| |     ћирилица | english  
Naslovna
Konkurs za sufinansiranje projekata za region i dijasporu 2024

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu od 01. februara do 12. februara 2024. godine raspisuje KONKURS za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

 

https://dijaspora.gov.rs/vest.php?vst=342

https://dijaspora.gov.rs/vest.php?vst=332



VAŽNO - IZBORI 2023 - Odluka RIK o biračkim mestima u Kanadi
Obaveštavamo da je Republička izborna komisija donela Odluku o određivanju biračkih mesta za glasanje na izborima za narodne poslanike Narodne skupštine raspisanim za 17. decembar 2023. godine. Prema Odluci, određena su 3 biračka mesta u Kanadi, i to:
 
1. Ambasada RS Otava - za građane koji se prijavili za glasanje u Otavi i Montrealu,
21 Blackburn Avenue, Ottawa, ON, K1N 8A2
 
2. Generalni konzulat RS Toronto - za građane koji se prijavili za glasanje u Torontu,
40 Eglinton Avenue East, 7th floor, unit 701
 
3. Počasni konzulat RS Vankuver - za građane koji se prijavili za glasanje u Vankuveru i Kalgariju, 7411 Vantage Way-Delta, VANCOUVER, B.C. V4G 1C9
 
Odlukom RIK glasanje na teritoriji Kanade biće obavljeno 16.12.2023. u periodu od 7 do 20 časova (po lokalnim vremenima)
 
Svim registrovanim biračima, blagovremeno ćemo dostaviti Rešenja, poziv i sva detaljna uputstva.


Prijavljivanje za glasanje u Generalnom konzulatu RS u Torontu povodom predstojećih izbora u Republici Srbiji
 
Poštovani građani Republike Srbije u Kanadi, obaveštavamo da je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić 1. novembra 2023. godine, doneo odluku o raspisivanju izbora za poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije za 17. decembar 2023. godine.
 
Planirano je otvaranje jednog biračkog mesta ( u Torontu ) na konzularnom području Generalnog konzulata ( Ontarijo, Manitoba, Saskačevan ). Biračko mesto će biti otvoreno SAMO ukoliko se na njemu prijavi najmanje 100 građana sa biračkim pravom.
 
Ko ima pravo da glasa i kako se prijaviti
 
Ukoliko ste punoletni državljanin Republike Srbije i imate prijavljeno prebivalište u Republici Srbiji, a nalazite se na području koje radno pokriva Generalni konzulat u Torontu ( Ontarijo, Manitoba i Saskačevan ), a želite da iskoristite svoje zakonsko pravo i da glasate na predstojećim parlamentarnim izborima u Republici Srbiji potrebno je da preduzmete sledeće korake za vašu registraciju za glasanje u Kanadi:
 
1. Prvo proverite da li ste upisani u Jedinstveni birački spisak - ovde
 
2. Ukoliko ste proverom utvrdili da jeste upisani, potrebno je čitko popuniti sledeći formular 2
 
3. Ukoliko proverom utvrdite da niste upisani, potrebno je popuniti sledeće formulare - formular1 i formular2
 
Uz svaki čitko popunjen i potpisan formular potrebno je dostaviti skeniranu kopiju važećeg pasoša Republike Srbije ili važeće lične karte Republike Srbije na sledeću imejl adresu: glasanje-toronto@rogers.com
 
Prijavljivanje građana sa biračkim pravom u Kanadi je moguće najkasnije do 25. novembra 2023. godine u 18 časova po lokalnom vremenu u Torontu.
 
Više informacija možete pronaći na sledećem linku:
 


Generalnom konzulu Republike Srbije posebna nagrada Nacionalnog saveta za etničku štampu i medije Kanade
 
Thomas S. Saras, predsednik i izvršni direktor Nacionalnog saveta za etničku štampu i medije Kanade, sa sedištem u Toront, u  nedelju 20. Avgusta 2023. Godine uručio je posebne nagrade ovog nevladinog udruženja gospođi Suzan Kristal, Generalnom konzulu SAD u Torontu i Nebojši Tatomiru, Generalnom konzulu Republike Srbije.
 
Nacionalni savet za etničku štampu i medij je udruženje štampanih i elektronskih medija svih etničkih grupa u Kanadi. Predstavlja članove kanadskih izdanja na stranim jezicima, na saveznom i pokrajinskom nivou i u ime svojih članova brine se o fundamentalnim pitanjima kao što su nacionalno jedinstvo, jednakost među Kanađanima, poštovanje ljudskih prava, socijalne pravde i društvene prihvatljivosti za svakog građanina ili stanovnika Kanade, kao i očuvanje i poštovanje kulturnog nasleđa svih Kanađana.
 
Generalni konzuli Sjedinjenih američkih država i Republike Srbije, nagrađeni su za istaknutu i izuzetnu podršku i pomoć članovima Nacionalnog saveta za etničku štampu i medije Kanade.
 


Knjiga saučešća
Nakon tragičnog gubitka života u pucnjavi u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu 3. maja 2023. godine, Vlada Srbije proglasila je trodnevnu državnu žalost, od 5. do 7. maja 2023. godine.
 
Generalni konzulat Republike Srbije se zahvaljuje na svim porukama podrške koje smo dobili.
 
Otvara se knjiga saučešća u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Torontu (Eglinton Avenue East 40, 7. sprat, jedinica 701)
 
Građani koji žele da ostave pisane počasti mogu to učiniti tokom sledećeg radnog vremena:
5. maj 2023. 10.00 – 14.00
8. maj 2023. 10.00 – 14.00
 
Imajte na umu da će posetioci ambasade biti podvrgnuti bezbednosnim proverama.
 
Poruke saučešćа, takođe. možete poslati i na mejl: gkrstoronto@rogers.com


Obaveštenje: Privremeno premeštanje – Usluge zvaničnih dokumenata Ontarija – Za usluge provere autentičnosti

Ministarstvo za pružanje javnih i poslovnih usluga privremeno premešta usluge Službe Ontarija za lične provere autentičnosti  službenih dokumenata (ODS), do daljnjeg.

Zbog izgradnje, ODS će biti privremeno premešten u 20 Dundas Street Vest, 4. sprat, Toronto, Ontario M5G 2C2.

 



Obaveštenje
Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu od 01. do 15. februara 2023. raspisuje dva konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.
 
https://www.dijaspora.gov.rs/konkursi2023.php
 


Od 1. februara naši državljani širom inostranstva moći će da koriste nove usluge
 
Državljani naše zemlje koji žive u inostranstvu će od 1. februara imati mogućnost da u ambasadama i diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije, širom sveta, postanu eGrađani i koriste elektronske usluge na Portalu eUprava euprava.gov.rs, kao i portalima apr.gov.rs, lpa.gov.rs, e-zdravlje.gov.rs, moj.esdnevnik.rs, efaktura.mfin.gov.rs i mojaprvaplata.gov.rs
 
Generalni konzulat Republike Srbije u Torontu počinje sa izdavanjem parametara i QR koda za instaliranje mobilne aplikacije ConsentID za korišćenje na portalu E Uprave 01. februara 2023.godine.
 
Parametri se izdaju državljanima R. Srbije koji imaju važeći identifikacioni dokument (pasoš ili lična karta). Za izdavanje parametara i QR koda, obavezno je lično prisustvo.


JAVNI POZIV – nacionalna priznanja – 2022
JAVNI POZIV – nacionalna priznanja – 2022
od 16. novembra do 02. decembra 2022. godine.
 
Odluka o objavljivanju javnog poziva za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos,rezultate i zasluge u oblasti ostvarenja saradnje i jačenja veze matične države, pdf države i regiona Srbije i države.
 
Javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarenja saradnje i jačanja veze matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.
 
Link za prijavu: https://vvv.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/


OTVOREN NOVI SRPSKI CENTAR U NIJAGARI

U nedelju 04. septembra 2022. godine otvoren je novi Srpski centar, pri crkvi Svetog Đorđa u Nijagari, a osveštao ga je kanadski vladika Mitrofan u prisustvu više od 350 zvanica.
 
 
Centar je podignut na crkvenom imanju u Nijagari, a njegova gradnja je trajala četiri godine.
Sagrađen je zahvaljujući donacijama nekoliko porodica iz ovog dela Ontarija.
 
Jedan od najzasužnijih za otvaranje Srpskog centra je predsednik Crkveno-školske opštine „Sveti Đorđe” iz Nijagare Aca Pantelić, koji je rekao da je ovo izuzetna stvar za srpsku zajednicu i da će tu biti i dva fudbalska igrališta, teniski teren, košarkaško igralište, teren. za boćanje i da ovaj centar postaje mesto okupljanja svih Srba južnog Ontarija, kojih u Nijagari ima oko 2000.
 
 
Pored gradonačelnika Nijagare, Džima Diodata, otvaranju su prisustvovali i ambasador Srbije u Otavi Dejan Ralević i generalni konzul iz Toronte Nebojša Tatomir.
 


SPOMENIK SVIM GENERACIJAM SRBA U KANADI

1. avgust, 2022. godine

Kliknite na sliku za više informaicja 

Spomenik je posvećen svim generacija Srba u Kanadi koji su sačuvali svoju tradiciju i kulturu više od stotinu godina.

Postavljen je u Misisagi pored crkve SAbora svih Srba svetitelja na Diksiju uz blagoslov preosvećenog vladike kanadskog dr Mitrofana, a pod pokroviteljstvom generalnog konzula Republike Srbije u Torontu Vasilija PEtkovića i njegove surpuge Dragene i Crkveno-školske opštine Sabora svih Srba svetitelja u Misisagi.  Spomenik su osveštali otac Dejan Obradović, starešina crkve i otac Miloje.

Autor i darodavac projekta je srpsko-kandaska umetnica LJiljana (Lilly) Otašević.

Spomenik su finansirali i darovali srpskoj zajednici srpsko-kakandski poslovni ljudi: Bakoč Dragan, Brestovac Žarko, Vićić Vladimir, Lazić Duško, MIletić Zoran, Milićević Dejan, Ostojić Mario, Pavlović Saša i Brestovac Jovan.


 



Zahvalnica i Plaketa dodeljena generalnom konzulu Vasiliju Petkoviću

                              

Predsednik hum. org. „Za nevidljive heroje“ Zlatko Šarac uručio je 15. maja 2022. godine generalnom konzulu Vasiliju Petkoviću Zahvalnicu za „veliku podršku ukazanu pri organizovanju humanitarnih akcija za pomoć borcima-veteranima i njihovim porodicama“ uz slogan „oni su pomogli bez oklevanja. Hvala što ste bili spremni da pomognete kad njima treba“. GK Petkoviću je, ovom prilikom, uručena i plaketa udruženja „Prijatelji 72. specijalne brigade“ iz Pančeva.



Predsednik Vučić položio zakletvu

31.05.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić položio je danas zakletvu na Jedanaestoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu i stupio na dužnost u drugom mandatu.

"Dame i gospodo, Vaša svetosti, poštovani predsedniče, poštovani člane Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovana predsednice Republike Srpske, uvaženi predstavnici verskih zajednica, dragi prijatelji, poštovani predsednici Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, vaše ekselencije, predsednice Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, predsednice Vlade, članovi Vlade Republike Srbije, predsedniče Pokrajinske skupštine AP Vojvodine, predsedniče Pokrajinske vlade AP Vojvodine, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne postoji veća čast, veća obaveza, a nema ni većeg ponosa od onog koji ti daje činjenica da vodiš svoju zemlju, niti lepše dužnosti od te da je sa ponosom predstavljaš.

Sve to, i obavezu, i dužnost, i čast, i ponos, dobio sam od građana na izborima. Oni su izraz volje ubedljive većine, koja je mene i najveći deo vas nanovo zadužila da svoj posao obavljamo ne uvek onako kako čak i ta većina želi, već da činimo sve ono što je u najboljem interesu Srbije.

Želim da budem predsednik svih i predsednik za sve, da budem prvi po obavezama i poslednji po privilegijama, da radim više, da ne tražim ništa za sebe, ali da tražim sve, apsolutno sve za našu Srbiju.

Veliki Konfučije je rekao da kompromis može da se pravi sa svim, osim sa idealima i to je ono što nameravam da sledim, a meni je ideal Srbija i dobrobit njenih građana. To ujedno određuje i prioritete mog drugog mandata, one koji su, čini mi se, i pre polaganja zakletve bili javni i jasni i koji glase: mir, stabilnost, nezavisnost u odlučivanju, sloboda Srbije, sigurnost, zdravlje, Evropa, rad, rad i rad.

Srbija jeste i biće, da parafraziram Marka Aurelija, cara, filozofa, upravo ono i samo ono što mi od nje napravimo. Ona je proizvod naših misli, naših snova i naših dela, naš ideal, naš cilj, naša svest, znanje o tome gde smo i geografski i istorijski i velika pažnja o tome da nikada ne pobrkamo, kao što nam se toliko puta u istoriji dešavalo, istoriju i realnost, geografiju i realnost, puste želje i realnost.

Danas imam čast, ali i nemerljivu obavezu da vam se obratim kao predsednik čiji drugi mandat počinje u prelomnim vremenima moderne istorije. Ne postoji teža, ali ni uzvišenija dužnost od ove na koju danas po drugi put stupam. I ne postoji cilj koji je zahtevniji, ali i časniji od cilja da Srbija nastavi svojim putem, jedinstvenim, u budućnost kakvu je odavno svojim žrtvama i odricanjima zaslužila.

Preuzimam predsedničku dužnost u vremenima u kojima je osnovna premisa, u gotovo čitavom svetu, postala da su drskost i bezobrazluk čin hrabrosti, a smirenost i strpljenje odraz straha. Živimo u vremenima kada svi glasno govore, a malo ko sluša i još ređe čuje. Glasovi razuma su sve tiši, a vizija budućnosti celog čovečanstva sve maglovitija i udaljenija.
 
Danas je, možda više nego ikada, ceo svet željan istine i pravde. Iste one pravde koja je utkana i u prve reči naše prelepe nacionalne himne i koja još uvek stoji kao imperativ bez kojeg nema napretka ni dostojanstvenom čoveku, ni celom svetu. Za takvu istinu i za takvu pravdu uvek ću da se borim, jer nema težeg, ali ni časnijeg puta od toga.

Svet možda nikada više neće biti isti, ali vam ukazujem na činjenicu da ćemo bar mi pokušati da ostanemo snažni, samouvereni i nepokolebljivi u svojoj principijelnosti, da ćemo kao zemlja nastaviti da radimo za opštu dobrobit, dok hrabro grabimo napred uprkos svim nedaćama, kao što smo to činili i do sada.

Ne postoji, stoga, dovoljno velika reč za našu Srbiju, koja je oduvek stajala na raskršću različitih civilizacija, vera i kultura, čime je obogaćena na najbolji način, koji nas podstiče da to nasleđe čuvamo i danas još jače, čvršće i odlučnije nego ikada pre. Isto tako, preko nas su se odvajkada ukrštali putevi tuđih interesa i ambicija, osvajanja i povlačenja, ali i naših pobeda i poraza, koji su ostavili duboke ožiljke u celokupnom bivanju Srbije. Mnogi su kod nas dolazili bez poštovanja i obzira, a odlazili sa skrivenim ili otvorenim divljenjem prema našem malom, a tako velikom narodu i prema našoj maloj, a tako ponosnoj Srbiji.

Baš kao i ovo Miroslavljevo jevanđelje, i naša zemlja je imala čudan i težak istorijski put. Pokolenja Srbije su se kalila kroz najteže trenutke tokom dugih vekova, neretko sama, ali uvek uspravna. Upravo ta pokolenja, koja su kroz istoriju pokazivala neverovatne ljudske, vladarske, umetničke, vojne, moralne i duhovne visine, utkala su ovaj nesalomivi, slobodarski, ponekad čak prkosni duh u sve sadašnje i buduće naraštaje našeg naroda.
 
Da stvari konkretizujem, svet se pred našim očima na dnevnom nivou dramatično menja, nikada više i nikada brže. Napad na Ukrajinu je prekretnica u međunarodnim odnosima. Sa jedne strane, Rusija je želela prekid dominacije, kako kažu, zapadne i tvrde i meke moći, sprečavanje daljeg širenja NATO-a, velika Kina ne želi status quo, tj. nedodirljivost zapadne snage i bezuticajnost svih drugih, dok sa druge strane Zapad želi očuvanje sopstvene prevlasti u svetu, istovremeno se pozivajući na kršenje međunarodnog javnog prava, kako od strane Rusije, tako i od njihovih drugih protivnika, poput Narodne Republike Kine.

Tačno je da je napadom na Ukrajinu pogaženo međunarodno javno pravo, ali je takođe tačno da se to dogodilo desetinama puta u savremenom svetu, te da su ključni protagonisti i današnji veliki borci za poštovanje normi međunarodnog javnog prava bile neretko i zapadne sile. Uostalom, mi ovde, u Srbiji, to na najbolji mogući način možemo da potvrdimo. Naša zemlja je 1999. godine napadnuta bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a da naša zemlja pre toga nije okupirala nijednu drugu. Našoj zemlji posle toga otimano je i dalje. Uprkos postojanju Rezolucije 1244 i postojanja u pravnom poretku te rezolucije, i dalje nam otimaju deo naše teritorije tvrdeći da su u pravu, a mi, ako slučajno kažemo da mislimo drugačije, tog trenutka više nismo za budućnost, nismo dovoljno demokrate, ne razumemo sadašnji trenutak, već se bavimo suviše prošlošću. Kada bi to neko drugi učinio, on bi odmah bio neko ko ruši međunarodni pravni poredak, ko ruši sve institucije i ko ruši mir u svetu.

Ponosan sam na Srbiju danas, koja se ponaša u skladu sa principima međunarodnog javnog prava, koja ume da osudi kršenje međunarodnog javnog prava, nedvosmisleno i jasno. Ali sam ponosan i na Srbiju u kojoj nema ni antizapadnog, niti rusofobnog ponašanja. Kod nas su dobrodošli i Dostojevski, i Šekspir, i Gete, i Hemingvej. To je nešto na šta Srbija može da bude ponosna, pa makar bila i jedna od retkih zemalja u savremenom svetu.

Ovo sam sve rekao ne zato što je iz ovoga moguće izvući pragmatične zahteve delovanja, već da i kao predsednik Republike, baš onako kako to sebi dozvole svi drugi građani Srbije, spasem dušu i kažem šta mi je na srcu. I da ne mislite da to što svi znate ja ne znam. Znam, neretko znam bolje od svih ostalih. Neretko to vidim i osećam bolje od svih ostalih. Ali to ne rešava naš problem i to nijedan od problema u budućnosti neće da reši. Politika vođenja zemlje nije politika želja, već politika mogućeg, politika realnosti.

Ja sam razgovarao sa jednim, od danas najvećim evropskim liderom, sedam sati smo razgovarali i valjda je čovek želeo da me sluša i osetio sam potrebu da ispričam sve što mi je na duši, da izgovorim sve - kako se mi Srbi osećamo kada vidimo šta su nam činili po pitanju Kosova i Metohije i po svim drugim pitanjima na Balkanu. Slušao me je pažljivo taj veliki lider, mnogo umniji od mene, sa mnogo više znanja, veliku zemlju vodi, i negde oko tri ujutru mi je rekao: „Hajde, sada Aleksandre, da presečemo ovo.“ Rekoh, slušam Vas, dragi prijatelju. On je rekao: „Nisam u svemu saglasan sa tobom, ali da kažem da si za 80, možda čak i 9o odsto stvari koje si izgovorio u pravu. I šta ćemo sada? Vodiš jednu zemlju, predsednik si zemlje, dovoljno si pametan da znaš da, bez obzira na nepravde kojih je u svetu mnogo,  postoje stvari koje se neće menjati. Ti mišljenje moje zemlje da promeniš ne možeš. Možemo da se kajemo naknadno, ali to nikada nećemo da priznamo, jer veliki to ne priznaju. Za nas suze kajanja i greške ne postoje, one su predviđene za vas, manje zemlje. Ostaje da vidimo šta je to što možeš da uradiš da spasavaš svoju zemlju u budućnosti. Ostaje da se vidi šta je to što možeš da napraviš, da osiguraš budućnost za mlade naraštaje u tvojoj zemlji, šta je to što možeš da prihvatiš kao realnost i šta je to što možemo da napravimo zajedno.“ Ja sam prvi put čuo od nekoga, od zapadnih lidera, da je rekao negde, ne direktno, ali negde je rekao: „U redu, nismo uvek svi mi najsrećniji sa svim što smo činili u prošlosti, ali sa time morate da se pomirite.“ Makar nešto smo dobili, makar neku vrstu ličnog zadovoljenja sam dobio te noći, koja, naravno, za našu zemlju ne znači ništa. Ali, u pravu je taj veliki lider kada je rekao da moramo da budemo posvećeni budućnosti, da moramo da brinemo o budućnosti, da gledamo šta ćemo sa našom decom, jer oni nisu dužni da plaćaju ni dugove naše generacije, ni dugove koje su nam ostavili naši roditelji, ni naši pradedovi niti bilo ko drugi. Njima moramo da ostavimo što je moguće čistiju situaciju za budućnost, da oni ne moraju da razmišljaju sa kim će da ratuju sutra i sa kakvim će sve nestabilnostima i problemima da se suočavaju.

Upravo u skladu sa tim, želim da kažem da se radujem skorom formiranju novog parlamenta, nadam se da će se uskoro završiti sve izborne radnje i čak ne želim da odgovaram onima koji su iznosili besmislene tvrdnje kako sam birao pred kojim parlamentom ću da polažem zakletvu, jer sam postao predsednik 31. maja i ovo je bio jedini dan kada sam mogao da polažem zakletvu. Šta da radite, jer šta god nekada učinio i kako god učinio, nikada neće biti dovoljno dobro ili dovoljno loše da bi svi bili zadovoljni.
 
Formiranje nove Vlade je, rekao bih, od presudnog značaja i imajući u vidu situaciju u kojoj se nalazimo, tešku situaciju, mi već danas svi zajedno moramo da razmišljamo o tome. To ne mogu sam, iako sam neko ko je dobio veliku podršku naroda, već je potrebno Vlada da to radi, a svakako će to raditi ona, koja bude imala puni legitimitet, a ne u tehničkom mandatu, snažnije i jače.

Moramo da se bavimo i novim sankcijama i novim čudima, u kojima opet možemo da budemo oštećeni pa ćemo morati da molimo naše evropske partnere da nam po tom pitanju pomognu, ali to je već pitanje za njih. Upravo u skladu sa tim, očekujem da nova Vlada Srbije bude formirana do kraja jula meseca, a ja ću sa radošću krenuti u intenzivne konsultacije sa predstavnicima svih političkih stranaka u zemlji koje su ušle u narodni parlament, čim bude formiran novi saziv Narodne skupštine Republike Srbije.

Želim da kažem da sam uveren da će nova Vlada prihvatiti neke od saveta i mojih molbi. Verujem da će mandatar doneti odluku da Vlada bude manjinski inkluzivna, da uključimo što je moguće više pripadnika ne samo srpskog naroda, već da u toj Vladi budu i Mađari, i Bošnjaci, da budu u njoj i Hrvati, i Romi, i predstavnici svih nacionalnosti koji žele dobro ovoj zemlji i koji imaju samo jednu otadžbinu ili jednu domovinu, a to je Srbija, koju beskrajno vole baš onako kako je volimo mi i koji ovde planiraju da žive, i oni i njihova deca, baš kao što to planiramo i mi.

Hoću upravo na tome da se zahvalim svim predstavnicima, ja čak ne volim ni da izgovaram u formalno – pravnom smislu, znam da se to tako kaže, predstavnicima nacionalnih manjina, ali rekao bih ljudima, divnim građanima, narodima koji ne pripadaju većinskom narodu, a koji su uvek bili uz Srbiju, pomagali Srbiji i zajedno sa nama delili dobro i zlo i zajedno sa nama rešavali sve muke i probleme sa kojima smo bili suočeni.
 
Ono što očekujem od naredne Vlade, ali čemu ću se i kao predsednik Republike posebno posvetiti, jeste pod jedan – naš evropski put. I sad izvinite, pošto znam da za tako nešto neću dobiti aplauz, upravo ću zbog toga tome najviše prostora da posvetim. Volim ponekad da se inatim, da budem džangrizav, ponekad kočoperan, ali ne zbog sebe ili zato što mi je to zbog bilo kakvih poena potrebno, naprotiv, na tome se poeni gube, već zato što mislim da činim dobru stvar za Srbiju.

Mi, kada govorimo o Evropi, ona nam služi kao poštapalica, ona nam je postala negde obavezni deo usputnog pominjanja, ali i nešto što najlakše možemo svakoga dana da kritikujemo, napadamo, ali da opet, kada dođe popodne ili veče, razmišljamo kako i koliko ćemo sutra podrške i pomoći da tražimo. Ma koliko da sa pravom kažemo da oni nisu uvek fer prema nama, a ne mislim da su uvek fer prema nama, posebno kada je reč o političkim zahtevima, isto tako ni mi nismo fer prema njima. Lako nam je i lepo da uzimamo novac poreskih obveznika iz Evropske unije i mnogo se dobro osećamo ako ni hvala na to ne kažemo. Lako nam je, lepo, da prihvatamo ono što nam odgovara, ono što nam se dopada, ali nam nije lako i lepo da čujemo reči kritike kada nam se nešto ne sviđa.

Evropska unija ne sme da bude sintagma poštapalica, ona ne sme da bude nešto što je ušlo u rečnik tek onako, već mora da bude naše opredeljenje. Upravo zbog i trgovinske razmene, investicija, ali i zbog toga što želimo da pripadamo tom tipu društva, moraćemo mnogo toga da uradimo i u oblasti vladavine prava, dalje demokratizacije našeg društva, medijskih sloboda i svega drugog. Naravno da preteruju kada govore da ne može da se čuje drugačije mišljenje, naravno da ponekad to koriste za svoje političke potrebe, ali je takođe tačno da i mi uvek možemo bolje, i to ne zbog njih, već zbog nas.
 
U skladu sa tim, dolazimo do onoga na šta sam se danas zakleo, na Ustav Republike Srbije, dolazimo do ključnog političkog pitanja za nas, a to je pitanje Kosova i Metohije. Povezano sa ukrajinskom krizom pitanje Kosova i Metohije biće još istaknutije i još teže za nas za rešavanje. Šta god vam govorili, sa bilo koje strane, šta god vam rekao bilo ko sa zapada, Kosovo i Metohija biće veća i važnija tema upravo i zbog onoga o čemu je nedavno govorio predsednik Putin.

Oni će vam reći da to nije tako i da Kosovo nije ni slično kao neki drugi primeri u svetu, to će vam ponavljati besomučno. Što vam više to ponavljaju, vi vidite da ih to više muči. Upravo zbog toga ćemo se suočavati. Izvinjavam se što govorim istinu svima, i vama u sali, i njima koji ovo slušaju. Da li stvarno mislite da sam toliko naivan kad mi deset puta kažete da vas se to ne tiče i da vam to nije problem, da meni, političkom veteranu, to pokušate da prodate? Vidim koliko vas to boli. Možete da mislite koliko to onda boli nas, koliko to boli ovu zemlju, koliko to boli srpskog čoveka, koliko to boli svakoga u ovoj zemlji. Svakog dana moramo da slušamo pritiske da biste vi zadovoljili svoje interese, ni jednog sekunda ne razmišljajući o našim interesima. Tu imamo problem i što nemamo baš ni sa kim da razgovaramo u želji da dođemo do kompromisa, u želji da tražimo kompromis.

Takođe, znam da ovo niko ne želi da sluša u Srbiji, ali mi moramo da tražimo kompromis. Mi moramo da se borimo za kompromis. Mi moramo da čuvamo naš narod na Kosovu i Metohiji. Mi moramo da brinemo o životima naših ljudi, naših staraca, njihove dece i njihove dece koji i dalje žive na Kosovu i Metohiji, koji i dalje vole srpsku zastavu, koji i dalje govore srpskim jezikom. Zbog toga moramo da tragamo za kompromisom.

Danas, kada o tome govorimo, i danas ne izvršavaju presude svojih organa da Visokim Dečanima vrate ono što Visokim Dečanima pripada i niko se zbog toga mnogo ne sekira. Imali smo prvi put saopštenje Kvinte koja je iskreno kritikovala stav albanskih vlastodržaca u Prištini da ne dozvole Srbima da se izjasne na izborima za predsednika i za parlament Srbije. To je trajalo pola dana. Dan posle toga mogli su da nastave da rade sve isto što su radili, jer uvek će imati njihovu podršku i niko ne treba da ima bilo kakvih iluzija po tom pitanju.
 
Onda dolazimo do pitanja koje je sa tim povezano. Na koliko razumevanja mi možemo da naiđemo i na koliko racionalnog prihvatanja naših argumenata možemo da naiđemo kada kažemo - pa, čekajte, vi očekujete od nas da se jednako snažno opredeljujemo protiv Ruske Federacije? Sada, ostavite po strani sve naše tradicionalne odnose, ostavite po strani i sve drugo, što mi nemamo problema u snabdevanju gasom, sigurnosti snabdevanja, što imamo dobre odnose, sve to po strani ostavite, pa kako mislite, ljudi, da, s jedne strane, svakoga dana govorite o teritorijalnom integritetu, o zaštiti teritorijalnog integriteta kao vrhovnom principu međunarodnog javnog prava, a da onda nama kažete – vi, Srbi, zaboravite poštovanje vrhovnog principa međunarodnog javnog prava, ali gledajte da se još gore nego mi, a zbog svega što se u svetu zbiva, odnosite prema Ruskoj Federaciji. I nema problema što oni neće da budu za vas u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija po pitanju vašeg teritorijalnog integriteta, jer dobro je za vas da zaboravite na svoj teritorijalni integritet.

Ja molim samo predstavnike tih zemalja da budu bar malo fer prema Srbiji, pa da kažu – razumemo vašu tešku poziciju, ali, nema problema, mi vas teramo u to. To je jezik koji možemo da razumemo. Ne znači da ćemo da poslušamo, ali to je jezik koji je mnogo manje licemeran nego ovaj koji nam govori o tome da je to pravda, da je to pravično i da je to pošteno, jer da je to pravično, pošteno i da je to pravda, ne biste tako lako razorili teritorijalni integritet i razarali teritorijalni integritet Srbije kao što ste to činili.

Znam ja, na sreću ili žalost, šta je to što se ljudima dopada i opet se vraćam i opet vam ponavljam, ovo sam izgovorio da spasem dušu, da znate da je imam, pošto znam da mnogi misle da je nemam, i da znam ove stvari, uglavnom bolje od većine, da ne kažem slučajno od svih, ali sutra mi moramo da imamo dovoljno goriva, moramo da imamo i dovoljno hrane, moramo da imamo i nove bolnice, moramo da imamo i nove fabrike i moramo da držimo najbolje odnose sa našim zapadnim partnerima i da budemo tvrdo, čvrsto, istrajno i snažno na evropskom putu.

Nova Vlada mora brzo da se formira i zbog toga što je neophodno da se hitno, hitno bavimo predstojećom zimom i snabdevanjem Srbije, pre svega, energentima. Situacija je alarmantna i zato je važno da u najkraćem mogućem roku Vladu formiramo, da bismo mogli da se posvetimo tome, da bismo mogli da izdvojimo veliki novac i da obezbedimo sigurnost za građane Srbije tokom predstojeće zime.
 
Mi imamo stabilne javne finansije zahvaljujući celoj Vladi, Ministarstvu finansija, Narodnoj banci Srbije, zahvaljujući dobrom radu, stabilnosti, koju smo čuvali sve vreme. Za nas je od velikog značaja da tu stabilnost sačuvamo.

Hrana. Imamo je dovoljno i imaćemo je dovoljno. Svi pokušaji destabilizacije srpskog tržišta propašće zato što mi nikoga ne obmanjujemo. Mi nikoga ne lažemo kada kažemo da imamo dovoljno šećera, ulja, pšenice, suncokreta, kukuruza i svega drugog što je neophodno za normalan i pristojan život.

Veliki su i ključni, suštinski, reformski zadaci pred Srbijom, koji će da bole mnoge - od nove i mnogo ozbiljnije i odgovornije energetske politike, obrazovanja i nauke, koja mora da bude suština, stub napretka Srbije u budućnosti. Tu bih posebno zamolio Vladu da se ne plaši reakcija oko šireg, sveobuhvatnijeg i ubedljivijeg, uverljivijeg uvođenja dualnog obrazovanja u naš obrazovni sistem, jer su svi bežali od toga. Najlakše je čekati samo kada će sledeća plata i koliko Ministarstvo finansija može da obezbedi para, a da pri tome ne vidimo koliko zaostajemo za Nemačkom, Austrijom, Švajcarskom i koliko, u stvari, nismo spremni sebe da menjamo, ali smo spremni sve druge da menjamo.

Nastavićemo, jer država mora da nastavi sa ulaganjem u zdravstvo, jer zdravstvo postaje jedan od stubova kako razvoja, tako i opstanka naše nacije. Dalja digitalizacija, razvoj robotike, veštačke inteligencije, ali i briga o klimatskim promenama i zaštiti životne sredine. Imamo mnogo partnera, od Norvežana do EU, do SAD, sa kojima smo ušli u značajne projekte iz pitanja energetske sigurnosti, bezbednosti, kao i zaštite životne sredine, a koje treba produbiti.

Što se tiče pitanja naše vojske, kao vrhovni komandant trudiću se da naša vojska, svojim uticajem, bude snažnija, da bude garant bezbednosti, mira, sigurnosti i stabilnosti. Slušali smo prethodnih meseci bezbroj puta kako će Srbija, tobože, nekoga da napadne, kako će srpska vojska nekoga da ugrožava. Lagali su danima, nedeljama, koliko već traje ova kriza u Ukrajini, devedeset šest dana. Devedeset šest dana, svakoga dana ste po stotinu puta i na stotinu mesta mogli da pročitate te laži. I posle devedeset šest dana niko nam još nije rekao izvinite. Niko nam još nije rekao - izvinite što smo lagali od prvog dana. I hvala Srbiji što se ponaša kao stub stabilnosti i što nikada nikoga nije ugrozila, i što nikada ništa ni od koga nije tražila, osim što je tražila da bude svoja na svome, da ima pravo da čuva svoju slobodu, svoje nebo i svoju zemlju, sama, bez ičije pomoći.

Srbija će, uveren sam, dragi prijatelji, čuvati ljubomorno svoju vojnu neutralnost. Mi nismo politički neutralni. Mi se nalazimo na evropskom putu i znamo svoje obaveze, ali svoju vojnu neutralnost mi moramo da čuvamo. Svuda oko nas su ili NATO zemlje ili teritorije na kojima se nalazi NATO. Ne postoji ni jedna teritorija, entitet, zemlja do Srbije, pored Srbije, koja nije u NATO.

Srbija je kao malo ostrvo i neki obično to govore ili navode kao problem. Ali da  vam kažem, šta je problem u tome što verujete svom narodu, što verujete junačkom genu svojih građana da smo bili i da ćemo biti u stanju da čuvamo svoju zemlju i da ne želimo da pripadamo bilo kojem vojnom bloku, da želimo samo da imamo pravo da čuvamo svoje granice, da čuvamo svoju zemlju, da imamo svoje vojnike i da štitimo svoje nebo? I Srbija ima danas i finansijski više snage da sačuva svoju zemlju nego što je imala ranije. I Srbija danas više nikome ne bi bila lak plen kao što smo, nažalost, uprkos našem velikom srcu, bili lak plen 1999. godine.

I to je nešto na šta sam ponosan. Dakle, nikoga ne napadamo, nikoga ne ugrožavamo, ali vam garantujem jednu stvar, a to je da se niko neće drznuti i niko, onako lako kako je nekada krenuo, zadovoljavajući svoje geopolitičke interese, više neće smeti da krene na Srbiju, ne zato što nas neko voli ili ne voli i ne samo zato što danas nema takve interese, kao što je imao nekada, već zato što je Srbija snažnija. A snažnija je zahvaljujući narodu i građanima Srbije koji su ulagali u svoju vojsku, koji su verovali u svoju vojsku i koji znaju da je put neutralnosti, put u budućnost za Republiku Srbiju i za naše građane.

Ono što je takođe važno, to je da plate i penzije će da rastu, inflacija ne sme da pojede. Uvezena inflacija, najvećim delom uvezena inflacija, ne sme da pojede njihova primanja, jer smo se borili za bolji životni standard građana i Vlada će po tom pitanju morati naporno da radi i penzije da prate plate.

I ono što je takođe važno, i bez čega nama nema budućnosti, a o čemu svi pričamo, da se malo našalim na naš račun. Mi, svi, kada odemo na televiziju, svi, svi mi predsednici, premijeri, ministri,  svi analitičari, svi kritičari, svi, ko god se pojavi negde, uvek ode pa kaže: „Eto, selo nam je pusto“. Hajde, vrati se u selo. Hajde, otiđi u selo. Na kraju shvatite da nam je mnogo lepo u gradovima. Živimo u gradovima, normalno. U celoj Evropi, u celom svetu je takav trend i neće se promeniti. I nisu ljudi koji žive u gradu lošiji od onih koji žive u selu i obrnuto, nisu ljudi koji žive u selu lošiji od onih koji žive u gradu. I uz sve naše napore, i uz sve to što smo učinili, teško ćemo uspeti da promenimo taj trend.

A onda sa iste strane slušate o tome kako i koliko dece imamo, nedovoljno je dece, nemamo kome da ostavimo zemlju. A onda, šta god da kažete po tom pitanju, bićete predmet kritike, jer će vam reći da ste nekoga uvredili zato što želite da podstičete natalitetnu ili pronatalitetnu politiku, zato što ste nekom neko pravo uskratili. Ne ljutite se. Mi danas imamo mnogo više i popularnije su nam i televizijske emisije i novinski članci o kućnim ljubimcima, nego o deci.

Izvinite što ovo moram ja da vam kažem kao predsednik Srbije, izvinite što niko drugi nema hrabrosti da to kaže, jer zna da će da bude linčovan. Ja sam stotinama puta linčovan i nemam problem sa tim. Divini su kućni ljubimci. I pas, i mačka, i papagaj, i konji, ko ih ima na selu, divni, svakog od njih volite na svoj način, ali ljudi mi ne možemo da preživimo, nama budućnosti nema ako ne budemo imali više dece. Nema nam budućnosti, možete da govorite šta hoćete, neće nam opstati zemlja.

Zato, očekujem od Vlade da nastavi sa merama podsticanja nataliteta. I to nije uvreda za bilo koga. Postoje ljudi koji ne mogu da imaju decu, postoje ljudi čiji je izbor da ne žele da imaju decu, ali mi, kao društvo i država, moramo da se pobrinemo da imamo one koji će da produže život državi. Država bez građana ne može da postoji.

I vraćam se ponovo, još ću nekoliko reči o komšijama i o onome što nam je činiti.

Za nas je veoma važno to što smo postigli u prethodnom periodu. Sa našim mađarskim prijateljima imamo najbliže i najbolje moguće odnose, govorim sa mađarskom državom, najbliže, istorijski najbliže odnose, i to je nešto što moramo da čuvamo i da gajimo. Imamo veoma dobre odnose i sa Rumunijom i Bugarskom, u širem regionu i sa Grčkom i Turskom. Imamo, zahvaljujući inicijativi Otvoreni Balkan, za koju ću se svim srcem zalagati i boriti, verovatno najbolje u istoriji odnose sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Posebno bih se zahvalio i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Njegovoj svetosti patrijarhu Porfiriju na izuzetnom mudrim odlukama koje je doneo i time dodatno doprineo prijateljstvu i bratstvu koje imamo sa makedonskim narodom. To je nešto o čemu će istorija, Vaša svetosti, da sudi, a ne dnevni izveštaj.

Zahvaljujući Vama i zahvaljujući politici koju smo vodili, danas je Srbija najpopularnija zemlja u Severnoj Makedoniji, kod njihovog stanovništva, mi danas ih osećamo kao braću i nemamo ni jedan problem u tim odnosima i to je velika stvar koju smo uspeli da napravimo.

Sa Albanijom odnosi su nam sve bolji, sve snažniji, sve jači. Ono gde ćemo morati mnogo pažnje da posvetimo, to su naši odnosi sa Zagrebom, sa Hrvatskom, da pokušamo da mnogo toga izmenimo, da se saglasimo konačno da ni na šta iz prošlosti ne gledamo na isti način, da su nam pogledi u prošlost drugačiji, različiti, ali da pokušamo da pronađemo iste naočare i iste dvoglede za budućnost, i da vidimo šta je to što možemo zajednički da uradimo. Vrata Beograda i kapije, i vrata Predsedništva, biće uvek otvorena za dobar dijalog i razgovor sa Zagrebom.
 
Isto očekujem i sa političkim Sarajevom, ali oni moraju da znaju da ćemo mi uvek štititi interese međunarodnog javnog prava, to su interesi Srbije, poštovanje Dejtonskog sporazuma, poštovanje Ustava BiH, integriteta BiH, ali da ćemo uvek tražiti da nema menjanja Dejtonskog sporazuma bez saglasnosti sva tri naroda i da ćemo, razumljivo, biti uz Republiku Srpsku, dalje razvijati naše odnose, kad god možemo i ako možemo pomagati Republici Srpskoj i toga se ne stidimo, i nikoga zbog toga ne ugrožavamo, jer ćemo se truditi da svima uvek i u svakom trenutku pružimo ruku podrške, ruku zajedništva i ruku pomoći.

Nekada se govorilo, moj otac je poreklom sa druge strane Drine, ja sam nekako slučajno u Beogradu rođen, pa Srbi sa one strane Drine su uvek govorili da nikada ljudi u Srbiji ne mogu da razumeju koliko Republika Srpska voli Srbiju. Ja bih danas rekao, posebno našim gostima iz Republike Srpske, da oni ne treba da sumnjaju koliko ljudi u Srbiji voli Republiku Srpsku i da to nije ništa manje od onoga koliko Republika Srpska voli Srbiju.

Ono što je za nas važno, to je da sa Bošnjacima, uprkos svim političkim razlikama, uprkos tome da neko ponekad i ne želi da prihvati ispruženu ruku, da gradimo dobre, prijateljske i bliske odnose. To moramo da radimo i zbog velikog broja Bošnjaka koji žive u našoj zemlji. Događaji iz Priboja više nikada ne smeju da se ponove.

Reći ću vam samo jednu stvar iz koje najbolje vidite koliko ti ljudi vole svoju zemlju. Mi smo posle 37 godina, kao što smo uspeli posle mnogo decenija da izgradimo mreže autoputeva, pruga, bolnica, fabrika, mi smo posle 37 godina uspeli da donesemo dve zlatne medalje sa Evropskog prvenstva u boksu, ali jednu medalju nismo uspeli da donesemo.

Reč je o jednom Prijepoljcu, Mamić ili Memić, neće se naljutiti, Bošnjak je, koji se tako žestoko borio za Srbiju, tako svim srcem, u Jerevanu je bilo to takmičenje, da bih voleo da ste to mogli da vidite. I kad god bi donosio medalju, ogrnuo bi zastavu Srbije sa ponosom. Mi treba da budemo ponosni na našu bošnjačku braću i na sve one koji se bore za ovu zemlju i da zajedno sa njima gradimo tu budućnost. Sad bih ja, onako srpski dodao, da začinim, jer mi bez toga ne možemo, bez teorija zavere kod nas Srba ne može, opljačkale ga sudije u borbi za medalju, preglasavanjem doneli odluku da je izgubio taj meč.

Mi ne možemo da menjamo čitav svet, možemo samo da ga prihvatimo takvog kakav jeste i da tražimo svoje mesto u njemu. Ono što možemo, ono što hoćemo da nastavimo, jeste da menjamo sebe, da gradimo svoju zemlju, u svakom smislu da je gradimo, u svakoj oblasti nauke, obrazovanja, zdravlja, ekonomije, infrastrukture, sporta, kulture.

Dizaćemo i građevine, jer one, po Ivi Andriću, ne menjaju samo izgled i značaj kraja u kome se nalaze, nego imaju duboke biološke veze sa narodom koji se njima služi. Između građevina i ljudskog naselja postoji prisna i nevidljiva veza, jedna složena i nejasna, ali stalna razmena međusobnih uticaja. Narod preko podviga svojih pojedinaca stvara građevine na sliku i priliku svojih najdubljih, često nesvesnih težnji i osobina, a te građevine polako i stalno utiču na karakter i navike naroda. Postajemo bolji, rekao nam je veliki pisac, gradeći sebe i svoju zemlju. To se ne odnosi samo na strukturalne građevine, već na sve ono što smo gradili i na sve ono što te tek treba da izgradimo.

To je onaj ključni cilj kojem ću posvetiti ovaj mandat, moj poslednji, da kada odem sa ovog mesta, znam da je Srbija bolja zemlja nego što je bila kada sam na njega došao. Nema žrtve koju neću zarad tog cilja da podnesem i nema stvari koju neću da uradim, truda na koji neću biti spreman. Zato što sa idealima nema kompromisa i to je jedina stvar sa kojom kompromisa nema. Sve ostalo je kompromisima podležno i kompromis je jedna lepa, a ne ružna reč. Na kraju, to je upravo zato što je i moj jedini ideal Srbija.

Stavljajući ruku na Ustav Republike Srbije i Miroslavljevo jevanđelje, preuzimam na sebe breme velike odgovornosti. To nije samo odgovornost prema ovoj generaciji građana Srbije, već i prema svojim velikim prethodnicima, a posebno prema pokolenjima koja tek slede. Veliki Njegoš kaže: pokolenja dela sude.

Živim u uverenju da će naša politika odoleti sudu vremena i da će buduća pokolenja, lišena emocija koje direktni učesnici i savremenici uvek i neizbežno imaju, sa bezbedne istorijske distance naše vreme objektivno oceniti kao vreme stabilizacije i uzleta Srbije.

Pre nego što završim, dragi prijatelji, hoću da se zahvalim svima. Hoću i vama ovde, iz ovog saziva parlamenta ili starog saziva parlamenta, jer vi ste doneli velike i važne promene za Srbiju. Vi ste ti koji ste se usudili da kažete – nećemo svu vlast u svojim rukama, hoćemo nezavisno pravosuđe. Bili ste jedini koji ste to smeli da kažete i napravite. Vi ste donosili najvažnije zakone, da spasavamo narod u vreme Kovida. Vi ste donosili najvažnije mere kada je trebalo Srbiju finansijski zaštiti i sačuvati. Mnogo toga dobrog uradili ste za naš narod i građane. Istorija je ta koja će da sudi, a ne neko na dnevnom nivou.
 
Hoću da se zahvalim svim bivšim predsednicima Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, koji su pružili ogroman doprinos napretku naše zemlje, koji znaju šta je država, koji svojim prisustvom i danas pokazuju da onaj ko zna jednom šta je država, nikada ne zaboravlja šta mu je dužnost i ne zaboravlja šta je država i uvek se drži osnovnih principa, da država i interesi države moraju da budu važniji od ličnih interesa. Zato hvala vama svima što ste danas ovde i beskrajno poštovanje moje imate za sve ono što ste činili za našu zemlju.

Hoću vama, poštovani prijatelji iz Republike Srpske da se zahvalim. Sa vama sam, Željka, Mile, mnogo toga radio u prethodnih pet godina, mnogo toga dobrog, čini mi se, učinili smo za naš narod. Sigurno je da smo pravili i greške. Hvala vam na tome što ste trpeli ponekad i moje drugačije stavove, što ste bili u stanju da razumete da ne moramo po svakom pitanju da imamo isto mišljenje, ali smo znali šta nam je cilj, a to je dobro za naš srpski narod i to uvek dobro za Republiku Srbiju i Republiku Srpsku. Hvala vam što ste me trpeli.

Vama hvala, Vaša svetosti, što ste uvek uz naš narod, što ste uvek tu da podelimo i dobro i zlo.

Hoću da iskoristim priliku da se zahvalim mojoj porodici kojoj nije bilo lako u prethodnih pet godina. Ne želim da kukumavčim, jer joj neće biti lakše ni u narednih pet godina, samo hoću da kažem Danilu, Milici i Vukanu da ih beskrajno volim i da tata ništa bez njih ne bi mogao.
        
Zbog svega navedenog, moliću se Bogu na isti način kako je to činila predivna Rebeka Vest dok su nacističke bombe padale na njenu domovinu: Gospode, dopusti mi da se držim srpski! Neka živi Srbija!"

Izvor/Foto: www.predsednik.rs



 



Predsednik Vučić na godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma

25.05.2022.

      

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u švajcarskom gradu Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tokom dvodnevnog boravka u Davosu, predsednik Vučić učestvovao je na sesiji Diplomatski dijalog na temu Zapadnog Balkana, kao i u diskusiji na temu Uspostavljanje mira, obnavljanje rasta i ostvarivanje održivosti.

Predsednik Vučić je preneo da je dominantna tema skupa u Davosu bila Ukrajina, kao i da su važne teme bile predstojeća zima i pitanja energenata, hrane i održivosti.

„Važno je čuti šta su planovi, do kada će se povećavati referentne stope, na koji način će igrati igru između rasta i spasavanja Evrope od inflacije, kao i šta je ono što Srbija može da učini i sačuva stopu rasta iznad proseka“, rekao je predsednik Vučić i dodao da se tema ukrajinske krize nadvila nad sve druge teme, da je primetna ogromna podrška Ukrajini, bez mogućnosti da se čuje bilo šta drugo.
 
"Nekada ste ovde mogli da čujete različite, drugačije stvari, dolazili su i Si Đinping i Angela Merkel, a sada je Davos postao mesto dominantno, isključivo zapadne orijentacije. O svemu ostalom je moguće razgovarati, ali u zadatim okvirima", naveo je predsednik Vučić. On je istakao da je u Davosu imao niz dobrih sastanaka sa brojnim evropskim i svetskim zvaničnicima, dodajući da je iskreno i otvoreno govorio o problemima.
 
Predsednik  Vučić je učestvovao na sesiji Diplomatski dijalog o Zapadnom Balkanu i preneo je novinarima da je Srbija na putu ka EU i da je zahvalna na podršci koju od nje dobija, ali da je potrebno da se razume i naša pozicija, a ne samo da se ponavlja šta se od Srbije očekuje.

"Suština je u tome da sam bio iskren, otvoren, govorio o problemima, ukazao na drugačije viđenje situacije u BiH od većine pristunih, kao i različite stavove u odnosu na Kurtija", rekao je predsednik Vučić i dodajući da ne može da otkriva detalje, ukazao je da su na skupu izneli potpuno različite vizije budućnosti Balkana. On je istakao da postoji poverenje između Beograda, Skoplja i Tirane, da raste ekonomska saradnja i sve, kako je rekao, ide u dobrom smeru.
 
Predsednik Vučić je naveo da je na marginama skupa razgovarao i sa predsednikom Republike Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, a nakratko i sa premijerom Republike Hrvatske Andrejem Plenkovićem.

Predsednik se u Davosu sastao i sa predsednikom Vlade Crne Gore Dritanom Abazovićem i pozvao ga da se pridruži sastanku inicijative "Otvoreni Balkan" na Ohridu.
 
Na ovogodišnjem forumu predsednik Vučić imao je i niz bilateralnih susreta sa svetskim zvaničnicima, predstavnicima finansijskih institucija i vodećih kompanija u svetu.

"Mnogo sam razgovarao o tome kako možemo da se postavimo danas u svetu, a razgovarao sam i sa šeficom američke Eksim banke, o velikom zajmu u budućnosti za značajne energetske projekte, za solarne, a kasnije i hidroprojekte. To je bio odličan sastanak, kratak, ali konkretan. Verujem da ćemo uskoro izaći sa konkretnim planovima", rekao je predsednik Vučić.
 
Tokom boravka u Davosu, predsednik Srbije Vučić sastao se i sa osnivačem i izvršnim direktorom Svetskog ekonomskog foruma Klausom Švabom, premijerom Republike Grčke Kirjakosom Micotakisom i predsednikom Republike Jermenije Vaganom Hačaturjanom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i globalnoj situaciji.

Davos, 25. maj 2022. godine

Izvor/Foto: www.predsednik.rs


 



Humanitarna organizacija "Za nevidljive heroje" uručila zahvalnicu GK V. Petkoviću

15. maj 2022.

                        

Srpsko-kanadska humanitarna, neprofitna, organizacija „Za nevidljive heroje“ u saradnji sa udruženjem „Prijatelji 72. specijalne srpske brigade“ iz Pančeva organizovala je premijernu projekciju dokumentarnog filma „Slavna 72. Specijalna“ i video tribinu na ZOOM platformi sa gostima iz studija u Beogradu, u Srpskom centru pri crkvi „Svih srpskih svetitelja“ u Misisagi, 15. maja 2022. godine.

Predsednik hum. org. „Za nevidljive heroje“ Zlatko Šarac uručio je GK V. Petkoviću Zahvalnicu za „veliku podršku ukazanu pri organizovanju humanitarnih akcija za pomoć borcima-veteranima i njihovim porodicama“ uz slogan „oni su pomogli bez oklevanja. Hvala što ste bili spremni da pomognete kad njima treba“.

GK Petkoviću je, ovom prilikom, uručena i plaketa udruženja „Prijatelji 72. specijalne brigade“ iz Pančeva.


 



Odluka o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države sa dijasporom

Ministar spoljnih poslova R. Srbije Nikola Selaković doneo je Odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore br. 52-229/30-2022/01 od 11. aprila o.g., a po konkursu koji je bio otvoren od 23. februara do 9. marta o.g. O detaljima Odluke možete pogledati na sledećem linku https://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2022/04/Odluka_dijaspora_2022.pdf.



Odluka o određivanju vremena početka i završetka glasanja na biračkim mestima u inostranstvu

Na osnovu člana 91. stav 4. Zakona o izboru narodnih poslanika ("Službeni glasnik RS", BROJ 14/22), Republička izborna komisija je, na sednici održanoj 13. marta 2022. godine, donela odluku o određivanju početka i završetka glasanja na biračkim mestima u inostranstvu.

Za gradjane Republike Srbije koji su dobili rešenje za glasanje na biračkom mestu u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Torontu, glasanje će biti obavljeno 2. aprila 2022. godine, od 7 do 20 časova po lokalnom vremenu.

Molimo da obavezno ponesete važeći pasoš Republike Srbije ili važeću ličnu kartu Republike Srbije.


 



Video koji se odnosi na glasanje u inostranstvu

https://www.youtube.com/watch?v=ILUUF9Jk4eE&list=TLGG6SJoYpuktncwOTAzMjAyMg



Konkurs za sufinansiranje projekata za dijasporu

23. februar 2022. godine

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, koji će trajati od 23. februara do 09. marta 2022. godine.

Detaljne informacije možete dobiti preko sledećeg linka: Konkurs za sufinansiranje projekata za dijasporu.


 



PREDSEDNIČKI I PARLAMENTARNI IZBORI U REPUBLICI SRBIJI 2022. GODINE

16. februar, 2022. godine/03. mart, 2022. godine

Poštovani građani Republike Srbije u Kanadi, obaveštavamo da su 15. februara 2022. godine, raspisani izbora za poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a 2. marta 2022. godine, predsednički izbori , koji će se istovremeno održati 3. aprila 2022. godine. 

Ukoliko ste punoletni državljanin/državljanka Republike Srbije, imate prebivalište u Republici Srbiji, a   nalazite se na području koje radno pokriva Generalni konzulat R. Srbije u Torontu (Ontario, Manitoba ili Seskečuan) i želite da iskoristite svoje zakonsko pravo - da glasate na predstojećim parlamentarnim izborima u Republici Srbiji, potrebno je da pratite sledeće korake za vašu registraciju za glasanje u Kanadi:

 

1. Proverite da li ste upisani u Jedinstveni birački spisak (JBS), na osnovu jedinstvenog matičnog broja građana (JMBG),  koji je upisan u vašoj važećoj ličnoj karti Republike Srbije ili važećem pasošu Republike Srbije, na sajtu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu (MDULS), preko sledećeg linka:

https://upit.birackispisak.gov.rs/

2. Ukoliko proverom na navedeni način iz tačke 1, utvrdite da niste upisani u Jedinstveni birački spisak - JBS, moći ćete da podnesete čitko popunjen

zahtev za upis u jedinstveni birački spisak 

Generalnom konzulatu R. Srbije u Torontu, zajedno sa skeniranim kopijama važeće lične karte (obe strane i pasoša (strana sa fotografijom i podacima), elektronskim putem isključivo na mejl:

glasanje-toronto@rogers.com  .

Kada nadležni organ Republike Srbije donese rešenje o vašem upisu u JBS (o čemu ćete biti obavešteni mejlom), možete podneti

zahtev za glasanje u inostranstvu.

3. Državljani Republike Srbije koji su upisani u jedinstveni birački spisak, a koji borave u provincijama Ontario, Manitoba i Seskečuan, potrebno je da dostave čitko popunjen zahtev za glasanje u inostranstvu (gore naveden link), Generalnom konzulatu Republike Srbije u Torontu, kao i skeniranu kopiju važećeg pasoša Republike Srbije (strana sa fotografijom i podacima), ili važeće lične karte Republike Srbije (obe strane lične karte),  najkasnije do 12. marta 2022. godine u ponoć, po srpskom vremenu, isključivo na sledeću mejl adresu:

glasanje-toronto@rogers.com


 


 

 

 



Dan državnosti Republike Srbije, 15. februar

15. februar 2022. godine

Srežan Dan državnosti Republike Srbije, 15. februar.


 



Beograd dobija Centar za četvrtu industrijsku revoluciju

7. februar 2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas u Ženevi potpisivanju Sporazuma o uspostavljanju centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana.

Sporazum su u sedištu tog foruma potpisali direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović i izvršni direktor zadužen za centre Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju Džeremi Jurgens.

Pomenuti centar u Srbiji biće 16. u mreži centara Svetskog ekonomskog foruma u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana.
Novi centar počeće sa radom 1. marta, a funkcionisaće kao neprofitna organizacija i platforma za javno-privatno partnerstvo i saradnju za četvrtu industrijsku revoluciju, dok će fokus rada biti na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu.

Ovaj centar će raditi u okviru Kancelarije za IT i elektronsku upravu Vlade Srbije, a sarađivaće sa naučnim institutima, državnim ustanovama i privatnim sektorom.

Potpisivanju ovog dokumenta prisustvovali su i osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab i predsednik tog foruma Borge Brende, sa kojima se Brnabić prethodno sastala.
Izvor/Foto: Tanjug


 



RADIONICA O PREDSTAVLJANJU PODSTICAJNOG OKRUŽENJA I RAZVOJ PROIZVODA I USLUGA U SRBIJI

12. januar 2022. godine

Predstavljanje podsticajnog okruženja za istraživanje i razvoj proizvoda i usluga u Srbiji, sa fokusom na paketu poreskih podsticaja koji će biti na snazi od 1. marta 2022. godine.


 



Važna uloga Uneska za očuvanje srpske baštine na Kosmetu

12. novembar,  2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su teški primeri ugrožavanja srpskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji dokaz koliko je bitna uloga Uneska u zaštiti i očuvanju baštine.

Brnabić je, na 41. zasedanju Generalne konferencije Uneska u Parizu, naglasila da su četiri dragulja srpske srednjovekovne kulturne baštine na Kosmetu – Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, očuvani zahvaljujući tome što su upisani na listu ugrožene svetske baštine, ali da je još stotine lokaliteta i spomenika ugroženo.

Srpska baština na Kosovu i Metohiji je od nemerljive važnosti ne samo za nacionalni identitet Srbije, već i kao deo cenjene evropske i svetske baštine, podvukla je ona.

Premijerka je ukazala na privrženost Srbije osnovnim principima Uneska – dijalogu i konsenzusu, utemeljenim u Povelji UN i Ustavu Uneska, zbog čega se mi kontinuirano zalažemo za depolitizaciju ove organizacije.


Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs


 



Obraćanje predsednika Republike Srbije na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP26 održanoj u Glazgovu

2. novembar 2021. godine

"Vaše Ekselencije,

uvaženi delegati,
draga Sara,

Na samom početku, osećam obavezu da se zahvalim premijeru Borisu Džonsonu i Vladi Njenog Veličanstva na izuzetnom gostoprimstvu.

Imam privilegiju da predstavljam Republiku Srbiju na ovom važnom mestu i na najvišem svetskom forumu koji se bavi najvažnijom temom današnjice – unapređenjem klimatske svesti.

Svi smo saglasni da moramo da ulažemo u klimu i životnu sredinu.

Isto tako, svi se slažemo da buduće generacije moraju da se obrazuju kako ne bi ponovile greške koje smo mi napravili, uništavajući jedinu planetu koja život čini mogućim.

Izuzetno sam počastvovan time što Republika Srbija kopredsedava ovogodišnjom Konferencijom kao predstavnik Istočnoevropske Grupe zemalja koje nisu članice Evropske unije.

U konkretnom smislu, poseban doprinos našeg ekspertskog tima vidimo u završetku pregovora na operacionalizaciji člana 6. Sporazuma iz Pariza, koji se odnosi na uspostavljanje globalnih tržišnih i netržišnih mehanizama smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i na preostale odredbe koje se tiču unapređenog okvira transparentnosti i zajedničke vremenske rokove za Nacionalno utvrđene doprinose, što su ključne odredbe Sporazuma za koje još nije postignuta odluka koju treba da usvoji Konferencija, odnosno sve države članice.

Stoga smatramo da je ovo izuzetna prilika da Srbija da svoj puni doprinos finalizaciji pregovora, koji će, nadamo se, obezbediti punu primenu Pariskog sporazuma.

Kao rezultat snažnog ekonomskog razvoja modelovanog za Srbiju do 2050. godine, uticaj sprovođenja ekoloških mera na zaposlenost će biti optimalan, kroz stvaranje novih radnih mesta i stvaranje novih, do sada nepostojećih industrija.

Na prvoj aukciji zelenih obveznica u Srbiji prikupljeno je milijardu evra, što jasno potvrđuje poverenje međunarodnih investitora u našu zelenu agendu, ali i ekonomsku i političku stabilnost naše države.



Prihode ostvarene izdavanjem zelenih obveznica koristićemo za finansiranje obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, održivog upravljanja vodama, sprečavanja zagađenja i razvoja cirkularne ekonomije i očuvanje biodiverziteta.

I kao što vidite, dragi prijatelji, moji ljudi su mi pripremili sjajan govor, ali ja ću dodati još nekoliko reči i postaviti još nekoliko pitanja za one koji dolaze iz velikih sila i koji još nisu odgovorili na nekoliko pitanja:

Broj jedan je: kako ćemo finansirati sve ove aktivnosti?

Čuli smo priču o trilionima dolara koji su nam na raspolaganju. Moje pitanje bi bilo: kolika bi bila kamatna stopa, koji bi bili uslovi za dobijanje tog novca i kako ćemo se, zapravo, pozabaviti tim pitanjem?

Broj dva: kako ćemo tretirati nuklearne elektrane? Hoćemo li ih sve zatvoriti ili ćemo ih dodatno graditi?

Takođe, kako ćemo da gradimo više obnovljivih izvora ako smo već počeli da podržavamo populističke pokrete protiv vetroparkova, novih hidroelektrana, i da li ćemo ugroziti nivo našeg javnog duga u odnosu na BDP ako uzmemo ogromne količine novca?

Kako ćemo se odnositi prema prirodnom gasu i kako ćemo da obezbedimo pristojne cene prirodnog gasa i električne energije?

Takođe, ovde sam došao električnim automobilom od Edinburga do Glazgova. Ali, kako ćemo vršiti iskopavanje i preradu litijuma, nikla, kobalta i mnogih drugih veoma važnih minerala?



I na kraju, svi znamo šta je naš krajnji, konačni cilj. Ali, to nije bajka – moraćemo mnogo da radimo, moraćemo da budemo 100 odsto posvećeni i moraćemo da budemo iskreniji jedni prema drugima.

Zdravlje ljudi koji žive u Srbiji direktno zavisi od sprovođenja ove agende, kao što zdravlje i život svakog živog bića na Zemlji zavisi od dogovora koji će se ovde postići i od sprovođenja tih dogovora na nacionalnom nivou.

Možda je pravo vreme da oslušnemo i čujemo vapaj Majke Zemlje, jer ako izgubimo ovu trku sa vremenom, naša deca će naslediti bespovratno zagađenu planetu.

Hvala vam što ste me saslušali."


 



Selaković pred SBUN: Dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje otvorenih pitanja

15. oktobar 2021. godine

Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIK-a:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIK. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine Tanin,

Primite izraze naše zahvalnosti i na angažmanu i saradnji ostvarenoj tokom Vašeg mandata.

Gospodine predsedniče,

Veliko žaljenje i zabrinutost izazivaju činjenice da je bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji u proteklom periodu obeležio povećan broj različitih etnički motivisanih napada i incidenata usmerenih protiv Srba, što je konstatovano i u Izveštaju; da privremene institucije samouprave (PIS) u Prištini nastavljaju da preduzimaju jednostrane poteze i odbijaju da implementiraju dogovore postignute u okviru briselskog dijaloga; da se nastavlja sa institucionalnom diskriminacijom Srba, napadima na objekte Srpske pravoslavne crkve i podrivanjem ekonomske održivosti srpskih sredina u Pokrajini.

Svedoci smo da se svakodnevno, ubrzanim tempom, nižu opasne provokacije Prištine kojima se ozbiljno ugrožava bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji i direktno krše sporazumi i dogovori postignuti u okviru briselskog dijaloga.

Najnoviji nasilni upad jedinica tzv. ROSU u severni deo Kosovske Mitrovice, 13. oktobra, je deveti upad te vrste. Suzavci, šok bombe i neobuzdano nasilje postaju svakodnevica Srba na severu KiM, i to se mora odmah zaustaviti.

U poslednjem napadu vatrenim oružjem i hemijskim sredstvima, korišćenim od strane prištinskih specijalnih snaga, od posledica hemikalija korišćenih u intervenciji preminula je 71-ogodišnja Verica Đelić, ranjeno je 10 nenaoružanih civila, među kojima je i 36-ogodišnji Srećko Sofronijević, ranjen kritično, s leđa iz automatske puške. Na meti pucnjave našla se i tromesečna beba koja je čudom ostala nepovređena.
Lažni izgovor za poslednju unilateralnu akciju, kako ju je nazvao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, bio je borba protiv organizovanog kriminala i šverca. Dame i gospodo, Srbija je snažno protiv organizovanog kriminala i šverca, ali članice SBUN treba da znaju da je jedan ovako važan i opšti globalni cilj, koji delimo svi, cinično iskorišćen za oružani napad na nenaoružane civile, koji je počeo upadom sa automatskim puškama u apoteke u kojima se vitalno značajnim lekovima snabdevaju pacijenti srpske ali i drugih nacionalnosti. Četiri dana pred lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, kako bi na neodgovoran i nehuman način došao do glasova, do kraja motivisan separatističkim ciljevima, aktuelni režim PIS je na lekovima od kojih zavise životi ljudi krenuo da dokaže svoj stav o statusu suprotan Rezoluciji 1244 SBUN.

Samo nekoliko dana pre toga još jedna provokacija od strane Prištine dovela je do opasne krize, kada su pripadnici takozvane jedinice ROSU, naoružani dugim cevima i pojačani oklopnim vozilima, raspoređeni na administrativne prelaze između centralne Srbije i Kosova i Metohije - Brnjak i Jarinje - kako bi uklanjali srpske tablice i zamenjivali ih privremenim, čime je na nasilan način onemogućeno slobodno kretanje građana.

Ovi događaji ne ulaze u izveštajni period najnovijeg Izveštaja generalnog sekretara UN o radu UNMIK, ali na njih ovom prilikom moramo da se osvrnemo kako bi svima bilo jasno koliko je situacija na terenu dramatična i koliko ozbiljne mogu biti posledice unilateralnog delovanja Prištine.

Upadi teško naoružanih formacija prištinske policije sastavljenih isključivo od Albanaca na sever Kosova i Metohije, pod različitim izgovorima i motivima, uz korišćenje prekomerne sile, predstavljaju provokacije koje imaju izuzetno opasan potencijal za destabilizaciju ionako osetljive bezbednosne situacije na terenu. Cilj poslednjih upada prištinskih specijalaca na sever pokrajine bio je da se Srbi isprovociraju i dodatno zaplaše demonstracijom sile, a Beograd isprovocira na neku vrstu ishitrene reakcije.

Očigledno je da Priština ovakvim potezima želi da izbriše 10 godina dijaloga, koji je jedini način za rešavanje otvorenih pitanja. Ove provokacije još jednom potvrđuju da privremene institucije samouprave u Prištini, ne samo da nemaju nameru da sprovedu sve dogovoreno u Briselskom dijalogu, već da je njihov cilj potpuno negiranje dijaloga kao sredstva za rešavanje problema. Na nekredibilnost Prištine i opasno poigravanje vatrom, koje može dovesti do nesagledivih posledica, ne može se efikasno reagovati pozivanjem „obe strane“ na konstruktivnost i uzdržanost, što je već duže vreme manir u javnoj komunikaciji nekih važnih činilaca u međunarodnoj zajednici. Izvor destabilizacije je samo jedan, on ima ime - zove se privremene institucije samouprave u Prištini - i posle događanja od 13. oktobra jasno je da se on može i mora zaustaviti hitnim i odlučnim delovanjem međunarodne zajednice. Sada je sasvim očigledno da se više ne radi o sporadičnim i izolovanim provokacijama Prištine, već da je reč o organizovanoj kampanji etnički motivisanog nasilja i diskriminacije protiv Srba.

Izražavamo zabrinutost i zbog najnovijeg uvođenja taksi Prištine na pojedine proizvode iz centralne Srbije, koje je obznanjeno 8. oktobra. Podsećamo da je jednostrana odluka Prištine da uvede carine na proizvode iz centralne Srbije u novembru 2018. godine za posledicu imala de fakto potpunu trgovinsku blokadu i dugotrajan zastoj u dijalogu Beograda i Prištine. Nasuprot Prištini, koja uporno jednostranim aktima nastoji da uspostavi barijere prema centralnoj Srbiji, Beograd uporno i dosledno radi na liberalizaciji protoka ljudi, robe, usluga i kapitala, što je osnovna intencija naše inicijative „Otvoreni Balkan“.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

U periodu od marta do septembra ove godine, na koji se odnosi najnoviji Izveštaj, izvršeno je blizu 100 etnički motivisanih napada na Srbe, njihovu privatnu imovinu, objekte verske i kulturne baštine. Povećanje učestalosti napada praćeno je jačanjem intenziteta etnički motivisanog nasilja, na čijoj meti su sve češće deca, stari, žene, malobrojni povratnici, kao i hramovi i drugi objekti Srpske pravoslavne crkve.

Time se sistematično pojačava sveprisutan osećaj nesigurnosti preostalih Srba, ali i odvraćaju potencijalni povratnici, kojima se zapravo poručuje da lokalne albanske zajednice nekažnjeno mogu da ih napadaju i onemogućavaju im da se vrate da žive u sopstvenim kućama.

Najupečatljiviji primer položaja Srba na Kosovu i Metohiji jeste slučaj raseljenog lica Dragice Gašić, koja se početkom juna ponovo uselila u svoj stan u opštini Đakovica. U tom gradu – koji lokalni Albanci sa ponosom zovu mestom zabranjenim za Srbe – gospođa Gašić se po povratku najpre suočila sa fizičkim i verbalnim nasrtajima sugrađana albanske nacionalnosti. Umesto zaštite, ta teško bolesna žena je potom postala žrtva i institucionalnog progona, koji su nad njom pokrenuli organi lokalne samouprave i policije. Pošto se u ovom slučaju radi o osobi koja je prvi i jedini srpski povratnik u Đakovici nakon više od dvadeset godina, za očekivati je bilo da će u tom trenutku u zaštitu njenih prava stati barem organizacije civilnog društva. Međutim, postupcima usmerenim na progon gospođe Gašić ubrzo potom su se priključile i NVO iz Đakovice, među kojima i one koje od međunarodnih donatora dobijaju sredstva za projekte povezane sa jačanjem demokratije i vladavine prava.

Moram da pomenem i najnoviji napad na kuću jedine preostale Srpkinje u centru Peći, profesorke u penziji Rumene Ljubić, kojoj su 13. oktobra, dva puta u samo 24 sata, kamenovani prozori.

Dragičina i Rumenina sudbina je zastrašujuća slika stvarnog stanja ljudskih prava, koja na KiM čeka gotovo svakog od preko 200.000 raseljenih Srba i nealbanaca – pod uslovom da skupe hrabrosti da se posle više od dvadeset godina vrate svojim domovima u Pokrajini. Ponovo podsećam da je od 1999. godine održivi povratak na Kosovo i Metohiju ostvarilo tek oko 1,9% interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca.

Otuda verujem da će opisana podstaći članice Saveta bezbednosti i međunarodno prisustvo na terenu da pitanju povratka raseljenih, koje je važan deo mandata UNMIK, predviđenog Rezolucijom SB UN 1244, ubuduće posvete prioritetnu pažnju.

Zbog toga posebno zahvaljujem generalnom sekretaru što ovo izuzetno važno pitanje ipak održava u fokusu i što je u okviru zaključaka svog Izveštaja ponovo apelovao na stvaranje uslova za održiv povratak interno raseljenih lica i održivu reintegraciju povratnika.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Srpski srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji – među kojima su i spomenici koji su zbog izuzetne vrednosti, ali i konstantne ugroženosti, na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti – još uvek spadaju u najugroženije kulturno nasleđe u Evropi.

Podsećam da se na prostoru Kosova i Metohije nalazi preko 1.300 srpskih crkava i manastira. Napadi na srpsku kulturnu i versku baštinu istovremeno su napadi i na identitet Srba u Pokrajini i direktno utiču na njihov osećaj sigurnosti.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini je i slučaj manastira Visoki Dečani. Manastir, koji je od 2000. godine više puta bio meta napada i granatiranja, i danas zbog ugroženosti obezbeđuju snage KFOR-a. Suočen je sa nizom neprijateljskih delovanja, pri čemu počinioce ne odvraća ni činjenica da je reč o dobru svetske baštine. Uprkos čestim deklarativnim navodima, čak ni odluka takozvanog „ustavnog suda“ PIS u Prištini doneta pre pet godina o potvrdi vlasništva manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje. Pozdravljamo ocenu generalnog sekretara UN po ovom pitanju.

Poštovani gospodine predsedniče,

Republika Srbija ostaje posvećena iznalaženju kompromisnog političkog rešenja, kao što je predviđeno Rezolucijom 1244, koje će obezbediti trajni mir i stabilnost. Čvrsto smo uvereni da su dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje svih otvorenih pitanja.

Kao država posvećena poštovanju međunarodnog prava i članica Ujedinjenih nacija, Srbija se protivi svakom pokušaju uspostavljanja veštačke ravnoteže između strana u dijalogu, kao i relativizaciji odgovornosti za jednostrane akte.

Sa zabrinutošću konstatujemo da ni više od osam godina nakon postizanja Briselskog sporazuma, nije pokrenuto osnivanje Zajednice srpskih opština, iako je Beograd ispunio sve svoje obaveze iz tog sporazuma.

Brojni su i redovni primeri kršenja ili opstrukcije od strane Prištine dogovora postignutih u okviru dijaloga, u oblastima energetike, pravosuđa, slobode kretanja i poseta zvaničnika.

Jedan od takvih primera je i presuda kojom se Ivan Todosijević osuđuje na dve godine zatvora, a na koju se ukazuje i u Izveštaju generalnog sekretara. Direktno je prekršen Briselski sporazum, što su konstatovali i predstavnici Evropske unije. Ovim postupkom Priština je nanela nesagledivu štetu procesu pomirenja na Kosovu i Metohiji.

Uprkos tome što je i iz Evropske komisije stiglo tumačenje da je reč o kršenju Briselskog sporazuma, jer Todosijeviću je presudu morao da izrekne panel u kojem većinu čine sudije srpske nacionalnosti, Priština i dalje ne preduzima ništa tim povodom.

Priština je nastavila i sa praksom zabrane ulaska srpskim zvaničnicima na teritoriju AP KiM.

Smatramo da je važno da međunarodna zajednica, a posebno Evropska unija, kao garant sporazuma, čvrsto insistira na tome da privremene institucije samouprave u Prištini pristupe implementaciji svih postignutih dogovora.
Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Kao i do sada Republika Srbija ostaje u punoj meri posvećena rešavanju pitanja nestalih, što potvrđuje i kroz punu saradnju sa relevantnim međunarodnim mehanizmima, kao i učešćem u radu Radne grupe za nestale. Očekujemo da i predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini ispune svoje obaveze.

Imajući u vidu sve o čemu sam govorio, smatramo da je međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 i dalje neophodno. Pored UNMIK, važno je i prisustvo KFOR kao glavnog garanta bezbednosti i EULEKS zbog angažmana u oblasti vladavine prava. Želim još jednom da naglasim da Srbija pruža punu podršku poštovanju međunarodnog prava, sveobuhvatnom ispunjavanju rezolucije SB UN 1244 i aktivnostima UNMIK u nesmanjenom obimu i sa adekvatnim finansijskim sredstvima, kako bi Misija ispunila mandat koji joj je poveren Rezolucijom.

Hvala.


 



Sastanak na visokom nivou posvećen obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, održanom u Beogradu 11. i 12. oktobra 2021. godine

Beogard, Republika Srbija, 11. i 12. oktobar 2021. godine 

 

Uvodna reč predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, u svojstvu domaćina Sastanka na viskom nivou posvećenom 60. godišnjici psotojanja Pokreta nesvrstanih zemalja, održanom u Beogradu 11. i 12. oktobra 2021. godine. (molimo kliknite na naslov)   

 

Sastanak na visokom nivou posvećen obeležavanju 60. godišnjice postojanja Pokreta nesvrstanih zemalja održanom u Beogadu 11. i 12. oktobra 2021. godine (molimo kliknite na naslov).


 



Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

14. septembar 2021. godine 

Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

Srbija i Republika Srpska  prvi put obeležavaju zajednički praznik – Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Slavi se 15. septembra na dan kada je 1918. godine probijen Solunski front.

U svim opštinama u Srbiji i Republici Srpskoj trgovi i centralne ulice okićeni su Narodnom i Državnom zastavom Republike Srbije. Ovaj praznik će biti zajednički obeležavan u Srbiji i Republici Srpskoj i u svim sredinama u kojima su Srbi širom sveta, simbolizujući jedinstvo srpskog naroda.

Vanvremenska simbolika ovog datuma ogleda se u činjenici da je reč o danu kada je 1918. godine posle više od dve godine došlo do konačnog proboja Solunskog fronta i početka procesa oslobađanja zemlje koje je okočano 1. novembra, za svega 45 dana.

„U jesen 1918. godine, otpočeo je proboj Solunskog fronta. Malo ko od savezničkih sila u I svetskom ratu je tada mogao i da pretpostavi da će ovo sporedno ratište uskoro dobiti takav značaj, a da će oko 62 000 vojnika države za koju mnogi više nisu ni verovali da postoji, odlučiti o ishodu pobede koja je praktično okončala Prvi svetski rat“.

U čast naših predaka i budućnost Srba, gde god se nalazili, istaknite srpsku zastavu 15. septembra.


 



Kampanja zaštite imovinskih prva Srba u Federaciji BiH

09. septembar 2021. godine

U Federaciji BiH, u toku je uskladjivanje podataka o nekretninama katastra i zemljišnih knjiga, tzv. harmonizacija  podataka. Prilikom ovog procesa, pripadnci srpskog naroda  mogu da izgube pravo na imovinu, koja je u njihovom vlasništvu ili posedu.

Prepreku za upis vlasničkih i drugih prava na imovinu u Federaciji BiH predstavlja činjenica da se pozivi nosiocima imovinskih prava ne šalju lično, a u mnogim slučajevima se kao vlasnik upisuje država, enitet, kanton, opština ili lice koje neovlašćeno koristi srpsku imovinu.

Imajući u navedeno, Ministarstvo spoljnih poslova Repuiblike Srbije se uključilo u informisanje pripadnika srpskog naroda poreklom iz Federacije BiH koji se nalaze u dijaspori, da se jave Kancelariji za stručnu pravnu pomoć Republike Srpske na sledeće kontakte:

Telefon:+387 554 90 940
Viber WhatsApp: +38765 090 040
E mail: pravnapomoc.banjaluka@rgurs.org
Facebook i Instagram> @kancelarijazapravnupomoc

 

Kontakti Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH:

E mail: odborzazastitupravasrbaufbih@gmail.com
Facebook: @srbiufederacijibih
Twitter: @OdborF


 



Obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“

05. avgust 2021. godine

                            

                            

                            

                            


Predsednik Repulike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti!

„Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod“, rekao je predsednik Vučić i dodao da nećemo zaboraviti sve ono kroz šta su Krajišnici morali da prođu.

„Za nas to nisu samo strašne brojke stradalih“, poručio je predsednik Vučić i naglasio da Srbija neće zaboraviti.

„Nikada kao danas se nije prekrajala istorija. Zato hoću da sve nas podsetim ne samo na ono šta su drugi nama činili, ne želeći da postojimo, već i na ono što smo sami sebi činili, baš kao da ne želimo da postojimo“, kazao je predsednik i napomenuo da nikada više ne sme da se ponovi da Srbija zaboravi svoje tihe heroje.

Predsednik Vučić je naglasio da nikada više ne smemo da pokrivamo oči, i uši, i usta, pred nečim što jeste bio pogrom i sunovrat svake ljudskosti.

„Praviti se da to nije tačno, izbegavajući da kažemo, zločin je ne samo prema žrtvama, nego i prema nama samima, svakom živom Srbinu, Krajišniku, prema Srbiji i njenoj budućnosti“, rekao je predsednik Vučić i podvukao da ljudi samo ako pamte mogu da se usprave i žive i sa sobom i sa drugima bez zazora, straha i sumnje.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija mora da se bori za mir i za kolevke sa decom, kao i da nas zaborav poništava i briše i iz istorije i iz budućnosti, oduzimajući nam pravo na svako sutra.

„Naša misija je srećna budućnost za nas i za novo pokolenje! Današnja Srbija počiva na jasnom identitetu i na kulturi sećanja“, ukazao je predsednik Vučić i podsetio da je urađeno sve ono što je decenijama zapostavljano, kao i da je snažna Srbija postala gospodar svoje sudbine.

„Neka je večna slava srpskim mučenicima koji su stradali u „Oluji“ i u svim pogromima. Vaša deca su u svojoj Srbiji, zbrinuta, voljena i uspešna. Mirno spavajte sokolovi srpski, budućnost vaše dece je naš zavet“, zaključio je predsednik Vučić i zahvalio svima koji su pokazali večeras kako se voli svoja zemlja i da Srbija pamti.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs


 



Javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu

2. avgust 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković doneo je odluku kojom se raspisuje javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Uvid u raspisani javni poziv možete izvršiti na sledećim linkovima:

www.mfa.rs

www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/


 



Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu

23.07.2021. godina

Obaveštavamo da je ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković 19.jula 2021. godine doneo odluku o raspisivanju  konkursa za sufinansiranje projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima:

https://www.mfa.gov.rs/
https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/


 



Predsednik Vučić: Odlučili smo - naš cilj je EU, ali je Kina važan partner

22. jul 2021. godine

      


Mi smo se odlučili - naš cilj jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku „Handelsblatu“ i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Kina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana.

On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU

„Nas povezuje istorija, zajednička kultura, članice EU su bez premca već sada naši najvažniji partneri“, objasnio je i dodao da je trgovinska razmena Nemačke i Kine 3.000 puta veća nego Srbije i Kine, a, primetio je, i pored toga se poslovi Srbije sa Kinom prikazuju kao problem.

Na konstataciju da nemačka kancelarka Angela Merkel nije čestitala stotu godišnjicu KP Kine, a da je on to učinio, odgovorio je da Srbija nije Nemačka, već mala zemlja. Na dodatno insistiranje šta će uraditi Srbija ako mora da bira između EU i Kine podvukao je da se Srbija već odlučila, da joj je bio i ostao cilj članstvo u EU.

„Naši najveći investitori su iz EU. Na EU otpada 67 odsto naše trgovine. Plus 17 odsto sa zemljama regiona koje se sve nalaze na putu ka EU. Bez EU ne možemo preživeti“, dodao je on.

„Ali možemo li mnogo toga dobrog sprovesti sa Kinom - naravno. I to činimo, kao i Nemačka“, istakao je Vučić, a na primedbu da se kritikuje kvalitet projekata Puta svile, pre svega zbog kineskih radnika, odgovorio da je kvalitet puteva ili mostova, koju Srbija gradi sa Kinom, odličan.

„Dajemo posao onima koji nam podnesu najbolju ponudu. Zbog toga kažem Evropljanima koji kritikuju kineske projekte u našoj zemlji - ponudite nam projekat za jedan evro više i dobićete ga“, naglasio je on.

S tim u vezi je ukazao da Srbija sa 600 miliona evra pomoći EU gradi železničku prugu ka Severnoj Makedoniji, navodeći da je ponuda bila bolja od kineske.

„Često se govori o pruzi prema Budimpešti sa 180 kilometara kroz teritoriju Srbije koju finansira Kina. Ali pruga koja se gradi uz pomoć EU od Beograda do severnomakedonske granice je duplo duža i niko ne govori o tome. Sve je suviše politički“, konstatovao je on.

Upitan da li pozdravlja planove EU i SAD o alternativnoj inicijativi Putu svile, Vučić je rekao da podržava sve što donosi prednosti našem regionu.

„Kinezi žele da prošire svuda svoje prisustvo, ali mnogi procesi na Zapadu, iskreno rečeno, su efikasniji i bez problema. Moramo još mnogo da učimo od Zapada, ali pristižemo“, kazao je Vučić.

On je ukazao da je Kina važan partner Srbiji i dodao da kada je počela konsolidacija državnih finansija 2014. naša država je dobila dobre uslove od Kine za razvojne projekte.

On je naveo i da je na istoku Srbije, na molbu EU raspisan konkurs za rudnik bakra, da šest meseci nijedno evropsko preduzeće nije dalo ponudu, te da su ga preuzeli Kinezi.

„Naš posao je da brinemo o ljudima“, poručio je on.

Podsetio je da je srpska privreda u osam i po godina porasla za 52 odsto, što za EU znači da bi Srbija mogla biti snažna članica i motor za ceo region.

Objašnjavajući kako se Srbija tako dobro ekonomski razvija on je ukazao da Srbija ima odličnu radnu snagu, koja govori engleski, da su društvo i administracija digitalizovani, i da ima i najfleksibilniji zakon o radu u Evropi, kao i konsolidovane javne finansije.

Podsetio je da je ranije javni dug bio na 78 odsto BDP, a danas je smanjen, zahvaljujući snažnim rastom privrede, na 52 odsto.

„Možemo sebi priuštiti da investitorima damo podsticaj za dolazak“, dodao je on i istakao da Srbija nudi pomoć investicijama, ali da na primer za dolazak Centra za razvoj „Kontinental“ motiv nisu bile subvencije.

Ukazao je da je samo Srbija u ovom regionu pre pet, šest godina pokrenula dualni obrazovni sistem, koji imaju Nemačka, Švajcarska i Austrija, da je na desetine hiljada ljudi u dualnom obrazovanju, a da to cene strani investitori, koji, uz to, mogu tesno sarađivati i sa univerzitetima.

Nemačka, naveo je, je najvažniji trgovinski partner i najveći investitor.

Počeli smo dolaskom malih tekstilnih preduzeća iz Turske, a sada dolaze pre svega velike nemačke firme. Danas u nemačkim kompanijama u Srbiji radi 71.000 ljudi“, objasnio je on.

Vučić je kazao da je veoma važna evropska perspektiva za investitore, navodeći da „Nikek“, „Toji Tajers“ ili „Micubiši“ dolaze iz Japana u Srbiju jer je naša država na stabilnom evropskom putu.

Upitan da li veruje da će Srbija u dogledno vreme postati članica EU, kazao je da se on ne žali.

„Sigurno je da smo dobili 45 milijardi evra pomoći EU, da bismo ekonomski bili mnogo dalje. Umesto toga smo dobili od EU 1,6 milijardi evra. Navikli smo da naše uspehe sami ostvarujemo“, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je podsetio da su u Hrvatskoj ranije plate bile 2,2 puta veće nego u Srbiji, a danas su veće za svega 1,7 puta.

„Zatvaramo rupu sopstvenim snagama. Ako bi postali članica EU onda zasigurno ne bi tražili najveće subvencije“, uverava on.

Rekao je da srpski put sledi nemački put ka Evropi, i da Srbija želi fer šansu.

„Verujem rečima Merkelove. Ona je na kraju svog mandata i ne bi morao više da je hvalim. Ali ona nam je dala stabilnost, slobodu putovanja u EU, pomogla u migrantskoj krizi 2015. godine i ministra privrede Altmajera i druge zamolila da tesno sarađuju sa nama“, podsetio je on.

Na pitanje da li ima naznake da će i nova nemačka vlada podržavati tako Srbiju, Vučić je izrazio uverenje da će tako biti.

„Poznajem Armina Lašeta, razgovarao sam sa njim kao premijerom Severne Rajne Vestfalije. Veoma je pametan i razume situaciju na Balkanu, i zasigurno će kao novi kancelar nastaviti politiku Merkelove prema našem regionu“, dodao je on.

Vučić je, takođe, izrazio uverenje da Rusija, ako bi se konkretizovalo pristupanje Srbije EU, ne bi slično reagovala kao u slučaju Ukrajine i da je tu reč o suverenoj odluci Srbije.

Na dodatno pitanje s tim u vezi Vučić je ukazao da je uvek kada bi se sastajao sa Vladimirom Putinom, a bilo je 18 ili 19 sastanaka, govorio da je zahvalan za tradicionalno tesno prijateljstvo sa Rusijom, ali i da se Srbija nalazi na jasnom EU kursu.

„Upitao je da li je to naš izbor i ja sam odgovorio „da, članstvo u EU je naš cilj“, dodao je on.

Kada je reč o „Kosovu“ Vučić je naglasio da je potreban kompromis u vezi ovog pitanja.

„Samo tako može biti održivog mira. Srbija, a i ja želimo mir. Prestanimo sa ludostima prošlosti. Tada ceo region može postati motor novog rasta za Evropu“, rekao je Vučić.


Izvor: Tanjug



 



Srbija ostvarila veliki uspeh u oblasti digitalizacije

20. jul 2021. godine

                     

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, koji je održan u Njujorku, da je, otkako je postala premijerka, najponosnija na uspeh Srbije u oblasti digitalizacije.

Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti SAD, rekla je da je, kada je u avgustu 2016. godine izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, želela da učini sve da promeni javnu administraciju i ono što joj je kao građaninu smetalo.

Ona je navela da je, kada je stupila na dužnost premijera, znala šta su joj prioriteti i da najpre treba da se digitalizacija podigne na viši nivo, da počne reforma obrazovanja i da se radi na jačanju ekonomije. 

Verovala sam u zemlju koja veruje u narod, jer je srpski narod kreativan. Od 1. juna 2017. godine počeli smo da radimo kao e-Vlada, odnosno da razmenu podataka vršimo elektronskim putem, navela je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, naši građani nisu više morali da idu, recimo, u Poresku upravu, a od tada je javna administracija razmenila 50 miliona dokumenata, što znači da građani nisu morali da idu od kancelarije do kancelarije po 50 miliona papira.

Brnabić je istakla da je ponosna i na ono što je urađeno na polju obrazovanja otkako je na čelu Vlade, preciziravši da je u septembru 2017. godine uvedeno programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama.

Niko nije verovao da to možemo da uradimo, ali smo sarađivali sa privatnim sektorom i nekim društvenim organizacijama i uspeli smo u tome. Trenutno smo mnogo ispred brojnih zemalja u Evropi i svetu, rekla je premijerka.

Predsednica Vlade je ukazala na to da je ipak najponosnija bila kada je postavljen kamen temeljac za naučno-tehnološki park u južnoj Srbiji, napomenuvši da do sada naša zemlja ima četiri naučno-tehnološka parka.

Ona je istakla da je Srbija od tada postala jedna od najuspešnijih zemalja u svetu na tehnološkom polju, pri čemu je po nekim parametrima među deset država u svetu, a u nekim među pet, ocenivši da je to dokaz da se zemlja može brzo menjati.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje o vakcinaciji, naglasila da naša država nikad to nije gledala kao geopolitičko pitanje, već kao zdravstveno.

Prema njenim rečima, Srbija je razgovarala sa proizvođačima i sa Istoka i Zapada i bila je među prvim evropskim zemljama koje su potpisale ugovore i sa kompanijom „Fajzer/Biontek“ i sa „Sinofarmom“.

Nažalost, mnoge zemlje su gledale na ovo pitanje kao geopolitičko. Nama to nije bilo bitno, dokle god su vakcine bezbedne, naglasila je predsednica Vlade i dodala da tu nije bio kraj uspehu Srbije, jer je potrebna i dobra organizacija.

Brnabić je objasnila da je organizacija druga važna stvar u vakcinaciji, jer je to logistički veoma težak proces, dodavši da je, uz pomoć digitalizacije, ostvaren uspeh i da se isplatilo sve što smo radili prethodnih godina.

Ona je navela da je Srbija brzo uspostavila sistem preko kojeg građani mogu da iskažu interesovanje za vakcinaciju protiv korona virusa i da izaberu koju vakcinu žele da prime, kao i da budu obavešteni porukom kada da se jave na vakcinaciju.

Sada mogu da se ulogujem na telefon, da vidim koliko je ljudi primilo vakcinu, koliko se još prijavilo, tako da se vide efekti digitalizacije. Sve smo napravili vrlo efikasnim i lakim za naše građane, objasnila je premijerka.

Brnabić je, odgovarajući na pitanje šta ostalim zemljama sveta može da poruči kako da brže napreduju, rekla da je važno da se što više ulaže u digitalizaciju i edukaciju.

Morate da naučite decu kako da razmišljaju, a ne šta da misle. Neće sva deca postati IT stručnjaci, ali ono što mogu da nauče jeste algoritamski način razmišljanja i kako da donose odluke, poručila je ona.

Premijerka je kao važnu stvar za napredak navela ulaganje u brz internet i obezbeđivanje infrastrukture za startap kompanije jer sve više i više ekonomija će biti zasnovano na startapovima i inovacijama, naglasivši da treba pomoći ljudima da pokrenu firme i sprovedu svoje ideje.

Ona je, govoreći o društvenim mrežama, ukazala na to da su lažne vesti postale najveći izazov ovih mreža i ostaće još neko vreme.

To je najveći izazov sa kojim se, kao premijer, susrećem, posebno tokom pandemije korona virusa, rekla je ona i dodala da su društvene mreže i velika prilika za političare da komuniciraju sa građanima.

Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs



PRVA PROSLAVA DANA NIKOLE TESLE NA NIVOU PROVINCIJE ONTARIO

13. jul 2021. godine

Prvo obeležavanje Dana Nikole Tesle na nivou provincije Ontario održano je u Kvins parku 10. jula 2021. godine, ispred ontarijskog parlamenta, na dan rođenja najvećeg srpskog naučnika. 

Događaju su prisustvovali ambasador Srbije u Kanadi Dejan Ralević i generalni konzul Vasilije Petković.

Tom prilikom, poslanik u ontarijskom parlamentu Tom Rakočević uručio je generalnom konzulu Petkoviću overenu kopiju originala Zakona o proglašenju 10. jula kao Dana Nikole Tesle u Ontariju.

Ambasador Ralević rekao je da na ovaj način srpska zajednica dobija značajno mesto na mapi društvenih i političkih događaja u Kanadi, dok je generalni konzul Petković naglasio da u Zakonu piše da je poreklo Nikole Tesle srpsko-američko, što je od velikog značaja za Srbiju, kao i za srpske građane u matici i dijaspori.

Ambasadoru Raleviću i generalnom konzulu Petkoviću dodeljene su zahvalnice za doprinos u procesu, koji je rezultirao usvajanjem Zakona o 10. julu kao Danu Nikole Tesle u Ontariju.

Pored generalnog konzula Petkovića i poslanika u ontarijskom parlamentu Toma Rakočevića, događaj su organizovali i predsednik „Nikola Tesla obrazovne korporacije“ Veroslav Vik Đurđević, potpredsednik „Srpske narodne odbrane Kanade“ Draga Dragašević, profesor Univerziteta Majda Đorđević, potpredsednik „Kanadsko-srpskog saveza“ Tatjana Pavlović, direktor srpske škole „Nikola Tesla“ Borislav Živković, profesor fizike Kolin Kempbel i Dejvid Ros iz kabineta poslanika Rakočevića.


 



SRPSKA NACIONALNA AKADEMIJA KANADE - URUČENJE PREDSEDNIČKOG ODLIKOVANJA

09. jul 2021. godine

Povodom Sretenja, 15. februara 2021. godine, Dana državnosti Republike Srbije, predsednik Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić je dodelio Zlatnu medalju za doprinos i zasluge u promociji srpskog kulturno-istorijskog nasledja  Srpskoj nacionalnoj akademiji Kanade iz Toronta,   koja ove godine obeležava jubilej - 40 godina postojanja.

U svojstvu specijalnog izaslanika Predsednika Republike Srbije, ambasador Republike Srbije u Kanadi, g-din Dejan Ralević je zajedno sa generalnim konzulom Republike Srbije u Torontu, g-dinom Vasilijem Petković, uručio Zlatnu medalju g-dinu Žarku Brestovcu, predsedniku Srpske nacionalne akademije Kanade.

      

Imajući u vidu zaštitne mere od pandemije korana virusa propisanih od strane ontarijske i kanadske vlade, povodom uručenja Zlatne medalje predsednika Republike Srbije Srpskoj nacionalnoj akademij Kanade, Generalni konzulat Republike Srbije u Torontu je organizovao prigodnu svečanost.  


 



Postoje uslovi za brži razvoj ekonomske saradnje Srbije i Kanade

15. jun 2021.

      

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa ambasadorom Kanade u Srbiji Džajlsom Normanom o bilateralnim odnosima dveju država i saradnji u oblasti ekonomije, obrazovanja i digitalizacije.

Na sastanku je zaključeno da, izuzev sektora rudarstva i energetike, za koji su kanadske kompanije tradicionalno zainteresovane, postoje brojne oblasti za međudržavnu saradnju. Na to ukazuju kanadske kompanije koje posluju u Srbiji i daju direktan podstrek ekonomskoj saradnji, objasnila je premijerka.

Ona je navela primer kompanije “Magna“, koja će otvaranjem novog pogona u Aleksincu, dati značajan podstrek razvoju ovog dela Srbije.

Ambasador Kanade je, ističući da je Srbija napravila veliki napredak u oblasti inovacija i digitalne transformacije i ostvarila ozbiljne rezultate u domenu e-uprave, ponudio iskustva ove države, kao jednog od lidera u oblasti elektronskih usluga.

Brnabić je pozvala Normana i predstavnike ambasade Kanade da se priključe radu Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara Vlade Srbije, uz ostale partnere koji već učestvuju u radu - Misiju OEBS, Delegaciju EU u Srbiji, ambasadu Kraljevine Norveške i Fondaciju Konrad Adenauer, što je ambasador Norman i prihvatio.

Kako je na sastanku navedeno, srpska dijaspora u Kanadi važna je spona između dve države, i u tom smislu, direktna avio linija između Beograda i Toronta, na čijem uvođenju dve strane intenzivno rade, od izuzetnog je značaja, i direktan podstrek bržem razvoju odnosa naših država.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs


 



Obraćanje predsednika Republike Srbije na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija

09. jun 2021. godine

       

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,

U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica.

Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom.

Treći deo mog govora, a to sam primetio i u mnogim vašim izjavama čak i danas, biće pogled Srbije na sve što se dešavalo u Haškom tribunalu i na to šta su presude donele ljudima na prostoru bivše Jugoslavije.

Republika Srbija je više puta pred Savetom bezbednosti pokrenula pitanje mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane MKSJ i Mehanizma u Republici Srbiji. I pored napora da se ovo pitanje pokrene sa „mrtve tačke“, nije dobijen nijedan odgovor Saveta bezbednosti. Najveći broj osoba koje se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne su državljani Republike Srbije i prirodno je da Republika Srbija bude zainteresovana da obezbedi izdržavanje kazne zatvora u Republici Srbiji.

MKSJ i Mehanizam upućuju na Savet bezbednosti kao nadležnu instituciju da se pozabavi ovim pitanjem.

Spreman sam ovde da ponovim spremnost Republike Srbije za preuzimanje obaveze i odgovornosti za izvršenje zatvorskih kazni koje je MKSJ ili Mehanizam izrekao državljanima Republike Srbije pod nadzorom Mehanizma i puno poštovanje autoriteta Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu.

Gospodine predsedniče,

Poseban problem sa kojim se suočavamo je uznemiravanje koje vrše pravosudne institucije formirane na teritoriji Kosova i Metohije, koja je u sastavu Srbije, a koja se nalazi pod privremenom upravom UN. Svedoci smo pokušaja da se opet sudi dvojici državljana koji se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne za dela za koja im je već suđeno pred MKSJ. Konkretno, u proteklom periodu učinjen je pokušaj da se izvrši saslušanje Nebojše Pavkovića i izdejstvuje izručenje Vlastimira Đorđevića.

Apelujem na Mehanizam i Savet bezbednosti da spreče pokušaje kršenja načela ne bis in idem, civilizacijskog načela koje je potvrđeno i u Članu 7. (1) Statuta Mehanizma i da se onemoguće ponovna suđenja osobama koje je MKSJ već osudio, posebno da se postara da se to ne čini na teritoriji koja je pod privremenom upravom UN.

Gospodine predsedniče,

Predsednik Mehanizma (g. Karmel Ađijus), pored redovnog Izveštaja, dostavio je 11. maja 2021. godine i pismo predsedniku Saveta bezbednosti čiji je predmet navodni propust Srbije da uhapsi i preda Mehanizmu Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje suda, tvrdeći da na taj način Republika Srbija postupa suprotno svojim obavezama prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1966 (2010) i zatražio od Saveta bezbednosti da preduzme mere kako bi se obezbedilo da Srbija ispuni navodne obaveze prema Statutu Mehanizma i Rezoluciji 1966.

Suština argumentacije predsednika Mehanizma svodi se na to da Republika Srbija ima obavezu da liši slobode i isporuči Mehanizmu svoje državljane optužene za nepoštovanje suda, bez obzira na prirodu optužbi, okolnosti pod kojima je takva naredba doneta i posledica koje mogu da uslede njenim sprovođenjem.

Ovde je reč o optužbama koje se ne tiču teških povreda međunarodnog humanitarnog prava i koje se vezuju za predmet pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju koji je okončan 2018. (slučaj Vojislav Šešelj) i to u prvom stepenu oslobađanjem optuženog od optužbi, a po žalbi tužioca na presudu kojom se okrivljeni oglašava krivim i izriče mu se kazna u trajanju od 10 godina, kojom je pokriveno vreme koje je proveo u Pritvorskoj jedinici UN.

Sudija Ađijus iznosi da Srbija ignoriše svoje obaveze prema Rezoluciji 1966 (2010). Naprotiv, Republika Srbija ozbiljno shvata svoje obaveze saradnje sa Mehanizmom. Nakon što je donet nalog za hapšenje i predaju Mehanizmu dvoje optuženih za nepoštovanje suda, Viši sud u Beogradu je ustanovio da nisu ispunjene pretpostavke za njihovo hapšenje i isporučivanje Mehanizmu. Odluka se temelji na pravilima međunarodnog prava i unutrašnjeg prava Republike Srbije i obavezujuća je za nosioce izvršne vlasti u Republici Srbiji.

Ovde bih podsetio da je prva odluka sudije pojedinca (Ajdin Sefa Akaja od 12. juna 2018. godine) koji je postupao u ovom predmetu, bila da se krivično gonjenje V. Radete i P. Jojića zbog navodnog nepoštovanja suda prosledi pravosudnim organima Republike Srbije. U narednim postupcima, prvi put je iznet argument navodne nevoljnosti svedoka da sarađuju sa pravosudnim organima Republike Srbije, koji nije potkrepljen bilo kakvom argumentacijom i na kome se temelji odluka o uskraćivanju prenošenja predmeta u nadležnost pravosudnih organa Republike Srbije.

Republika Srbija je u više navrata izrazila spremnost da preuzme vođenje sudskog postupka protiv Petra Jojića i Vjerice Radete i pružila odgovarajuće garancije. Republika Srbija, takođe, u potpunosti priznaje i prihvata obavezu Mehanizma da nadzire suđenja koja su ustupljena nacionalnim sudovima uz pomoć međunarodnih i regionalnih organizacija, kao i da preduzima mere predviđene čl. 6 Statuta Mehanizma.

Na ovom mestu bih podsetio da je Republika Srbija predala tribunalu sva lica koje je optužilo Tužilaštvo, među njima najviše političke, vojne i policijske zvaničnike, obezbedila prisustvo ogromnog broja svedoka, predala ogromnu dokumentaciju. Obaveza je Mehanizma, prema Rezoluciji ovog Saveta bezbednosti, da preduzima mere koje omogućavaju da se predmeti ustupe nacionalnom pravosuđu. U ranijoj praksi, 13 slučajeva je prosleđeno Bosni i Hercegovini, 2 Hrvatskoj i samo 1 Srbiji.

Na kraju, što ne znači i da je najmanje važno, podsetio bih vas sve ovde na činjenicu da je Francuska – razume se, kao suverena i nezavisna država – na zahtev za hapšenje i izručenje Florens Artman zbog objavljivanja dokumenata i nepoštovanje suda, odbila zahtev za izručenje, uz obrazloženje da ona ne izručuje svoje državljane. Za manji prekršaj, vi od nas tražite da izručimo svoje državljane Jojića i Radetu, pokazujući nepoverenje i prema srpskom pravosuđu i sudovima i prema državi Srbiji, kao i činjenicu da pravilo iz starog Rima i dalje važi – quod licet Iovi non licet bovi – što priliči bogu, ne priliči volu.

Nije zgoreg napomenuti da za zločine nad Srbima nije suđeno oficirima i političarima višeg ranga i da su zločini izvršeni nad Srbima ostali nekažnjeni pred MKSJ i Mehanizmom. Podsetimo, primera radi, da je slučaj Ademi i Norac za stravične zločine prema srpskom civilnom stanovništvu u Medačkom džepu prepušten hrvatskim pravosudnim institucijama. Osvedočeni zločini nad Srbima, poput zločina Ramuša Haradinaja, Nasera Orića, zatim Ante Gotovine i drugih optuženih za vojnu operaciju „Oluja“ koja je dovela do potpunog etničkog čišćenja srpskog stanovništva sa velikog dela današnje Hrvatske, pred MKSJ rezultirali su oslobađajućim presudama. Mnogi stravični zločini nad civilnim stanovništvom srpske narodnosti koji su izvršeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Autonomne pokrajine KiM, a koji su rezultirali etničkim čišćenjem srpskog stanovništva, jednostavno nisu bili predmet interesovanja tužilaštva MKSJ.

Ono što je veoma važno i da ništa ne ostavimo nerazjašnjeno, jeste to da je Srbija zemlja koja osuđuje svaki zločin i sve zločince koji su ih počinili na teritoriji bivše Jugoslavije. Međutim, zanimljivo je da je, uprkos kritikama, Srbija jedina koja otvoreno govori i osuđuje zločine počinjene od strane pripadnika srpske nacionalnosti, dok druge zemlje regiona uopšte ne govore o zločinima koje su predstavnici tih naroda počinili nad srpskim narodom. I, želim da još jednom ovde naglasim pred vama, da Srbija osuđuje strašan zločin u Srebrenici i izražava svoje najdublje saučešće porodicama stradalih u tom masakru. I sa ovim u vezi nema nikakvog „ali“.

Ipak, ovde smo da analiziramo rezultate i kaznenu politiku MKSJ i Mehanizma, a ona je bila takva da nikada nije zadobila poverenje kod srpskog naroda, ma gde on živeo. I ne zbog toga što mi Srbi ne priznajemo zločine koje su počinili neki od naših sunarodnika, već zato što je Haški tribunal, uz izuzetke, sudio samo Srbima na sve tri teritorije bivše Jugoslavije: Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, koju neke od država članica Saveta bezbednosti vide i nazivaju, naravno suprotno pravu, pravnim normama i rezolucijama Ujedinjenih nacija, kao nezavisnu državu. Pokušaću plastično da vam dokažem kako je haška pravda krojena, čak iako znam da to neće naići na razumevanje mnogih od vas, ali za mene je to važno zbog istorije, činjenica i udžbenika koji će se pisati na osnovu činjenica.

Naime, Srbi su osuđeni na ukupno 1138 godina zatvora, i na 8 doživotnih kazni zatvora. Istovremeno, Haški tribunal nije osudio nijednog Hrvata za zločine nad Srbima, ni u akcijama Medački džep, ni u „Bljesku“ niti u „Oluji“, kako je to politički lukavo urađeno u Tribunalu, a sve zavijeno u formu prava i pravde. Tužioci Haškog tribunala su namerno izabrali trojicu političkih i vojnih lidera Hrvata, bosanskih muslimana i Albanaca na sve tri pomenute teritorije, koji su činili zločine protiv Srba – Anta Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja. Zanimljivo je da je, prateći isti šablon, dakle isti šablon, ova nepravda podeljena. Naime, svi oni su bili osuđeni u prvostepenom postupku, sa izuzetkom Ramuša Haradinaja, jer nijedan svedok nije preživeo. Gotovina je bio osuđen na 24 godine zatvora u prvostepenom postupku, dok je volšebnom odlukom drugostepenog veća i odnosom sudija 3:2, presuda promenjena u oslobađajuću. Naser Orić, za zločine protiv Srba, takođe je bio osuđen prvostepenom presudom, ali, volšebnom odlukom drugostepenog suda i ponovo odnosom sudija 3:2, odluka je bila oslobađajuća presuda i on je bio oslobođen svake odgovornosti. Dozvolite mi da ponovim, svi svedoci u postupku protiv Ramuša Haradinaja su ili izvršili samoubistvo ili su bili ubijeni pod veoma, veoma čudnim okolnostima.

Dozvolite mi da zaključim: ja ne želim da verujem da neko hoće da kaže da nije bilo zločina nad Srbima, ali, sudeći po presudama Haškog tribunala, niko – apsolutno niko - nije odgovoran za te zločine.

Ipak, mi u Srbiji ćemo pokazati odgovornost i borićemo se za mir, stabilnost i pomirenje u regionu.

Tražimo od država članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da nam pomognu racionalnim i pragmatičnim pristupom i poštovanjem međunarodnog prava, a ne pokušajima daljeg ponižavanja Srbije. Srbija je mala zemlja, sa ponosnim i hrabrim narodom, koji je podneo najveće žrtve tokom Prvog i Drugog svetskog rata, narodom koji želi da živi u miru sa svojim komšijama. I kada vam ovo tražim, ne mislim da tražim previše.

Na samom kraju, Srbija je zemlja sa najvećim rastom u regionu Zapadnog Balkana i ne možemo da napredujemo ako odnosi sa našim komšijama, prijateljima i drugim zemljama nisu dobri, stabilni i bolji. Zbog toga, uprkos selektivnoj pravdi koja je primenjena u Haškom tribunalu, bićemo otvoreni za svaki dijalog, svaku vrstu saradnje i mi gledamo ka budućnosti, a ne ka prošlosti.

I imam samo jednu poruku za građane Srbije i građane srpske nacionalnosti u celom regionu – glavu gore, ni Srbija ni srpski narod nisu osuđeni ni za šta i na nama je da radimo još marljivije, da otvaramo fabrike i borimo se za našu decu i našu budućnost.

Živela Srbija!


 



Proglašen 10. jul za Dan Nikole Tesle u Ontariju

3. jun 2021. godine

                        

Imam čast i zadovoljstvo da kao generalni konzul Republike Srbije u Torontu zvanično obavestim da je zamenik guvernera za provinciju Ontarijo H.E. Elizabet Doudsvel danas, 3. juna 2021. godine, potpisala Zakon o proglašenju 10. jula za Dan Nikole Tesle u provinciji Ontarijo. Ovim činom, Zakon je odmah stupio na snagu.

Najzaslužniji za ovaj izuzetno značajan dogadjaj je član provincijskog parlamenta Ontarija iz redova Nove demokratske partije NDP, gospodin Tom Rakočević, kome u ime Generalnog konzulata Republike Srbije u Torontu, upućujem čestitke i iskrenu zahvalnost.

Posebno izražavam zahvalnost provincijskom parlamentu Ontarija na brzo sprovedenom postupku usvajanja predloga zakona.


 



Obeleženo 80 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Kanade

31. maj 2021.


Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije Nemanja Starović govorio je danas na otvaranju izložbe povodom 80 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Republike Srbije i Kanade, u Arhivu Jugoslavije.

Državni sekretar Starović podsetio je da su bilateralni odnosi Srbije i Kanade uspostavljeni Ukazom, koji je potpisao kralj Petar II Karađorđević i otvaranjem Poslanstva Kraljevine Jugoslavije u Otavi 1941. godine, dodavši da su naša dva naroda i pre formalnih diplomatskih kontakata povezivale podjednako svetle tradicije.

Državni sekretar Starović kazao je da odnosi Srbije i Kanade, uspostavljeni u vremenima velikih izazova, kada su naši narodi pokazivali hrabrost, jedinstvo i solidarnost u borbi za očuvanje zajedničkih civilizacijskih vrednosti, govore o tome da naše dve zemlje i danas mogu biti istinski saveznici.

Državni sekretar ukazao je na kontinuiranu kanadsku podršku srpskom procesu evrointegracija, istakavši da Srbija i Kanada dele svest o neophodnosti očuvanja mira, stabilnosti i bezbednosti, kao i viziju prosperiteta na prostoru Zapadnog Balkana.

Starović je izrazio uverenje da će Kanada prepoznati napor naše strane u konstruktivnom pristupu dijalogu Beograda sa Prištinom, koji se vodi pod pokroviteljstvom EU, gde jasno iskazujemo posvećenost očuvanju mira i bezbednosti.

Takođe, on se osvrnuo i na činjenicu da u Kanadi živi brojna srpska dijaspora, koja predstavlja važan integrativni element i direktnu sponu naših dveju država.

Starović je zaključio da osam decenija diplomatskih odnosa predstavlja osnov za jačanje saradnje, koja se ogleda i u solidarnosti kakvu smo pokazali u borbi protiv krize izazvane pandemijom.

Na otvaranju izložbe govorili su i direktor Arhiva Jugoslavije dr Milan Terzić i ambasador Kanade u Beogradu Džajls Norman, a putem video-veze obratili su se i parlamentarni sekretar Ministarstva inostranih poslova Kanade Robert Olifant, kao i ambasador Republike Srbije u Otavi Dejan Ralević.


 



Predstavljanje online konkursa za sufinansiranje projekata

26. maj 2021. godine

Za više informacija molimo da pratite sledeći linka:

Predstavljanje onlajn konkursa za sufinansiranje prijekata u srpskoj dijaspori.


 



Ministar Selaković predstavio novu uslugu „e-Konzulat“

20. maj 2021. godine

     


U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Konzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.

Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji.

„Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Konzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković.

Šef srpske diplomatije ukazao je da „e-Konzulat” predstavlja modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalje procese razvoja naše države.

Ministar je podsetio da, kada je predsednik Republike posećivao gradilište Moravskog koridora, rečeno mu je da se sa nekim radovima kasni u izvođenju zato što firmi Behtel na vreme nisu izdate radne vize.

„Istog momenta kada smo to pratili i čuli predsednika, ja sam alarmirao službe u okviru Ministarstva. Čudili smo se, znamo da izdavanje viza u Turskoj ide dobrom dinamikom, a onda smo utvrdili da su to u stvari bili radnici iz Bangladeša koji su vizu tražili preko naše ambasade u Indiji, a u kojoj imamo problem manjka zaposlenih”, objasnio je ministar.

Kako je dodao, reč je o izuzetnom i velikom poslu, svaki naš službenik morao je da primi dokumentaciju na papiru, da je proveri, da onda zahteva dopunu, pa tek tada da prosleđuje.

„Danas je to fantastično usavršeno i tom našem konzularnom radniku, sva ta dokumentacija dolazi u elektronskom obliku. Ranije smo imali dva filtera za proveru dokumentacije, sada ih faktički imamo tri. A posao je značajno efikasniji”, ukazao je Selaković.

Kako je istakao, to je usluga za koju je obećano da će biti završena pre manje od četiri meseca i da je ona od ponedeljka dostupna u 95 diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, odnosno u svim našim ambasadama i generalnim konzulatima.

Najveći rezultat tog poduhvata, istakao je ministar, osim prednosti koju će doneti u budućem funkcionisanju, jeste činjenica da to nije projekat jednog državnog organa, već zajednički poduhvat Ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za IT i eUpravu, Generalnog sekretarijata Vlade, MUP-a, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje.

„U rekordnom roku uradili smo izuzetno dobar posao. Ovo je na ponos našeg ministarstva, na ponos čitave države. Uveren sam da ćemo u periodu pred nama osavremenjivati dodatno ono što jesu naši poslovi i učiniti Srbiju jednom od retkih država koja poseduje ovakve mehanizme i ovakve najsavremenije načine obavljanja naših konzularnih poslova”, rekao je Selaković.

Govoreći o samom portalu „e-Konzulat”, ministar je objasnio da postoji karikatura na kojoj je predstavljen Nikola Tesla i zgrada stare železničke stanice sa jednim kranom, koja u stvari simbolizuje istorijsku činjenicu – kada je Tesla boravio u Beogradu u godini kada je ona izgrađena.

„Danas je to mesto iza koga nastaje Beograd budućnosti, a ovo što smo uspeli zajedničkim snagama da uradimo jeste pokazatelj nečega što je budućnost Srbije, razvoj veštačke inteligencije, IT i stvaranje uslova da u Srbiji u budućnosti sve više ljudi živi i dolazi da bi ovde dobro živeli i radili”, zaključio je ministar.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović rekao je da je ovo prvi put da su e-usluge okrenute ka stranim državljanima, i da je do sada to bio slučaj sa našim državljanima.

U periodu od 1. januara 2019. do 17. maja ove godine, najviše zahteva za srpsku vizu podneto je u ambasadi u Pekingu i to 6.766 zahteva, zatim u Nju Delhiju – 2.973, Šangaju 2.115, Tokiju 1.798, Kairu 1.756.

U Alžiru je u tom periodu podneto 1.270 zahteva, u Džakarti 1.095, a u Bejrutu 1.077.

Sa aspekta državljanstva, srpsku vizu D za zapošljavanje traže najviše državljani Kine – 9.516 zahteva, zatim Indije 1.955, te Ukrajine – 673.


 



INVESTIRANJE U SRBIJU E-SEKTOR

Za više informacija, molimo da kliknete na sliku.


 



Vakcinacija srpskih državljana iz dijaspore

29. april 2021. godine

Program za povezivanje sa srpskom dijasporom „Tačka povratka“, uz podršku  Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije, obezbedio je poseban termin za vakcinaciju srpskih državljana iz dijaspore.

Državljani Srbije koji žive u inostranstvu moći će da se vakcinišu 15. maja u Beogradu, a prijave za imunizaciju dostupne su na sajtu udruženja „Tačka povratka“  https://tackapovratka.rs/poziv-za-vakcinaciju-dijaspore.

Prijave su otvorene do petka, 30. aprila u 23:59 časova i svako ko se prijavi dobiće potvrdu o terminu vakcinacije, kao i o tačnom vremenu kada treba da se pojavi na Beogradskom sajmu.

Državljani Srbije iz dijaspore moći će da biraju između vakcina „Fajzer“, „Sinofarm“ i „Sputnjik Ve“, dok će drugu dozu primiti na Beogradskom sajmu 5. juna.

Poziv se odnosi isključivo na državljane Srbije koji žive u inostranstvu.


 



Predsednik Vučić se sastao putem video linka sa predstavnicima delegacije MMF

21. april 2021. godine

       

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa predstavnicima delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi šef Misije, Jan Kejs Martejn. Sagovornici su zaključili da osnovni cilj Srbije ostaje da sačuva teško stečenu reputaciju fiskalno sigurne zemlje, kao i da nadstavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako javni dug ne bi prešao nivo od 60 odsto BDP-a, čime Srbija odlučno nastavlja da radi na daljem rastu ekonomije.

Tokom razgovora, predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn posebno su se osvrnuli na mere podsticaja i usvojena tri paketa mera za pomoć privredi i građanima, kojima je očuvana makroekonomska stabilnost i čak postignuta veća stopa zaposlenosti. Martejn je pozdravio odgovornu ekonomsku politiku Srbije i uspešno upravljanje krizom tokom pandemije.

„Srbija je ostvarila jedan od najboljih rezultata u prošloj godini uprkos izazovima pandemije“, izjavio je Martejn, posebno istakavši da je Srbija bila jedna od retkih zemalja kojoj MMF nije korigovao početnu projekciju stope rasta od 5% koju je dao prošle godine.

Predsednik Vučić je dodao da je Srbija već posle prvog kvartala 2021. godine na dobrom putu da ostvari planirani rast od 6% kako je i predviđeno, budući da je jedan od glavnih fokusa Vlade Srbije ulaganje u velike infrastrukturne projekte i intenziviranje rada na privlačenju direktnih stranih investicija.

„Srbija je 2020. godine bila u samom vrhu po privednom rastu u Evropi i uveren sam da i ove godine možemo da uđemo u prve tri ili četiri zemlje po rastu“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je zadovoljan time što Srbija i dalje, uprkos situaciji vezanoj za pandemiju, ima izuzetno jak priliv investicija.

Predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn razgovarali su i o novom aranžmanu savetodavnog karaktera, koji je od posebnog značaja u svetlu unapređenja opšte investicione klime u Srbiji, kao i u kontekstu još većeg poverenja investitora.

„Imajući u vidu ogroman napredak Srbije u proteklih osam godina, prioritetni cilj ovog aranžmana biće da očuva postignute rezultate, ali i da obezbedi podršku u daljem sprovođenju strukturnih reformi usmerenih na još brži, snažniji i održiviji rast“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio MMF-u i ličnom angažovanju Jana Kejsa Martejna na profesionalnoj i stručnoj podršci na koju Srbija umnogome računa.

Predsednik Vučić je istakao da će Srbija posebnu pažnju posvetiti reformama u javnim preduzećima, te da će prioriteti i dalje biti ulaganja u infrastrukturu, stvaranje još bolje klime za investicije, veća ulaganja u životnu sredinu, nauku i kapitalne projekte, što će dodatno i dugoročno doprineti stabilnom finansijskom rastu u narednim godinama.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs



 



Sastanak sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu

20. april 2021. godine

    

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas regionalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu dr Hansa Klugea, sa kojim je razgovarao o saradnji u borbi protiv pandemije Kovid-19, kao i o saradnji na unapređenju zdravstvene zaštite u našoj zemlji i drugim zajedničkim aktivnostima.

Predsednik Vučić je zahvalio dr Klugeu na ličnom angažovanju i podršci tokom aktuelne pandemije, posebno na tehničkoj pomoći i ekspertizi. Ovom prilikom upoznao je zvaničnika SZO sa rezultatima imunizacije u Srbiji i planovima kako da se vakcina obezbedi svim građanima koji budu želeli da je prime.

Dr Kluge je čestitao predsedniku Vučiću na liderstvu i ličnom zalaganju da obezbedi vakcine. On je naglasio da se Srbija dobrom strategijom imunizacije svrstala među globalne lidere, postavši pritom i primer humanosti i solidarnosti omogućavanjem vakcinacije starijima u ruralnim sredinama, stranim državljanima i doniranjem vakcina drugim zemljama.

„Srbija je vakcinu prihvatila kao proizvod koji spasava život i nije na to gledala geopolitički”, rekao je dr Kluge.

Dvojica sagovornika su se saglasili da bi svet trebalo da poveća proizvodne kapacitete za vakcine, kao i da razvije nove adekvatne terapije za borbu protiv Kovid-19, i, s tim u vezi, radi na povećanju stepena poverenja građana u nauku.

Predsednik Vučić je upoznao dr Klugea sa planovima za unapređenje rada Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”.

„Hoćemo da od „Torlaka” napravimo jednu od najboljih fabrika vakcina u Evropi”, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs


 



SZO ocenila impresivnim proces imunizacije u Srbiji

19. april 2021. godine

     


Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hansom Klugeom o epidemiološkoj situaciji i toku imunizacije građana u Srbiji.

Brnabić je iskazala zahvalnost na saradnji u borbi protiv pandemije, tehničkoj pomoći i ekspertizi, ističući da je za našu zemlju veoma značajna podrška ove organizacije.

Ona je obavestila direktora SZO za Evropu o toku imunizacije građana u Srbiji, izrazivši uverenje da ćemo, zahvaljujući velikom broju vakcinisanih, uspeti da stvorimo kolektivni imunitet i vratimo se u normalne tokove života.

Kluge je proces imunizacije u Srbiji ocenio kao impresivan, i dodao da je Srbija donela dobru odluku da građanima ponudi sve dostupne vakcine koje se koriste u borbi protiv virusa korona.

On je, izražavajući zabrinutost zbog pojave novih sojeva virusa, naglasio da je neophodno ubrzati proces imunizacije i pokazati međusobnu solidarnost.

Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu je pohvalio Srbiju na humanosti koju je pokazala donirajući vakcine zemljama regiona i omogućavajući vakcinaciju onima koji nemaju dovoljan broj cepiva za svoje građane.

Predsednica Vlade je poručila da će Srbija i dalje sarađivati sa zemljama regiona i pomagati u skladu sa svojim mogućnostima.

Kada je u pitanju projekat „Mapa puta za zdravlje na zapadnom Balkanu 2021–2025“, izneto je i da će, ukoliko to epidemiološki uslovi dozvole, krajem godine u Beogradu biti održan regionalni sastanak, značajan za buduće unapređenje saradnje država regiona u oblasti zdravstvenih izazova.


Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs


 



Selaković: Priština istrajava u kampanji mržnje prema srpskom narodu

13. april 2021. godine

      

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje protiv srpskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid. 

Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na KiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki, te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži.

„Jasno je da je žrtava bilo na svim stranama u sukobu, kao i da naša strana raspolaže dokazima o brojnim srpskim žrtvama. Ali preduslov za ostvarivanje zaštite prava koje ima svaka pojedinačna žrtva jeste racionalan i argumentovan pristup“, kazao je Selaković, odgovarajući na klevete predstavnice Prištine.

Selaković je istakao da, naspram tvrdnji političara iz Prištine o 20.000 silovanih Albanki, stoje podaci Komisije za verifikaciju i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja na Kosovu i Metohiji, koje imaju informacije o 912 silovanih osoba, među koje, međutim, nisu ubrojane Srpkinje žrtve nasilja.

„Dozvolite da istaknem da Srbija osuđuje svaki akt seksualnog nasilja u konfliktima i zalaže se za ostvarivanje pravde za sve žrtve. Broj žrtava svakako ne umanjuje stravičan efekat ovakvog vida nasilja na svaku žrtvu pojedinačno, ali isto tako, spekulisanje brojevima ne doprinosi ostvarivanju pravde i vodi politizaciji i usporavanju procesa pomirenja“, kazao je Selaković.

Kada je reč o optužbama za genocid, ministar Selaković je konstatovao da one samo dokazuju da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje, propagandi i otvorenom neprijateljstvu prema srpskom narodu.

„Svakodnevnim izjavama žele da prikažu da je Srbija kriva za sve i da je nad Albancima izvršen genocid, a sve kako bi sakrili sopstvenu odgovornost za počinjene zločine“, rekao je šef srpske diplomatije.

Kako je istakao, svako ko zna šta definicija genocida podrazumeva, shvatiće da nije Srbija nešto učinila, već da je upravo srpski narod žrtva „državotvornog“ projekta kosovskih Albanaca, zasnovanog na opasnoj ideji etnički čistih teritorija, o čemu svedoči i više od 200.000 proteranih Srba sa KiM.

„Uvereni smo da civilizovan svet neće biti spreman da saučestvuje u prikrivanju i zataškavanju njihovih zločina i da će im biti upućena jasna poruka da moraju preuzeti odgovornost za svoja dela“, kazao je Selaković.

On je podsetio da je u Prištini do 1999. godine živelo oko 40.000 Srba, a da ih je danas samo dvadesetak, da je u Peći živelo oko 17.000 Srba, a da su danas tamo samo srpske monahinje u Pećkoj Patrijaršiji, da je u Prizrenu pre rata živelo oko 12.000 Srba a danas samo 17 porodica, a da je u Uroševcu od 10.000 Srba koji su tamo živeli pre rata ostala samo porodica srpskog sveštenika.


 



Selaković - Politički ekstremizam Albanaca na KiM sve jači

13. april 2021. godine

       

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na KiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači.

Selaković je, na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, podsetio da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena već 2.917 dana i da se zapravo, 19. aprila navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a da Priština i dalje odbija da ispuni svoju obavezu i omogući formiranje ZSO.

Ministar je podsetio i da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije, kao i da mu je dijalog sa Beogradom nisko na listi prioriteta.

Kako je ukazao, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja.

„Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama je jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu“, zaključio je Selaković.

Trajan mir i stabilnost, prema njegovim rečima, mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog.

Kako je istakao, srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji. 

„Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane mini šengen“, istakao je ministar.

Ukazujući da je Srbija nebrojeno puta pokazala da je opredeljena za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji, Selaković je istakao da su nedavni izbori u Pokrajini potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već da jača, što se moglo videti tokom nedavnog predizbornog procesa.

Ministar je ukazao da su politički pritisci na Srbe nastavljeni i nakon okončanja izbornog procesa, jer im je uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

„Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Podsećam vas da je južna srpska pokrajina i dalje oblast sa najmanjom stopom povratka raseljenih na svetu”, rekao je ministar i istakao da se samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti.

Posebno zabrinjavajuće za srpski narod na KiM, napomenuo je Selaković, jeste što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve.

„Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani“, istakao je ministar.

Takođe, šef srpske diplomatije zabrinjavajućim je ocenio i upad inspektora i policajaca u Dom zdravlja u Štrpcu januara ove godine i pretres s namerom da se pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije.

„Iako to smatramo upadom u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa KiM na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu“, naglasio je ministar.

Ministar Selaković poručio da Srbija visoko uvažava aktivnosti misije UNMIK na KiM i da se zalaže za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Selaković je naveo da međunarodne misije na KiM – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK pod okriljem UN i u skladu sa Rezolucijom 1244, imaju ključnu ulogu u očuvanju mira i zaštiti stanovništva.

„Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na KiM ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini“, naglasio je ministar.

To, kako je ukazao, potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Selaković je dodatno istakao važnost međunarodnih snaga Kfora i ukazao da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora - predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244.

Takođe, ministar je napomenuo da je neprihvatljivo donošenje jednostranih odluka o formiranju prištinskog „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u tzv. „Vojsku Kosova“.

Ministar Selaković je na početku obraćanja uložio protest zbog zloupotrebe video formata sednice od strane predstavnice Prištine, iza koje je bila istaknuta zastava samoproglašenog „Kosova“, što je učinio i predstavnik Rusije.


U nastavku, integralna verzija govora ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića:


Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Na početku, želim da uložim protest zbog zloupotrebe video formata ove sednice od strane predstavnika Prištine za isticanje simbola tzv. državnosti Kosova. Uprkos tome što su predstavnici Prištine u više navrata bili upozoreni, na prethodnoj sednici i od strane predsednika Saveta bezbednosti, da su ovakve zloupotrebe sednica Saveta bezbednosti apsolutno neprihvatljive i da predstavljaju flagrantno kršenje pravila SB o učešću predstavnika PIS u Prištini, na osnovu člana 39 Pravila procedure SB UN, ponovo se suočavamo sa njihovim besprizornim nepoštovanjem pravila ovog uvaženog tela.  Dozvolite da ponovim naš poziv da se preduzmu neophodni koraci kako bi se sprečile ovakve zloupotrebe.

Izuzetno mi je zadovoljstvo što se obraćam ovom cenjenom telu na sednici posvećenoj radu Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji. Na početku želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u primenu mandata UNMIK, kao i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine predsedniče,

U proteklom periodu suočeni smo sa političkom nestabilnošću na Kosovu i Metohiji. Nedavno smo imali izbore u Pokrajini koji su nažalost potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već naprotiv, postaje sve jači. Bili smo svedoci takmičenja među albanskim političkim liderima u tome koji je bolji način da se isprovocira incident u srpskim sredinama, kako bi se dobili dodatni politički poeni albanskog biračkog tela. Pod izgovorom izmena biračkog spiska velikom broju Srba na Kosovu i Metohiji uskraćeno je jedno od osnovnih političkih prava - mogućnost da biraju svoje političke predstavnike. Od približno 140.000 građana Kosova i Metohije koji su izbrisani sa biračkog spiska tokom poslednjeg izbornog procesa, 85% njih su Srbi.

Uprkos brojnim izazovima i problemima, srpski narod na Kosovu i Metohiji je visokom izlaznošću i ubedljivom pobedom Srpske liste, koja je osvojila svih deset poslaničkih mesta opredeljenih za srpske predstavnike, pokazao da ga ništa ne može sprečiti da odlučno stane u odbranu svog položaja. Politički pritisci na Srbe nastavljeni su i nakon okončanja izbornog procesa, jer je Srbima uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

Poštovani članovi Saveta bezbednosti,

Nažalost, nismo samo tokom izbornih aktivnosti bili svedoci nerazumne antisrpske politike privremenih institucija u Prištini. Ona ide toliko daleko da su u januaru ove godine inspektori i policajaci iz Prištine upali u Dom zdravlja u Štrpcu, na jugu Kosova i Metohije i izvršili pretres s namerom da pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije, koje nisu pronašli. To je učinjeno uz demonstraciju sile, pretnje hapšenjem direktoru Doma zdravlja, medicinskom osoblju i lekarima. U trenutku kada se ceo svet bori protiv pandemije i kada su vakcine jedino sredstvo da se stane na put izazovu, a Srbija pokazuje podršku i solidarnost doniranjem vakcina i medicinske opreme svima u regionu kojima su one neophodne, Priština želi da uništi vakcine samo zato što su iz centralne Srbije. Dok se čitav svet zahvaljuje lekarima, koji su podneli velike i herojske žrtve u borbi protiv virusa, privremene institucije u Prištini napadaju srpske lekare zbog toga što rade svoj posao.

Iako smatramo da su upadi u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa Kosova i Metohije na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu. Srbija je i dalje spremna da pomogne svima kojima je pomoć neophodna i apelujemo na razum i odgovornost, posebno u ovako teškim vremenima.

Gospodine predsedniče,

Napadi usmereni na Srbe i njihovu imovinu su sve brojniji. Samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo se više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti. Prema podacima Misije OEBS na Kosovu i Metohiji u drugoj polovini prošle godine broj incidenata povećan je za više od 30% u odnosu na 2019. godinu. Zato se ne možemo složiti sa ocenom da je „bezbednosna situacija na Kosovu stabilna, sa nekoliko incidenata čija su meta bile nevećinske zajednice“. Prošlog vikenda se, recimo, dogodio ničim izazvan fizički napad grupe Albanaca na dva srpska mladića u severnom delu Kosovske Mitrovice.       

Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Činjenica da je jedna povratnička porodica sedam puta bila meta napada, jasno pokazuje koliko su oni koji ne žele Srbe na Kosovu i Metohiji uporni u zastrašivanju i proterivanju ionako malog broja povratnika. U Prištini apsolutno ne postoji ni tračak političke volje da se 212.995 raseljenih Srba koji 22 godine žive van Kosova i Metohije vrate u svoje domove. Od 1999. godine stopa održivog povratka interno raseljenih lica na Kosovu i Metohiji je samo 1.9%, što prema podacima UN zvanično predstavlja najmanji procenat povratka prognanog stanovništva nakon nekog konflikta bilo gde u svetu.  

Istovremeno, dok hapse interno raseljena lica, prištinske vlasti vrše najsnažnije pritiske na Specijalizovana veća u Hagu. Cilj je potpuno onemogućavanje daljeg procesuiranja niza slučajeva protiv pripadnika terorističke OVK za teške zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu i Metohiji, kako prema Srbima, tako i prema pripadnicima drugih nacionalnosti. Nedavno je i predsednica Specijalizovanih veća Trendafilova upozorila da će, ukoliko se pritisci nastave, to imati vrlo dramatične posledice po procese koji se vode. Predsednica Trendafilova kao veoma problematičnu pojavu izdvaja i zastrašivanje svedoka, koji su ključni za uspešno vođenje postupaka i donošenje odgovarajuće presude.

Iako se predugo čekalo sa podizanjem optužnica, smatramo pohvalnim to što su konačno preduzeti napori da se kazne brojni teški zločini počinjeni tokom ratnih sukoba pre nešto više od dve decenije, ali i po dolasku međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju. Do danas, recimo, niko nije odgovarao za ubistva i otmice 17 novinara, što je u ovom trenutku najveći broj nerešenih slučajeva ubijenih i kidnapovanih novinara u Evropi. Takođe, nisu se pred licem pravde našli počinioci nijednog od masovnih zločina počinjenih nad srpskim civilima posle 1999. godine. Podsetiću vas na samo nekoliko njih: u selu Staro Gracko ubijeno je 14 srpskih žetelaca, u napadu na autobus „Niš ekspresa“ u Livadicama kod Podujeva poginulo je 12 i ranjeno 43 raseljenih Srba, a u Goraždevcu kod Peći nepoznate osobe su iz automatskog oružja pucale na decu koja su se kupala u reci Bistrici. Tada je ubijeno dvoje srpske dece, a četvoro je teško ranjeno.        

Očekujemo nastavak podrške misije Euleks Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, kao i njeno dodatno angažovanje u oblasti vladavine prava. Posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti svedoka, kao i utvrđivanju sudbine nestalih lica.

Međunarodne misije na Kosovu i Metohiji – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK, koje pod okriljem Ujedinjenih nacija i u skladu sa Rezolucijom 1244 (1999), čine sastavni deo međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva u našoj južnoj pokrajini imaju ključnu ulogu i izuzetan doprinos očuvanju mira i zaštiti stanovništva. Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini. To dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Želim dodatno da istaknem važnost međunarodnih snaga Kfor i ukažem da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244 i potencijalni je izvor nestabilnosti i tenzija. Podsetiću vas da Priština, protivno međunarodnom pravu, uz potpuno ignorisanje interesa i stavova srpske zajednice u Pokrajini, ne odustaje od planova da na prostoru Kosova i Metohije instalira novog bezbednosnog aktera. Neprihvatljivo je donošnje jednostranih odluka o formiranju „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ (KBS) u tzv. „Vojsku Kosova“. Želim ponovo da istaknem da ovakvi jednostrani potezi Prištine predstavljaju grubo kršenje Rezolucije SBUN 1244 i Vojno-tehničkog sporazuma, po kojima isključivo Međunarodne bezbednosne snage, odnosno Kfor, imaju mandat za sve vojne aspekte bezbednosti na prostoru Kosova i Metohije.       

U tom smislu dodatni razlog za zabrinutost izaziva i najava izgradnje najveće baze „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u južnom delu Kosovske Mitrovice, što Srbi na severu Kosova i Metohije doživljavaju kao najotvoreniju provokaciju i pretnju njihovoj fizičkoj bezbednosti.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

Za srpski narod na Kosovu i Metohiji je posebno zabrinjavajuće što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve. Samo u toku dve nedelje čak sedam pravoslavnih objekata u Pokrajini našlo se na meti vandala i to u trenutku kada se svi prisećamo martovskog pogroma iz 2004. godine nad Srbima i srpskim svetinjama na Kosovu i Metohiji. Ponižavajuće je stanje u kojem se nalazi srpska kulturna i duhovna baština na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i četiri spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska (Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška, Gračanica i Pećka Patrijaršija). Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani.

Cenjene članice Saveta bezbednosti,    

Sasvim je jasna nervoza Prištine, jer projekat takozvane nezavisnosti danas ne priznaje više od polovine članica Ujedinjenih nacija, uključujući i pet članica Evropske unije. Međutim, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja. Upravo je nedostatak poverenja jedan od osnovnih problema u dijalogu Beograda i Prištine. Dogovor se ne postiže zapaljivom retorikom i provokacijama, kao što su najave o ujedinjenju i stvaranju velike Albanije ili o planovima izgradnje najveće baze tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga na severu Pokrajine.

Podsetiću da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini u prošlosti više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije. Član njegove stranke je prošlog vikenda javno poručio da će se samoproglašeno Kosovo i Albanija ujediniti, citiram, „puškom i barutom ili referendumskim kutijama“.

Ne moram da objašnjavam zašto ovakve opasne ideje predstavljaju direktnu pretnju miru i stabilnosti. Njima se krši Rezolucija 1244, kontinuirano destabilizuje ne samo naša južna pokrajina, već i čitav region, a ni u čemu ne doprinose procesu dijaloga, već ga iznova onemogućavaju.

Nebrojeno puta smo pokazali da smo opredeljeni za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji. I danas, nakon višegodišnjih pregovora, ali i neispunjavanja dogovorenog i stalnih jednostranih poteza i provokacija od strane privremenih institucija u Prištini, mi smo i dalje spremni da sednemo za sto i razgovaramo.

Spremni smo za dijalog, ali ne i za ucene i pretnje, a posebno ne za ultimatume koje je i nedavno izneo predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini. Podsetiću vas na njegove izjave da će dijalog biti nisko na listi prioriteta vlasti u Prištini. Zapanjujuće je kako Priština ultimatume, koji u potpunosti podrivaju svaku šansu za dijalog, na šta je ukazala i Evropska unija, naziva „principima“ i kako uporno insistira na tome da Beograd prizna jednostrano proglašenu nezavisnost „Kosova“, nakon čega bi, smatraju oni, sve ostalo bilo rešeno. U čemu je onda svrha dijaloga ako se samo očekuje da Beograd prizna tzv. Kosovo? Da li dijalog znači da jedna strana treba da odustane od svega, a druga da dobije sve? I da li dijalog, po mišljenju Prištine, pretpostavlja da se ne ispunjava ono što je dogovoreno?       

Podsetiću vas da Priština i dalje odbija da ispuni svoje obaveze iz do sada postignutih sporazuma i ne pristaje da se o njihovoj primeni razgovara u okviru dijaloga. A situacija je vrlo jednostavna - u aprilu 2013. godine potpisan je prvi sporazum u Briselu koji je predviđao četiri obaveze: jednu za Prištinu i tri za Beograd. Beograd je ispunio sve obaveze, dok je jedina obaveza koju su imale privremene institucije u Prištini - formiranje Zajednice srpskih opština - nije ispunjena već 2.917 dana. Zapravo, 19. aprila se navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a Priština odbija da ispuni obavezu formiranja Zajednice srpskih opština.

Poštovani gospodine predsedniče,

Bez obzira na obeshrabrujuće poruke iz Prištine i činjenicu da dijalog traje već dugi niz godina, Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Trajan mir i stabilnost mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog. Srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji. 

Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane „mini šengen“.

Što se Srbije tiče, uvereni smo da je rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu. Žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci, ne zaslužuju ništa manje od toga.

Hvala na pažnji.


 



KOVID 19 - Vakcinacija stranaca u Srbiji

9. april 2021. godine 

„Ogroman je uspeh Srbije vakcinacija stranaca, pre svega iz regiona. To je način podizanja zajedničke sigurnosti, jer bez bezbednih ljudi u regionu ni ljudi u Srbiji nisu bezbedni. Od stranih državljana najviše je u Srbiji vakcinisano iz BiH, Severne Makedonije i Crne Gore.

Poslednjih dana, usled velikog publiciteta u medijima širom sveta i odlično organizovanog procesa nabavke vakcina i imunizacije u Srbiji, primetno je veliko interesovanje za vakcinaciju u našoj zemlji, ne samo iz regiona, već i iz velikog dela Zapadne i Centralne Evrope. Evidentiran je i veliki broj upita čak i za „vakcinalni“ turizam, kako građana iz tih delova Evrope, tako i tur-operatora, turističkih agencija i avio-kompanija.

Srbija je trenutno fokusirana na vakcinaciju svojih građana, ali ćemo nastojati da kroz donacije vakcina i u narednom periodu pomognemo prijateljima i komšijama u borbi protiv korone.

Poslednjih dana pojačano je i interesovanje domaćeg stanovništva za vakcinisanjem, Srbija beleži dnevne rekorde u vakcinisanju sopstvenog stanovništva.

Ukoliko se u narednom periodu ukaže mogućnost za vakcinisanjem i zainteresovanih stranih državljana (bez prijavljenog boravišta u Srbiji), Srbija će se, sa velikim zadovoljstvom i u skladu s kapacitetima, potruditi da izađe u susret i takvim zahtevima. U tom slučaju ćemo blagovremeno obavestiti javnost. Ali moramo da napomenemo da to u ovom trenutku nije moguće.

Strani državljani mogu da iskažu zainteresovanost za vakcinisanje u Srbiji putem portala eUprava, ali je važno napomenuti da to nije dovoljno i da je neophodno da dobiju povratnu potvrdu i poziv sa terminom i lokacijom za vakcinisanje. Zato nije preporučljivo da strani državljani, samo sa iskazanim interesovanjem putem portala eUprave ili čak i bez toga (pošto ima i takvih primera na punktovima za vakcinaciju), samoinicijativno dolaze u Srbiju  na vakcinaciju i tako sebe izlažu neprijatnim situacijama i troškovima.“


 



Обележавање Дана сећања на страдале у НАТО агресији

24. март 2021. године

     

„Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelјi, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.

Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavlјeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život.

Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, zločin veći od zločina. Niko za 2500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca koji su krivi samo zato što su čuvali, štitili sebe i svoja ognjišta. Niko nikada nije odgovarao za više od 6000 ranjenih.

Objasniti to, ni danas, 22 godine posle agresije, nije moguće, ne postoji, i pored sveg truda, univerzalno opravdanje, nema razloga, nema smisla, a ostala su samo, kao večni greh, imena.

Milјana Milić, petnaest godina,

Vladimir Milić, dvanaest godina,

Miomir Mladenović, četrnaest godina,

Dragan Dimić, tri godine,

Julijana Brudar, deset godina,

Olivera Maksimović, dvanaest godina,

Miroslav Knežević, trinaest godina,

Dajana Pavlović, pet godina,

Stevan Pavlović, osam godina,

Marko Simić, dve godine,

Milica Rakić, tri godine,

Ivan Ivančić, sedam godina,

Marko Ivanović, tri godine...

I tako, osamdeset devet imena, i to ne samo srpskih.

Besmisao pukog ubistva nije birao. Šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani, ubijeno je u koloni koja se vraćala kući, u Prizren.

To je, u jednom naslovu, na Zapadu, jednostavno objašnjeno kao "tragična greška". Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, našu Sanju Milenković... nije mogla da računa, niti da dobije čak i takvo objašnjenje.

Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. To je bio samo izgovor, bedni izgovor.

Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemlјom, nad njenim lјudima, nad njenom decom.

I zato danas nećemo da licitiramo oko imenovanja svega što se, tokom proleća 1999. godine dogodilo. Jer dogodio se zločin, težak i strašan. I dogodila se agresija, ne ni bombardovanje, ni intervencija, ni kampanja, ni operacija. Dogodila se agresija. Napad na suverenu zemlјu, bez odluke Ujedinjenih nacija, bez onog dovolјnog razloga koji bi predstavlјao napad tadašnje Jugoslavije na neku susednu, ili NATO državu.

Nikoga Srbija odnosno Savezna Republika Jugoslavija tada nije napala. Napali su nas, sa jednim cilјem. Da nas poraze, da nas ubijaju, i na kraju da nam oduzmu deo teritorije.

I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, našem tadašnjem rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavlјene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i lјudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti, srpskog duha, imena i prezimena. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napalo je jednu malu zemlјu, Saveznu Republiku Jugoslaviju. Napali su Srbiju i Crnu Goru. I čak i kad ne govore danas, u jednoj od dve nezavisne zemlјe o tome, to su činjenice. A ta mala zemlјa, i taj mali narod, svima njima, njih devetnaest velikih i moćnih, održala je čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i lјubavi prema slobodi koju jedan narod može da ima.

Da, pravdu, pravdu da ne zaboravimo. Svih tih devetnaest velikih i danas će nemušto govoriti o svom vojničkom uspehu, izbegavati odgovore na pitanja, a zamislite, jedan mali, samo brojčano mali srpski narod, taj mali ali veličanstveni narod, sa tugom, suzom u oku ponosno se priseća svog otpora i borbe protiv devetnaest okrutnih i bahatih.

Izgubili smo mnogo, izgubili smo očeve, braću, supružnike, decu, ali obraz i srpsko srce još su tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.

Izgubili smo decu, izgubili smo lјude, izgubili smo kontrolu nad velikim delom teritorije, izgubili smo milijarde zbog uništene infrastrukture i privrede.

I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlјe, zemlјe u raspadanju, izmrcvarene, oplјačkane, izranavlјene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo.

Zemlјe, koja ni deset godina posle agresije nije imala snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvinjava, za sve, čak i za svoje mrtve, čak i za svoju ubijenu decu.

Danas, to više nije ta propala, izmučena, razorena, izmrcvarena Srbija.

Danas, to je Srbija, koja je ponovo pronašla i svoju snagu i svoj ponos.

Srbija koja stvari naziva pravim imenom.

Srbija koja je okrenula leđa ratu i porazima, i krenula da radi.

Srbija koja je ustala, stala na svoje noge i dobila svoj glas.

Srbija koju, čak i kad joj ne veruju, slušaju. Koja je sposobna, koja raste, i više nije deo problema. Srbija koja jeste i biće, bar ćemo mi dati sve od sebe, baš ono rešenje koje omogućava čitavom regionu život u miru i razumevanju.

I ta Srbija, danas, kada je u svetu i dalјe mnogo više bombi, nego vakcina, u region šalјe, ne bombe, već baš te vakcine. Danas je spremna i da ih proizvodi, i za samo nekoliko meseci to ćemo da učinimo, ali ne samo za sebe, već i za druge, za ceo Balkan.

Spremni smo, i hoćemo da pomognemo.

Nismo spremni, i nećemo da ćutimo, niti da budemo, ponovo poniženi.

Pravo na to ne crpimo samo iz žrtava koje smo imali, nego i iz činjenice da smo odavno prestali da gledamo samo druge i tražimo grešku i krivicu samo u njima, a ne ponekad i u sebi.

Pogledali smo se i priznali. I svaki gubitak, i svaki poraz, i svaki zločin koji je neko u naše ime počinio, svaki promašaj i svaku pogrešnu politiku.

I ne radimo više ništa što bi bilo koga moglo da ugrozi.

Radimo, radimo, radimo sve više i rastemo, jačamo sa samo jednim cilјem da budemo najbolјi u ekonomiji i obrazovanju, zdravstvu, u kulturi, nauci, sportu...

I hoćemo da budemo bezbedni, na svom. Hoćemo da nam vojska bude mnogo jača nego što je bila te devedeset devete. Da nikada više ne dođemo u situaciju da nam neko ubija decu, ruši zemlјu, ili naš narod proteruje.

Hoćemo da ostanemo slobodni, da sami odlučujemo o svojoj sudbini, i da nam niko više ne oduzme sve, a da nam ne da ništa.

A ništa je danas, i to ću da ponavlјam koliko god bude potrebno, ideja, nekih velikih, moćnih, ali i onih koji im služe, ideja da nas „Kosovo“ prizna, ne bismo li mi priznali „Kosovo“.

Nije nam potrebno to priznanje. I nećete od Srbije dobiti gaženje ni po našim žrtvama, gaženje po našoj istoriji, gaženje po našoj prošlosti, ali i gaženje po našoj budućnosti. Dobićete odgovor razumnih, i dobrih i odgovornih lјudi. Potreban nam je kompromis. Potrebno nam je ispunjavanje svih onih obaveza koje smo preuzeli i mi i Priština, a samo ih mi ispunili.

I nije to naš kapric. Nije to ni fantazmagorija o nekom srpskom svetu koji hoćemo da stvorimo.

I danas kada nam prete formiranjem Velike Albanije, kada kažu da nema ništa od Zajednice srpskih opština, naše je da budemo mirni, da brinemo o našem narodu na Kosovu i Metohiji, ali da svim tim velikim, moćnim jasno poručimo da nismo slabi kao što smo bili, da ćemo umeti da sačuvamo svoje, ne dirajući ni u šta tuđe. Uostalom, Srbija nije i neće biti šaka zobi za svaku belosvetsku vranu koja bi da je pozoba. I one koji su iskoristili snagu i silu devetnaest bahatih i okrutnih samo molim da nam ne prete. Molim, molim ih, da nam ne prete. Da ne misle da je Srbija slomlјena i da neće imati snage da odgovori. Molimo vas, vas molimo, naše albanske komšije, da nam ne pretite. I molimo sve druge, koji su svoju okrutnost prema Srbiji pokazali, da vam u tome ne pomažu. Samo to molimo i ništa više.

A odgovaraćemo pozivima na mir, pozivima na kompromis, i uvek dobrom volјom, jer ne želimo da imamo ponovo decu ubijanu. I ne želimo da tuđa deca ponovo stradaju. Ali ne potcenjujte Srbiju, i ne gledajte Srbiju onakvim očima kao što ste to činili 99. godine.

Srbija danas je mnogo snažnija, mnogo jača. Srbija danas je jedinstvena i ujedinjena, a ne podelјena. Srbija danas ima sve neuporedivo snažnije i bolјe nego 99. od ekonomije do naše vojske. I nikada nikome nećemo da pretimo, već samo vas molimo i tražimo da nas poštujete i ništa više.

Mi danas gradimo puteve, koji će da nas povežu, i sa sobom, i sa regionom i sa svetom. I do kraja godine radićemo na osam auto-puteva, na osam vena čitavog Balkana, ne samo Srbije, osam puteva mira i saradnje.

Samo lud čovek bi to menjao za rat, za mrtvu decu, za rušenje i novi gubitak. I da, hoćemo da imamo najbliže odnose sa svima koji su u agresiji na lepu Srbiju učestvovali, oprostili smo odavno, ali ne, i baš nikada nećemo zaboraviti. I ne tražite to od nas. Tog jednog dana, svake godine, podsećaćemo i sebe i vas. Vas devetnaest najmoćnijih, najsnažnijih, najvećih po sili i snazi, ne baš po časti i moralu. Podsećaćemo i vas i nas, baš zato da se nikada ne bi ponovilo. Ne nama, već ni jednom drugom slobodolјubivom narodu na svetu.

I ako imamo neku ponudu, ona danas glasi: spremni smo da od celog Balkana napravimo pobednika, da svako na njemu dobije, sve dok niko ne pokušava da samo Srbi budu gubitnici.

I uopšte nije težak put do toga.

Potrebno je samo da se poštujemo, razumemo i ne pokušavamo jedni druge da ponizimo.

Da ne diramo u ono što je svako najteže i najkrvavije platio. Slobodu. A mi, Srbi, znamo kolika je cena slobode.

U pravo da je imamo, da je čuvamo i da se setimo svih žrtava koje su u nju ugrađene.

A u našu su ugrađena i naši porazi, naši životi i naša deca. I životi naših herojskih pilota, i naših divova sa Košara i Paštrika, i naše dece, nevine, potpuno nevine, a krive samo zato što su živela u Srbiji.

Prevelika je to cena da bismo o njoj ćutali.

Zato što bi to značilo da smo spremni na još jedan poraz, na još jedno poniženje.

A nismo.

I kada svi budu ćutali, mi ćemo da ponavlјamo. Jedno dete dnevno, i malo više od toga. Toliko ste nam ubijali. Tokom agresije koju ni sami niste razumeli zašto ste je provodili.

I ponavlјaćemo to, baš da nam se ne bi dogodilo ponovo.

Sa posebnim pijetetom ispunjavamo našu obavezu da odamo počast svim nevinim srpskim žrtvama koje su položile svoj život na oltar otadžbine, kako civilima, tako i našim junačnim vojnicima i policajcima, herojima Košara, Prizrena, Mitrovice.

Danas za nas Srbe, život na Kosovu i Metohiji liči na Put suza (Via Dolorosa), na uspinjanje poslednjim snagama na Golgotu, ali mi ne bismo ni bili Srbi da nismo kadri, i „na strašnom mestu postojati“.

I danas, i večeras mogu da zaklјučim uz jednu važnu rečenicu. Na tlu Evrope postojala je, a danas snažnija nego ikada, postoji nesalomiva, nepokoloblјiva, nepokoriva i nikada pokorena Srbija.

Neka je večna slava svim žrtvama NATO agresije i svi zajedno uskliknimo živela slobodna i ponosna Srbija“, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs


 



Republika Srbija u mesecu Frankofonije 2021

Republika Srbija kao pridruženi član OIF-a, zajedno sa čitavom zajednicom francuskog govornog područja širom sveta, proslavlja "Republika Srbija u mesecu Frankofonije". Za sve ljubitelje srpske kulture i francuskog jezika, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije pripremilo je obiman program i Ambasada Republike Srbije vas poziva da otkrijete raznolikost i bogatstvo srpske kulture na francuskom.

Republika Srbija u mesecu Frankofonije 2021


 



Obeležavanje Dana sećanja na 17. mart 2004. godine - Pogrom na Kosovu i Metohiji

     17. mart 2021. godine

  

        

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na KiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.

„Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.
 
„Srbija danas više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samo čin, već namera, politika, predumišljaj da se neki kraj, neka zemlja, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere.

„Nemamo prava da to prećutimo“, poručio je predsednik Srbije i istakao da imamo obavezu da budemo pobednici bez krvi i rata, najbolji u ekonomiji, zdravstvu, sportu, obrazovanju i svemu ostalom što čini razvoj i napredak.

„Želimo isto i drugima da se bave sobom i budu uspešni, jer smo svesni da je zločin alatka gubitnika, a pobednicima to nije potrebno, oni pamte, ali opraštaju i idu dalje, dok se gubitnici vrte u istom začaranom krugu. Mi Srbi to više nećemo da budemo, hoćemo budućnost, u kojoj ćemo da pamtimo, ali iz koje nećemo da se vraćamo. Znamo šta se dešavalo i to nazivamo pravim imenom,“ zaključio je predsednik Vučić.

Foto: Dimitrije Gol



 



Selaković: Borba protiv svih oblika kriminala prioritet Vlade Srbije

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je danas da je borba protiv svih oblika kriminala u vrhu prioriteta Vlade Srbije i neizostavan segment procesa pridruživanja EU.

„To je i naša moralna obaveza, kako bi generacijama iza nas ostavili jedan bolji svet“, rekao je Selaković učestvujući video-linkom na 14. Kongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu, koji se održava u Kjotu.

Ministar Selaković istakao je da je Srbija kao cilj postavila suzbijanje visokotehnološkog kriminala, trgovine ljudima, terorizma i ilegalne migracije u „Drugoj nacionalnoj proceni pretnji od teškog i organizovanog kriminala“ iz 2019. godine.

Šef srpske diplomatije ukazao je da je naša zemlja blagovremeno uspostavila normativni i institucionalni okvir kojim je uredila sprečavanje zloupotrebe u toj oblasti, kao i da je osnovano Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, posebno odeljenje suda i posebna policijska jedinica.

Srbija se, kako je naglasio ministar, na planu borbe protiv korupcije vodi postulatima Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Konvencije UN za borbu protiv korupcije.

Selaković je izdvojio napore Agencije za sprečavanje korupcije, kao nezavisnog državnog organa, u zaštiti javnog interesa, izgradnji individualnog i institucionalnog integriteta, jačanju transparentnosti i odgovornosti javne uprave.

„Snažno osuđujemo sve forme terorizma, uključujući ekstremizam i radikalizam, i zalažemo se za njihovo potpuno iskorenjivanje, sprovodeći tu i relevantne rezolucije i konvencije UN i Globalne antiterorističke strategije UN“, istakao je šef srpske diplomatije.

Za efikasnu i uspešnu borbu protiv ovih kompleksnih fenomena, kaže Selaković, od presudne važnosti je izgradnja kapaciteta naših društava i država, uz razmenu iskustava na regionalnom i globalnom nivou.

Selaković je zahvalio japanskom ambasadoru Hikihari na veštini vođenja pregovora na usaglašavanju Kjoto deklaracije i njenom usvajanju, koja je, kako je istakao, važan pokazatelj posvećenosti kreiranju i očuvanju institucionalnog okvira za prevenciju kriminala kao jednog od glavnih preduslova u promociji ciljeva održivog razvoja.

„Davne 1970, kada je Japan prvi put bio domaćin ovog skupa, pokazali smo snažnu političku volju da na problem ukažemo. Danas moramo tu volju i rešenost da reafirmišemo i konkretizujemo opipljivim potezima“, rekao je šef srpske diplomatije.

08. mart 2021. godine


 



Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije izabran za Patrijarha srpskog

18. februar 2021. godine

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.

Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Zvona na hramu Svetog Save na Vračaru oglasila su se nekoliko minuta pre 16 časova označavajući da je izabran 46. Patrijarh srpski.

Novoizabrani Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski gospodin Porfirije (Perić) rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju od oca Radivoja i majke Radojke. Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnu školu je završio u Čurugu, a Zmaj-Jovinu gimnaziju u Novom Sadu. Zamonašen je po činu male shime od svog duhovnog oca, tada jeromonaha dr Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu nedelju 1985. godine.

Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je blažene uspomene Episkop raško-prizrenski, a potonji Patrijarh srpski Pavle, u manastiru Svete Trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona.

Na poslediplomskim studijama u Atini boravi od 1986. do 1990. godine, kada po blagoslovu Episkopa bačkog dr Irineja dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana.
Za njim u manastir dolazi mnoštvo mladih monaha i iskušenika. To su godine kada manastir Kovilj postaje duhovna matica mnogim mladim ljudima: intelektualcima, umetnicima, popularnim glumcima i rok muzičarima, pogotovo iz Novog Sada i Beograda. Od tada se iguman Porfirije, posebno angažuje i na lečenju obolelih od bolesti zavisnosti. U tom cilju on 2005. godine formira terapijsku zajednicu „Zemlja živih“, koja je priznata kao najuspešniji projekat za lečenje narkomanije, a danas, pod rukovodstvom vladike Porfirija, ima više od stotinu štićenika u kampovima širom Srbije.
Na redovnom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu 14. maja 1999. godine izabran je za Episkopa jegarskog, vikara Eparhije bačke.

Na temu Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju svetog Jovana Zlatoustog, doktorirao je 2004. godine na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.

Čuvenog psihijatra, akademika dr Vladetu Jerotića, na Bogoslovskom fakultetu je nasledio na katedri Pastirske psihologije. Njegova predavanja, posećena su ne samo od studenata matičnog, nego i drugih fakulteta u Beogradu.
Zajedno sa grupom stručnjaka: psihologa, lekara, kriminologa, sociologa, vladika Porfirije osniva građansko udruženje koje se bavi resocijalizacijom žrtava destruktivnih verskih sekti i kultova.

Episkop Porfirije je, već deceniju, ne samo predsednik Upravnog odbora, nego i pravi spiritus movens Humanitarnog fonda „Privrednik“, koji obezbeđuje stipendije za veliki broj nadarenih, a siromašnih učenika i studenata, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost.

Republička Skupština ga je, kao predstavnika svih Crkava i verskih zajednica, 2005. godine, izabrala za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, a za svog predsednika Savet ga je izabrao 2008. godine. Kao predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije, episkop Porfirije je zastupao dugoročne interese društva i građana, nezavisno od političkih uticaja.

U radiodifuznom spektru Srbije od tada se čuju i crkvene radio stanice. Dao je ključni doprinos pokretanju niza radijskih i televizijskih emisija koje se bave religijskim temama.

Sveti Arhijerejski Sabor mu 2010. godine, poverava da utemelji svešteničku službu u Vojsci Srbije. Plodovi njegovog rada na tom polju, nisu samo odgovarajući zakonski propisi, već i odabir vojnih kapelana, organizacija i opremanje hramova u kasarnama i vršenje prvih bogosluženja.

Svoje stručne bogoslovske radove Episkop Porfirije je objavljivao u časopisima kod nas i u svetu. Učestvovao je u velikom broju naučnih konferencija i simposiona širom sveta.

Vladika Porfirije, kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca, ima izuzetno širok krug prijatelja, na samo u Otadžbini, a odnose ličnog prijateljstva i bliske saradnje neguje i sa sveštenicima i predstavnicima drugih Crkava i verskih zajednica.

Govori grčki, engleski i nemački, i služi se ruskim jezikom, a njegov stil komunikacije uvek je prilagođen sagovornicima.
U tron Mitropolita zagrebačko-ljubljanskih ustoličen je 13. jula 2014. godine u Sabornoj crkvi Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu. Svečanu arhijerejsku Liturgiju služio je Patrijarh srpski Irinej uz sasluženje velikog broja arhijereja Srpske Crkve i drugih sestrinskih Crkava, kao i sveštenstva i monaštva, i blagočestivog naroda. Izvor: SPC


 



Predsednik Vučić primio je akreditivna pisma novoimenovanog ambasadora Kanade

      

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je akreditivna pisma novoimenovanog ambasadora Kanade Džajlsa Normana i poželeo mu dobrodošlicu, istakavši da na dužnost u Beogradu stupa u godini kada Srbija i Kanada obeležavaju značajan jubilej – 80 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa.

Predsednik Vučić i ambasador Norman su konstatovali da je jubilej ujedno i prilika za jačanje političkog dijaloga i podsticaj za razvoj partnerstva i srpsko-kanadskih veza u svim oblastima.

Predsednik Vučić je izrazio zadovoljstvo što se povećava priliv kanadskih investicija, jer to znači da se srpsko tržište pokazalo kao dobro mesto za ulaganje. On je izrazio nadu da će, osim rudarstva i energetike, i druge privredne oblasti biti zanimljive kanadskim privrednicima. Takođe je rekao da bismo u Srbiji mogli da koristimo iskustva Kanade u zaštiti životne sredine.

Dvojica sagovornika su izrazili nadu da će uskoro biti otvorena direktna vazdušna linija između Beograda i Toronta, koja bi doprinela ne samo unapređenju ekonomskih odnosa, već i boljem povezivanju građana Srbije i Kanade. Oni su, tim povodom, istakli da je i srpska zajednica, koja živi na kanadskom tlu, važan most između dveju zemalja.

Predsednik Vučić je takođe izrazio zahvalnost za podršku koju Kanada pruža evropskom putu Srbije, naglasivši da naša zemlja ozbiljno pristupa reformama, posebno u oblasti vladavine prava.

Ambasador Norman je pozdravio zalaganje Srbije da se do rešenja pitanja Kosova i Metohije dođe dijalogom.

Ambasador Norman je izrazio uvažavanje za način na koji srpske vlasti uspešno odgovoraju na izazove pandemije. Takođe je upoznao predsednika Vučića sa planovima za proizvodnju vakcine, koju su razvili kanadski stručnjaci.


Beograd,
17. februar 2021. godine



 



Nijagarini vodopadi osvetljeni u bojama srpske zastave - kamera uživo

15. februar 2021. godin u 22.00 časova.

Molimo pritisnite na sliku.  


 



Video čestitka Ambasade Republike Srbije u Otavi povodom Dana državnosti Republike Srbije

15. februar 2021. godine

Molimo pritisnite na grb.


 

 



Vučić: Srbija spremna za dijalog o KiM, ali neće biti ponižavana

       

Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je prikazu sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu i tom prilikom poručio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Predsednik je rekao da će pre staviti „glavu na panj“, nego da potpiše bilo kakav papir sa priznanjem i podsetio da je to već jednom odbio u Vašingtonu, gde su postojale dve verzije sporazuma.

Naveo je da je odmah povukao svoju delegaciju, da je američkoj delegaciji rekao da Srbija takav sporazum neće potpisati i poručio da će Srbija uvek nastojati da vodi mirne razgovore kako bi sačuvala mir, ali da neće dozvoliti da je ponižavaju.

Predsednik Srbije zahvalio je na pismu-čestitki američkom predsedniku Džou Bajdenu povodom predstojećeg Dana državnosti, u kome se pored uobičajenog isticanja posvećenosti unapređenju ekonomske saradnje, regionalne stabilnosti i demokratskih vrednosti, nedvosmisleno poziva na međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ kao posledice.

Međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ ne stoji ni u jednom aktu nijedne svetske organizacije, ukazao je predsednik i ponovio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom Evropske unije, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Prema predsednikovim rečima, situacija jeste teška i biće sve teža.
„Kao što sam vam rekao pre tri dana, ja to vidim, ja to očekujem, vidim kako se to polako steže, zato što su njihovi međusobni sukobi u svetskim okvirima sve snažniji i sve veći, i onda mi tu plaćamo cenu“, rekao je predsednik.

Vučić je poručio da je do naše države da nastavi sa snaženjem zemlje u ekonomskom smislu.

Predsednik je dodao da je uloga vojske veoma značajna u veoma složenim bezbednosnim i političkim uslovima savremenog sveta i da zato Srbija mora da uradi sve što može da odvrati svakog potencijalnog agresora i napade na građane i zemlju.

„Politika snaženja vojske biće nastavljena ubrzano“, naglasio je predsednik dodajući da je cilj da srpska vojska može da bude stabilizator političkih prilika u regionu.

Prema njegovim rečima, svakome treba da bude jasno da Srbija nije džak za udaranje i da može svako da je napadne i da joj preti kao što je to bilo u prošlosti.

Vučić je rekao da je zadovoljan onim što je video i zato što je mnogo toga urađeno u prethodnom periodu i istakao da će od aprila meseca vojnim licima biti znatno uvećane plate.

Predsednik je rekao i da će se nastaviti ulaganja u Vojsku Srbije, kojoj je poručio da od nje očekuje da i dalje bude čuvar naše zemlje, njenog integriteta i slobode.

„Od vas očekujemo da budete čuvari naše zemlje, njenog integriteta, slobode, da budete branitelji naroda, čuvari otadžbine, zaštitnici interesa Srbije i da budete odvraćajući faktor svakog agresora i za svakog ko bi pomislio da napadne Srbiju“, rekao je Vučić.

Na vojnoj vežbi pod nazivom „Vrh koplja“ prikazana je osposobljenost 72. brigade za specijalne operacije, a prikazu sposobnosti, koje je predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije ocenio sa vrlo dobro, prisustvovali su i potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović i načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović.

Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Beograd,
7. februar 2021. godine


 



Selaković i Gujon čestitali Savindan

26. 1. 2021.

     

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i francuski humanitarac Arno Gujon čestitali su dan Svetog Save, ističući da je svetosavlje filozofija života i sistem vrednosti oko kojeg se okuplja čitav srpski narod, kao i da nam je Sveti Sava ostavio nauk da se država i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti.

U video snimku na Tviter profilu Ministarstva spoljnih poslova, Selaković je rekao da učenje i zaveštanje Svetog Save, svetosavlje, nije samo verski, politički ili nacionalni koncept već filozofija života.

Naveo je da je Sveti Sava, pored svega što je bio, bio i prvi veliki srpski diplomata zaslužan ne samo za učvršćivanje srpske pravoslavne duhovnosti već i za političku konsolidaciju srednjovekovne Srbije u 13. veku.

Zato je Sveti Sava, ističe Selaković, ostao nedostižni uzor svima koji žele da se bave javnim poslom na korist srpske države i naroda.

„Bio je najveći srpski duhovnik i veliki političar, a nauk koji nam je ostavio glasi da se država, kao i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti“, rekao je Selaković.

Istakao je da su to principi kojih i danas, posle više od osam vekova, treba da se pridržava svaki pripadnik našeg naroda.

„Draga braćo i sestre, draga deco, čuvajte srpsko ime, kulturu, tradiciju. Čuvajte naš prelepi srpski jezik i ćirilicu. Srećan nam Savindan", dodao je Selaković.

Francuski humanitarac Arno Gujon, vršilac dužnosti direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu kaže da je svetosavlje sistem vrednosti oko kojeg se, kao oko duhovne vertikale, okuplja čitav srpski narod.

„Svetog Savu proslavljaju Srbi u matici, ali i svuda širom sveta, svuda gde je srpski identitet potrebno čuvati i pothranjivati“, rekao je on.

Istakao je da je važno da imamo svest o tome da je srpski narod jedinstven i nedeljiv i poručio da je važno da čuvamo i negujemo srpski identitet, jezik i kulturu, posebno tamo gde Srbi žive daleko od svoje otadžbine gde zbog gubitka fizičkih, a ponekad i duhovnih veza sa maticom postoji veći rizik od utapanja u tamošnja društva.

„Neka dan Svetog Save, koji je praznik svih nas, bude i nadalje ono što spaja i vezuje celokupno srpstvo“, rekao je Gujon.

Izvor: Tanjug


 



Selaković za Politiku: Godina podmlađivanja srpske diplomatije

26.1.2021. 

                        

Spoljnopolitičke pozicije Srbije se razumljivo prilagođavaju novonastalim okolnostima na međunarodnom planu, međutim naši spoljnopolitički prioriteti su već duže vreme nepromenjeni. Prvi i najvažniji interes nam je očuvanje dobrosusedskih odnosa i stabilnosti i mira u regionu, i sa tim u vezi iznalaženje mirnog i pravednog rešenja za probleme na Kosovu i Metohiji, kaže u intervjuu za „Politiku“ ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.

Naš trajni interes je i punopravno članstvo u Evropskoj uniji, jer to je tip društva kojem težimo. Na bilateralnom planu, naš cilj je učvršćivanje veza sa tradicionalnim prijateljima, sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, kao i gradnja novih partnerskih odnosa sa SAD. Jedan od najvažnijih zadataka naše spoljne politike je i unapređenje položaja i zaštita prava i identiteta našeg naroda u regionu, kao i pružanje raznih vidova podrške Srbima u dijaspori. Sve su to veoma važni i vrlo često komplementarni ciljevi, ističe Nikola Selaković.

Kakve odnose očekujete da Srbija ima sa novom američkom administracijom?

Bilo bi preuranjeno da u javnosti spekulišemo o tome. Nova predsednička administracija u Vašingtonu je u ovom času zaokupljena unutrašnjim pitanjima i tako će biti još neko vreme. U timu predsednika Džozefa Bajdena ima ljudi koji su se bavili našim regionom, i verovatno je da će Balkan i Srbija u jednom trenutku biti u žiži američke spoljne politike. Podsetiću vas da su predsednik Vučić i predsednik Bajden ne tako davno imali veoma sadržajne razgovore u Beogradu, nakon kojih je naš predsednik konstatovao da je imao priliku da razgovara sa vrsnim poznavaocem prilika u ovom delu sveta i izvanredno pripremljenim sagovornikom. S obzirom na njihov lični odnos, ali i važnost unapređenja veza Srbije i SAD, sa razlogom možemo očekivati da u dogledno vreme bude organizovan i susret dvojice predsednika. Siguran sam da će na prirodu i dinamiku odnosa Srbije i SAD uticati i činjenica da nas u Vašingtonu predstavlja ambasador Marko Đurić, čije je prisustvo inauguraciji predsednika Bajdena važan signal i, verujem, vesnik pozitivnih pomaka u bilateralnim odnosima naših zemalja.

Kakvi su odnosi naše zemlje sa Moskvom, Briselom i Pekingom?

Rusija je naš tradicionalni prijatelj i to prijateljstvo nadilazi puke političke veze. Reč je o dubokim duhovnim, kulturnim i civilizacijskim sponama i prirodno je što imamo obostrani interes da te veze unapređujemo, iako su one na veoma visokom nivou. Sa NR Kinom imamo odnos koji se, osim na iskrenom čeličnom prijateljstvu naših naroda i visokih političkih predstavnika, zasniva na dubokom poverenju i uzajamnoj podršci. Srbija je strateški opredeljena za punopravno članstvo u Evropskoj uniji i to je poznato svim našim prijateljima, ali svoja prijateljstva ne zaboravlja, već ih jača i unapređuje, i prema svakome nastupa iskreno, ne skrivajući svoje namere. U tom smislu, ne tražimo za sebe nikakav ekskluzivan status, već samo pravo da slobodno i suvereno donosimo odluke o svojoj budućnosti i odnosima sa svima koji nas poštuju.

Da li Srbija može da vodi drugačiju spoljnu politiku od one koju sada vodi?

Uvek je moguće imati drugačiju politiku, uostalom osvrnite se na spoljnu politiku Srbije pre deset, dvadeset ili trideset godina, sagledajte tadašnje rezultate i videćete koliko je nenadoknadivo skupa bila ta politika. Mera ispravnosti jedne politike, bila ona spoljna ili unutrašnja, jesu njeni rezultati i efekat na život građana i sudbinu čitave države.
Naši spoljnopolitički prioriteti nisu definisani u afektu, već su plod ozbiljnog i dubokog sagledavanja naše složene pozicije i strateškog promišljanja o načinima za njeno poboljšanje. Srbija danas ima i bolju međunarodnu reputaciju i kredibilitet nego pre dve decenije, a glavni razlog je to što smo rezultatima pokazali koliko smo ozbiljna i odgovorna država. Ta vrsta kredibiliteta se ne postiže trikovima, već samo vrednim i promišljenim radom na sebi. I moram da i ovom prilikom naglasim da je glavni inspirator takvog odnosa prema politici, državi i njenoj budućnosti upravo predsednik Aleksandar Vučić. Na funkciji ministra spoljnih poslova u prilici sam svakog dana da vidim koliko je van granica naše zemlje predsesnik Vučić cenjen i poštovan.

Kada se može očekivati da budu popunjena upražnjena mesta ambasadora i konzula Srbije u svetu?

To je jedan od glavnih zadataka tokom 2021. godine. Ovo će biti godina osvežavanja, a verujem i podmlađivanja srpske diplomatije. Naša država, s obzirom na svoju veličinu, ima prilično razgranatu diplomatsku mrežu, što joj pruža velike mogućnosti za produbljivanje političkih i ekonomskih odnosa sa državama na svim stranama sveta. Ali potrebni su nam više svežih i energičnih kadrova, ljudi koji će biti najdostojniji predstavnici jedne moderne i dinamične Srbije. Srbija takve ljude ima, a ozbiljno podmađivanje nam je potrebno, kako da bismo izbegli stvaranje velikih generacijskih kadrovskih praznina, i postavili temelje moderne karijerne diplomatije.

Kakvi su Vaši odnosi sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem?

Predsednik Vučić i ja smo, osim što imamo bliske i prijateljske odnose, po prirodi posla i naših ustavnih nadležnosti, najbliži saradnici u realizaciji spoljnopolitičkih ciljeva Srbije. To mi omogućuje da sa njim često razgovaram, i u mnogim prilikama dosta novog i važnog naučim. Predsednik Vučić je čovek koji svojim strateškim i vizionarskim pristupom politici inspiriše ljude oko sebe, i ponosan sam na to što sam godinama imao priliku da budem deo njegovog najužeg tima saradnika, i što sam ga imao za svojevrsnog političkog mentora. U svakom slučaju, njegova vizija Srbije kao moderne, napredne i prosperitetne države, koja nezavisno i suvereno odlučuje o svojoj sudbini, je i moja želja i smisao političkog delovanja. Samo takva Srbija može da bude pouzdan oslonac sopstvenim građanima, kao i Srbima van naših granica, ali i inspiracija čitavom regionu.

Izvor: Politika


 



Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021. godini

Beograd, 20.1.2021.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije raspisalo je konkurs za sufinansiranje projekta u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021. godini koji će biti otvoren od 19. januara do 9. marta 2021. godine. O detaljima konkursa možete pogledati na sledećem linku https://www.kultura.gov.rs/konkurs/30/600690372a8d5


 



Vučić: Srbija po rastu prva u Evropi

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, a sve to je bilo moguće zahvaljujući reformskim merama koje su preduzete od 2014. godine, te brzim otvaranjem zemlje posle prvog talasa korona virusa.

Predsednik je istakao da je Srbija u prvom kvartalu imala rast od 5,2 odsto, dok je evrozona bila na minus 3,2 odsto, u drugom kvartalu Srbija je imala minus od 6,3 odsto, dok je evrozona imala minus od 14,7 odsto, a u trećem kvartalu, kada je evrozona imala minus od 4,3 odsto, Srbija je imala samo minus 1,4 odsto.

Vučić je naveo da je Crna Gora, na primer, imala u trećem kvartalu čak minus 26 odsto.

Takođe, predsednik je naglasio da su u našoj zemlji građene i obnovljene bolnice, te da su dve bolnice izgrađene za samo četiri meseca.

Rekao je da se država borila da nabavi respiratore, maske, rukavice, skafandere, lekove, sve što je bilo potrebno i ukazao je da se radi na 10 opštih bolnica širom Srbije, dodajući da su sve to bile velike stvari koje su moguće samo na osnovu uspeha reformi iz 2014, donošenjem Zakona o radu, koji je doneo odlične rezultate i merama fiskalne konsolidacije.

„Ovo su rezultati koje Srbija nikada nije imala. Kada je Srbija bila prva u Evropi po stopi rasta? Dobićemo 31. marta rezultate da se potvrdi da je Srbija broj jedan u Evropi. To sve je bilo moguće zahvaljujući ljudima koji su verovali u teške promene“, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, ove godine će se u Srbiji čak šest autoputeva raditi u isto vreme, a s tim u vezi, napomenuo je da je Bugarska najavila da će do kraja godine završiti autoput od naše granice do Sofije, nakon čega će moći autoputem da se ide do Istanbula, što je jako važno kako bi saobraćaj išao preko naše zemlje.

Vučić je naglasio da je u 2020, tzv. godini korone, naša zemlja imala neto priliv direktnih stranih investicija od 2,9 milijardi evra neto, a bruto tri milijarde, što znači da su mnoge strane kompanije poput Tojo tajersa, Bojsena, ZTF-a, Brosea i u godini krize ulagale u Srbiji.

Predsednik je rekao da Srbija ima najveće prosečne plate u regionu, od 511 ili 512 evra, kao i da će već u februaru, zbog januarskog povećanja, taj prosek biti 535 ili 536 evra, kao i da je samo u Beogradu u poslednjih sedam godina prosečna plata skočila za 180 evra ili za 40 odsto.

Kaže da smo pre bili četvrti po platama u regionu, dok smo danas i zvanično prvi, kao i da će razlika u odnosu na druge zemlje sve brže da se povećava, a ističe da u Srbiji zaposlenost raste, kao i da nam se stopa javnog duga najmanje uvećala u odnosu na gotovo sve evropske zemlje. To ilustruje podacima da je u Italiji javni dug skočio na 156 odsto, u Nemačkoj 87 odsto, Francuskoj 114 odsto, u Hrvatskoj na 88 odsto, a u Srbiji je 57 odsto.

Predsednik Srbije najavio je da će do Sretenja, 15. februara, biti donet dodatni paket pomoći privredi, a kako je objasnio, to će biti nova injekcija za kompanije, privredu, preduzetnike, mala, srednja i velika preduzeća, što je, kako je rekao, 1.052.000 ljudi koji su obuhvaćeni tim sistemom.

Vučić je precizirao da će to najverovatnije biti pomoć u vidu isplate dva ili tri puta po pola minimalca, biće i sektorske pomoći za turizam, za hotelijere, turističke agencije, vodiče, za autobuske prevoznike, sa još pola minimalca.

Predsednik je dodao da će nastojati da se produže i garantne šeme, koje su se odlično pokazale, sa 1,5 milijardi, a ovog puta bi preko tog sistema, moglo da bude obezbeđeno još dva puta po 500 miliona.

Vučić je rekao da se za sedam dana očekuju prvi dogovori sa DFC-om vredni 300 do 400 miliona dolara.

Takođe, naveo je da će država nastojati da dodatno pomogne i penzionerima, pored povećanja penzije od 5,9 odsto, koliko će dobiti u februaru, kada prime januarsku penziju, a dodao je da bi simbolično, penzioneri do marta trebalo da dobiju pakete sa vitaminima C, D i cinkom, što su, prema rečima predsednika, sitnice, ali pokazuju deo brige države da se izbori za zdravlje.

Predsednik je najavio da će se u narednih sedam do osam dana završiti pregovori i oko nabavke kineske vakcine, nakon što su u Srbiju stigle prve količine Fajzerove i Sputnjik V vakcine i ukazao da je kineska vakcina izuzetno kvalitetna, ali da je verovatno i najskuplja, te da je zato pisao kineskom predsedniku i zamolio za popust za našu zemlju.

Vučić je zahvalio Amerikancima što su odlučili da prodaju vakcinu našoj zemlji i napomenuo da je niko u regionu, osim male količine koju je dobila Albanija, nije dobio sem Srbije.

Istakao je da se naša država oslanjala na sebe i sopstvene snage i da je naš državni vrh negde predosećao da će vakcine u okviru evropskog Kovaks plana stići kasno.

Predsednik je odbacio tvrdnje o lošim rezultatima Srbije u borbi protiv korone i naveo da naša zemlja ima najmanju smrtnost od korone u regionu.

On je izneo podatke da je Slovenija na 100.000 stanovnika imala 144 smrtna slučaja, Severna Makedonija 126, BiH 123, Burgarska 115, Crna Gora 115, Mađarska 110, Hrvatska 107, Rumunija 85, a Srbija 51.

"Stopa smrtnosti u regionu je: Bugarska 3,9. Bih 3,7, Mađarska 3,11, Severna Makedonija 3,03, Rumunija 2,48. Slovenija 2,15, Hrvatska 1,99, a Crna Gora, 1,4, a Srbija 1,0. To se vidi na grafikonima i tu nema laži, nema prevare", istakao je predsednik.

On je rekao da će se država boriti za vakcine, te da je jedino Srbija, na Zapadnom Balkanu, dobila značajne količine cepiva, uz nešto malo koje je dobila Albanija, a dodao je da se za jedan dan, od kada je počela prijava građana za vakcinaciju, prijavilo čak 63.000 ljudi.

Vučić je izrazio uverenje da nas čeka bolja godina od prethodne, a veruje i da će, uz vakcinaciju građana, biti pobeđen korona virus.

Beograd,
12. januar 2021. godine


 



Selaković: Ove godine novi ambasadori, ali ciljevi isti

2.1.2021.

     

Srbija bi ove godine konačno mogla da dobije ambasadore i generalne konzule u oko trećini trenutno upražnjenih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima zemlje u svetu, a ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uveren je da će najveći broj tih mesta biti popunjen i to, kako ističe, najboljim mogućim ljudima.

„U narednoj godini, uveren sam da će doći do popunjavanja najvećeg broja tih upražnjenih mesta", rekao je Selaković za Tanjug, i istakao da se taj posao obavlja postupno, jer država želi da pokaže da ima kvalitetan kadar, koji će interese Srbije zastupati na najbolji mogući način.

Šef srpske diplomatije podseća da je u jednom broju predstavništava već istekao četvorogodišnji mandat ambasadorima i generalnim konzulima, tako da će se ući i u postupak imenovanja novih, nakon njihovog opoziva.

Među 'upražnjenim' mestima je i ambasador Srbije u Kini.

„Vredno radimo na iznalaženju najboljeg mogućeg rešenja za našeg novog ambasadora u Kini i kao što smo jednog od najboljih ljudi u državnom sistemu, poslali za ambasadora u SAD, koji će, siguran sam obavljati funkciju na najbolji mogući način, uveren sam da će tako biti i za ambasadora u Pekingu", rekao je Selaković.

Ministar, koji je spoljnopolitički resor u vladi preuzeo pre nešto više od dva meseca, ističe da su se okolnosti u svetu, kao i pozicija Srbije u njemu promenili, ali se spoljnopolitički ciljevi Srbije ne menjaju: zemlja ostaje strateški posvećena evropskim integracijama, a, zajedno sa putem u EU, jačaće i tradicionalna prijateljstva sa Rusijom i Kinom, uz uzdizanje na viši nivo i jačanje novih partnerskih odnosa sa SAD.

„Na važnom mestu za Srbiju su i odnosi u regionu, dobrosusedski odnosi, regionalna saradnja, jer se to uklapa u set naših uslova evropskog puta. Ali, i bez evropskog puta, uvek je važno kraj koga živite, sa kim živite, kakve su vam komšije i kakvi su odnosi u komšiluku", kaže Selaković.

Ističe i da je od neprocenjivog značaja pitanje Kosova i Metohije, kao glavnog nacionalnog i državnog pitanje Srbije i sprskog naroda.

„Kada kažem da se okolnosti menjaju, ali ne i ciljevi - naš cilj je i pre sedam godina bila EU, evrointegracije, ali pogledajte koji nam je tada bio prostor za delovanje, kada govorimo o ekonomskom aspektu, a koji je danas. Promenile su se okolnosti, a onda prilagođavate svoje delovanje tim promenjenim okolnostima, što je moguće više", kaže Selaković.

Podseća da je spoljnopolitičke prioritete u 2021. godini naveo i predsednik Republike, a da su očuvanje mira i stabilnosti u regionu apsolutni prioritet.

„Samo u mirnom i stabilnom regionu Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope, Srbija može da se razvija i ekonomski, i kulturno, naučno, u svakom pogledu. Mir i stabilnost u regionu su 'sine qua non', bez koga nema razvoja i napretka. Srbija se ponašala, ponaša se i ponašaće se kao faktor koji stabilizuje čitav region, koji region drži u miru, pokazujući da je to onaj region koji svima najviše doprinosi", rekao je Selaković.

Odnosi u regionu su uvek kompleksni, a region je, primećuje ministar Selaković, na našu veliku žalost, opterećen pitanjima na koja ne možemo da utičemo, a koja se tiču prošlosti.

Pristup Srbije je da se traži prostor da se utiče na ono što se dešava danas i što će se dešavati u budućnosti.

U tom smislu, navodi i da je inicijativa tzv. „mini šengena", za tržišno objedinjavanje regiona, koja je potekla od Aleksandra Vučića i naišla na pozitivan odgovor premijera Albanije i Severne Makedonije, jedna od mogućnosti da se za region učini mnogo više.

„Da pokažemo koliko možemo da učinimo više ako nastupamo zajednički i ako tražimo zajedničke imenioce, a ne ono što nas razdvaja i deli", ukazuje Selaković.

Kad je reč o odnosima sa SAD, Selakvić navodi da ne bi trebalo očekivati da velike države menjaju stavove onako kako bismo mi voleli, želeli ili kako mi zamišljamo, ali da je važno što je i sam ambasador u Vašingtonu, Marko Djurić, naglasio da kao svoj zadatak, između ostalog, vidi i uticaj na promenu klime u bilateralnim odnosima sa SAD, kao najvažnijom državom u svetu sa kojom je naša loša komunikacija u prošlosti ozbiljno uticala na položaj srpskog naroda i Srbije.

„Uveren sam da će Djurić ozbiljno raditi na tome, sa predsednikom Vučićem, premijerkom Brnabić, Ministarstvom spoljnih poslova, i da će u značajnoj meri doprineti promeni te klime", rekao je Selaković.

Ističe da je za Srbiju od izuzetne važnosti da partnerske odnose sa SAD uzdigne na viši nivou.

„To je država sa kojom u mnogim oblastima tesno sarađujemo i država sa kojom moramo da se trudimo, i da ne odustajemo od toga, da nalazimo ono što su nam zajedničke, dodirne tačke, ono što je i dobar primer naše saradnje u prošlosti i da stvaramo prostor za takvu saradnju i u budućnosti", zaključio je Selaković.

Izvor: Tanjug


 



Svaki Srbin u dijaspori potencijalni lobista

3.1.2021.

Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju - kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volju ljudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

"Kada pričamo o Srbima u dijaspori, i posebno u regionu, to je jedna prilično zaparložena poljana, na kojoj je potrebno raditi mnogo i u kojoj ne može mnogo toga ođednom učinjenog i da se vidi", konstatuje Selaković u intervjuu za Tanjug.

On ističe da i imenovanje direktora Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu prvi put posle gotovo sedam godina otkako je uprava formirana u okviru Ministarstva spoljnih poslova, govori da je to jedan od prioriteta delovanja ministarstva na čijem je čelu.

Selaković napominje da se trenutno uveliko radi na formiranju plana kako da dijaspora postane vidljivija i van granica Srbije i u samoj matici.

"Svaki čovek u dijaspori je potrencijalni lobista za intesere naše zemlje i naroda i treba da nađemo pravi način da to iskoristimo", naveo je on.

Da može mnogo da se uradi na tom planu, Selaković ilustruje podatkom da samo u Švajcarskoj, u 24 grada postoje srpska kulturno-umetnička društva, što je više od 3.000 mladih ljudi koji se okupljaju zarad očuvanja naše tradicije, kulture, srpskog jezika i istorije.

"Ako su u 24 grada bili u stanju da organizuju takva društva, to govori o entuzijazmu ljudi. Koliki entuzijazam, energija, ljubav postoji kod tih ljudi. Dajte da vidimo kako da pomgonemo i da iskoristimo tu dobru volju i potencijal kod tih ljudi", ukazuje ministar.

Navodi i primer jedne iseljeničke porodice u Kanadi, Varaklić iz jugozapadne Srbije, koja svake godine za decu u Raškoj oblasti pošalje božićne paketiće.

Oni su, dodaje, do sada samo za te potrebe dali stotine hiljada dolara nevladinim organizacijama, ali ih mi ovde, kaže, ne vidimo.

"Ne vidi država, a to su ljudi koji su uspeli radom u jednoj dalekoj zemlji, kao uspešni privrednici, koji mogu da budu ozbiljani lobisti za Srbiju, za srpske interese, neko ko nas predstavlja na najbolji mogući način", rekao je Selaković.
Selaković skreće pažnju i na to da je na čelu Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu Arno Gujon, kako kaže, čovek izvanredne energije, velike ljubavi prema srpskom narodu, koju je pokazivao u delovanju prema Srbima na na KiM, tamo gde su bili ozbiljno ugroženi.

"Time je pokazao i dao primer mnogim našim sunarodnicima šta može pojedinac da uradi. A, kada taj pojedinac energiju, entuzijazam, ljubav prema ljudima, prenese na delovanje u okviru državnog sistema, mislim da su se stvorili preduslovi da se u takvom delovanju rađaju dobri rezultati", rekao je Selaković.

Izvor: Tanjug



Vučić: Srbija ostaje na kursu pobedničke politike stabilnosti

30.decembar 2020. godine 

Očuvanje mira, briga o zdravlju i bolji standard najvažniji su za Srbiju u 2021. godini, istakao je predsednik Republike Aleksandar Vučić, uveren da ostvarenje tog ambicioznog i nimalo lakog zadatka neće biti jednostavno, ali da je zajedničkim radom sa Vladom moguće ostvariti najbolje rezultate, sigurnost i izvesnu budućnost za građane.

Predsednik je poručio da je Srbija zacrtala velike i ambiciozne ciljeve za narednu godinu, uprkos teškim i složenim međunarodnim i regionalnim prilikama, te da će nastojati da u potpunosti sačuva mir i stabilnost u regionu i zemlji, uz očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa.

„Srbija ostaje na kursu pobedničke politike – politike stabilnosti“, rekao je predsednik Vučić i naglasio da naša zemlja ostaje na putu evropskih integracija i da će brižljivo čuvati prijateljstvo sa Rusijom i Kinom, kao i da će graditi prijateljstvo sa SAD.

Prema rečima predsednika, Srbija nastavlja sa pobedničkom politikom, u kojoj je ona na prvom mestu, odnosno politikom zbog koje će naša zemlja i u naredne dve godine biti u prve tri zemlje u Evropi po stopi rasta.

Preduslov toga, napomenuo je predsednik, jeste obračun sa kriminalnim grupama, ali i još veća ulaganja u policiju i vojsku.

„Srbija je u 2020. godini zemlja sa najvećim rastom u Evropi“, ukazao je predsednik Republike na godišnjoj konferenciji za medije i dodao da očekuje sklapanje novog aranžmana sa MMF-om, kao i da se Srbiji do kraja sledeće ili do početka 2022. godine podigne kreditni rejting na „investicioni“, čime bi se naša zemlja izjednačila po rejtingu sa najrazvijenijim zemljama EU.

Kao najveći uspeh 2020. godine, Vučić je naveo to što će Srbija završiti sa najvišom stopom rasta u Evropi, koja se, kako je rekao, očekuje da će biti od minus 0,75 odsto do minus jedan.

„Ponosan sam što sam predsednik zemlje koja je šampion u Evropi po BDP-u“, istakao je Vučić i dodao da je tim uspehom Srbije bila zadovoljna i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Taj rezultat, smatra predsednik Vučić, ohrabriće Srbiju da ubrza svoj evropski put, ali čuvajući prijatelje koji Srbiji nisu okrenuli leđa kada joj je bilo najteže, a to su Rusija i Kina.

Predsednik je istakao da će biti nastavljeno privlačenje stranih investitora, zatim da će se raditi na ulaganju u poljoprivredu, pre svega prehrambenu industriju, obnovu mehanizacije, te digitalizaciju poljoprivrede.

Predsednik Republike takođe je ukazao da je cilj da plate u javnom sektoru pre kraja godine dostignu 560 ili 570 evra, pri čemu bi u Beogradu iznosile skoro 700 evra.

Vučić je podsetio da će plate zdravstvenih radnika od 1. januara biti povećane za pet odsto, dok će ostalima u javnom sektoru zarade biti povećane za 3,5 odsto i dodatno od 1. aprila još 1,5 odsto, dok će desetari, razvodnici i podoficiri dobiti povećanje za dodatnih 10 odsto. Napomenuo je da će minimalna zarada biti povećana za 6,6 odsto, a penzije od 1. januara za 5,9 odsto, uz plan da do kraja 2021. prosečna penzija bude 270 evra.
Predsednik je posebno istakao ulaganja u zdravstvo, podsetivši da su otvorene dve nove kovid bolnice i da se nastavlja sa obnavljanjem i gradnjom zdravstvenih objekata u celoj Srbiji i naglasio da je Srbija ubedljivo prva u regionu po broju hospitalizovanih na 100.000 stanovnika i da baš zbog toga ima malu smrtnost, kao i da je Srbija ove godine bila među prve tri zemlje u regionu po broju urađenih PCR testova.

Govoreći o turizmu, predsednik je rekao da će se naredne godine raditi na razvoju Podunavlja, od Apatina do Kladova, da će se razvijati Ovčarsko-kablarska klisura, kao i naši planinski centri.

U oblasti kulture i informisanja, Vučić je rekao da je za sledeću godinu važna implementacija medijske strategije, završetak rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Subotici, a najavio je ulaganja u muzeje, a posebno je istakao premeštanje Muzeja istorije u zgradu železničke stanice. Naveo je i da će sledeće godine biti završeno podno grejanje u Hramu Svetog Save.

Istakao je da će država nastaviti da brine i o našim građanima na KiM, da niko ne može da zabrani Srbiji da pomaže svom narodu, niti da će Srbija odustati od pomoći našem narodu.

Srbija je, kako je naglasio, spremna da šalje lekove i vakcine i albanskom stanovništvu i istakao da će u i narednom periodu naša zemlja voditi politku mira u regionu i da će se truditi da sarađuje i sa Zagrebom, Sarajevom, Podgoricom i ostalima.


 



Predsednica Vlade Srbije prva evropska premijerka koja je primila antikovid vakcinu

    Beograd, 24. decembar 2020.                              

                                  

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić primela je danas prva vakcinu protiv korona virusa kompanije „Fajzer“ na Institutu za virusologiju, vakcine i serum „Torlak“.

Brunabić, koja je prva evropska premijerka koja je primila vakcinu, istakla je da je danas možda prvi dan od 6. marta da imamo razlog za osmeh jer se obeležava početak kraja pandemije u Srbiji, ali i u Evropi i svetu.

Kao premijera i neko ko vodi Krizni štab za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19, osećala sam obavezu da prva primim vakcinu kako bih pokazala da verujem u nju, ali i u naše institucije - Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije i stručna lica koja su danonoćno radila na proveri vakcine, rekla je ona.

Predsednica Vlade je, ističući da joj je čast da uradi ovako nešto za zemlju i bude prva koja će otvoriti put za sve građane, prenela da je sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem postigla dogovor o tome da njih dvoje prime različite vakcine, te će on najverovatnije primiti sledeću koja bude stigla, najverovatnije kinesku.

Prema njenim rečima, u ovom trenutku imamo vakcinu konzorcijuma "Fajzer-Biontek", a u najskorije vreme se očekuju i one od kineskog "Sinofarma", kao i određene količine ruske "Sputnjik V".

Ona je izrazila uverenje da ćemo krajem prvog kvartala ili početkom drugog imati i vakcinu kompanije "Astra-Zeneka", a nakon toga i "Moderninu".

Kao što smo i obećali, građani će imati na raspolaganju sve vakcine koje imaju dozvole u svojim zemljama i odobrenja relevantnih međunarodnih agencija, a naravno proći će i sve naše agencije i institute, ukazala je premijerka.

Prema njenim rečima, pred početak vakcinacije zdravstvenih radnika vakcinu će primiti i ministar zdravlja Zlatibor Lončar jer se trudimo da budemo primer i pokažemo da smo sigurni u vakcine i institucije.

Brnabić je istakla da je Srbija, ne računajući Veliku Britaniju, prva zemlja u Evropi koja je dobila vakcinu "Fajzer–Biontek", a treća koja je počela masovnu imunizaciju i kampanju za davanje vakcine – posle Velike Britanije i Švajcarske.

Uradili smo veliku stvar i ni u jednom trenutku se nećemo zaustavljati dok se ne završi imunizacija stanovništva, poručila je predsednica Vlade.

Ona je precizirala da će naša zemlja u januaru dobiti još 16.000 doza vakcine konzorcijuma „Fajzer-Biontek“, kao i da ćemo zajedno sa drugim vakcinama imati u januaru ukupno milion doza, a tokom prvog kvartala ukupno približno dva miliona doza.

Imamo dinamiku isporuka „Fajzerovih“ vakcina i kako varira njihova prozvodnja, tako varira i isporuka ne samo Srbiji, već i svim zemljama sveta. Očekivali smo 10.000 doza od „Fajzer–Bionteka“ u decembru, a stiglo je 4.870 doza, objasnila je premijerka.

Srbija je pokazala da može da se bori i da uspe u tome ako svi rade timski, poručila je Brnabić i ipak apelovala na sve da početak vakcinacije ne shvataju kao da je borba odmah i gotova, već da nastave da poštuju sve mere.

Da budemo sigurni i pomognemo zdravstvenim radnicima, pa ćemo 2021. godine polako skidati maske kada se stekne imunitet, a do tada ovo da gledamo ne kao pobedu, već kao početak kraja, zaključila je predsednica Vlade.

Nakon premijerke, vakcinu je primila i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i članica Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 Darija Kisić Tepavčević, kao i član Kriznog štaba Predrag Kon.

Vakcinu su primili i epidemiolog i načelnica Odeljenja za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija VMA prof. dr Vesna Šuljagić, kao i akademik Predrag Peško, profesor univerziteta u Beogradu i Hajdelbergu i redovni član SANU.

Prve količine vakcine stigle su u Srbiju 22. decembra, a danas će ih primiti korisnici domova za stare u Beogradu i Novom Sadu.

Srbija je prva zemlja u regionu u koju je stigla vakcina „Fajzer-Biontek“.

Pored nabavke vakcine među prvim državama u svetu, čak pre zemalja EU, Srbija je jedna od retkih država koje su u rekordnom roku napravile i otvorile dve Kovid bolnice. Bolnice kapaciteta 930 mesta u Batajnici, odnosno 500 mesta u Kruševcu, umnogome doprinose povećanju kapaciteta i jačanju zdravstvenog sistema u borbi protiv virusa korona i praktično, prema rečima predsednika Vučića, predstavljaju spomenik budućnosti i govore o delima koja je država preduzela za kratko vreme.

Takođe, podsećanja radi, u Srbiji su ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu bila velika, te je od 2016. godine obnovljeno 80 domova zdravlja i ambulanti, a u toku su radovi na šest velikih domova zdravlja. Tako, više od 200 miliona evra uloženo je u obnovu, izgradnju i opremanje bolnica i više od 300 miliona u obnovu klinika i specijalizovanih bolnica, a na mnogima su radovi već završeni, poput Univerzitetske dečje klinike Tiršova, KBC Zemun, KBC „Dragiša Mišović“.

Apsolutni prioritet Vlade Srbije jeste uspešan završetak započetih projekata zdravstvene infrastrukture, ali se ogromna pažnja posvećuje i zdravstvenim radnicima, kojima su do 2020. godine povećane plate i to za 56,8% lekarima specijalistima, 66,9% medicinskim sestrama, a značajna sredstva ulažu se i u edukaciju zdravstvenih kadrova, kao i u opremu i uslove u kojima rade.

Poput drugih zemalja, i Srbija se ove godine suočila sa velikim izazovima, pre svega zdravstvenim, a svi činioci u državi bili su fokusirani na sprečavanje širenja virusa i očuvanja života i zdravlja građana. Sa tim izazovima, Srbija se bolje suočila, nego mnoge bogatije i razvijenije države Evrope i sveta.


 



Saopštenje Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije

Beograd,
23. decembar 2020.

                                            

Ministarstvo spoljnih poslova demantuje navode pojedinih domaćih medija o tome da će državljani Srbije na privremenom radu u inostranstvu biti dužni da plaćaju porez na prihode ostvarene kod inostranih poslodavaca, ne samo u zemlji privremenog boravka, već i u Srbiji.

Smatramo da katastrofično intonirani tekstovi, zasnovani na nedovoljno istraženim činjenicama, o jednoj temi koja se najdirektnije tiče velikog broja državljana Republike Srbije u inostranstvu, bezrazložno stvaraju zabrinutost kod dela naših državljana, što se može zaključiti i po povećanom broju njihovih upita upućenih diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Apelujemo na rezidente Srbije koji se privremeno nalaze u inostranstvu da se ne obaziru na netačne senzacionalistički intonirane tekstove na ovu temu, jer se, kada je reč o procedurama oporezivanja te kategorije naših državljana, ništa suštinski neće promeniti u odnosu na dosadašnju praksu.

U nadi da se iza neodgovornih i netačnih medijskih napisa o ovoj temi ne krije zla namera, već nerazumevanje, naglašavamo da Srbija čini i da će nastaviti da čini sve kako bi na svaki način pomogla svojoj dijaspori.


 



SAOPŠTENJE MINISTARSTVA SPOJNIH POSLOVA

10. decembar 2020. godine

 

Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije izražava još jednom privrženost tekovinama i vrednostima Univerzalne deklaracije o ljudskim pravilima, koja je usvojena na današnji dan 1948. godine.

Načela iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima predstavljala su temu za izgradnju međunarodnog prava u ovoj oblasti, kao i međunarodnog sistema promocije i zaštite ljudskih prava, kao jedinstvene civilizacijske tvorevine savremenog doba. Naša obaveza danas jeste očuvanje i jačanje međunarodnog sistema za poštovanje ljudskih prava, razvoj standarda ljudskih prava, kontrola nad ispunjavanjem preuzetih obaveza, kao i nastavak saradnje sa međunarodnim i regionalnim institucijama na zaštiti ljudskih prava.

Srbija je u punoj meri posvećena univerzalnim vrednostima ljudskih prava i sprovođenju u praksi međunarodnih pravnih instrumenta o ljudskim pravima. Naša kontinuirana saradnja sa instrumentima Saveta za ljudska prava u okviru Ujedinjenih nacija, kao i sa Svetom Evropom i mehanizmima ljudske dimenzije OEBS-a, predstavlja važan deo aktivnosti svih državnih organa i ilustruje našu doslednu opredeljenost za ispunjavanje međunarodnih standarda ljudskih prava.

Međunarodni dan ljudskih prava je povod da se još jednom ukaže na obespravljenost srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i ponovi poziv međunarodnoj zajednici da omogući poštovanje garantovanih međunarodnih normi ljudskih prava i doprinese stvaranju uslova za povratak interno raseljenih lica, kao i vraćanje njihove uzurpirane imovine.


 



Deseta konferencija novinara i medija dijaspore i Srba u regionu, 29. decembra 2020. godine

Udruženje novinara Srbije (UNS) pod podrškom Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova organizovaće 29. decembra 2020. godine Desetu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu.

Konferencija će zbog pandemije KOVID 19 biti održana preko ZOOM aplikacije. Tema Deste konferencije biće rad medija, organizacija i rad udruženja Srba iz regiona i dijaspore tokom pandemije izazvane virusom KOVID 19, kao i da li je i na koji način pandemija uticala na kvalitet rada i ekonomsku održivost medijske delatnosti Srba u dijaspori i regionu.

U drugom delu Konferencije biće predstavljen UNS-ov sajt www.umrezavanje.rs pokrenut povodom Desete jubilarne konferencije sa idejom da predstavlja platformu za umrežavanje medija i organizacija Srba iz regiona i dijaspore sa matičnom državom.

Prijave za učešće na konferenciji zainteresovani predstavnici medija, udruženja i organizacija mogu da pošalju na elektronsku adresu ana.petronijevic@uns.rs do 17. decembra o.g.

 


 



Dodela priznanja Kulturno-prosvetne zajednice Republike Srbije

Zlatne značke Kulturno prosvetne zajednice Republike Srbije u 2019. godini za doprinos u širenju kulturno-tradicionalnih vrednosti srpskog naroda u Kanadi su glumica, autor i direktor Srpskog pozorišta u Torontu Ljiljana Stošić Marković, likovna umetnica i skulptor Ljiljana Otašević, glumac i reditelj Srđan Rajšić, slikar Vladimir Stjepanović i generalni konzul Republike Srbije u Torontu Vasilije Petković, dok su Povelje KPZS dobili hor „Kir Stefan Srbin“ iz Toronta i SKUD „Oplenac“ iz Toronta.


 



Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

15. septembar 2020. godine

Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

Srbija i Republika Srpska  prvi put obeležavaju zajednički praznik – Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Slavi se 15. septembra na dan kada je 1918. godine probijen Solunski front.

U svim opštinama u Srbiji i Republici Srpskoj trgovi i centralne ulice okićeni su Narodnom i Državnom zastavom Republike Srbije. Ovaj praznik će biti zajednički obeležavan u Srbiji i Republici Srpskoj i u svim sredinama u kojima su Srbi širom sveta, simbolizujući jedinstvo srpskog naroda.

Vanvremenska simbolika ovog datuma ogleda se u činjenici da je reč o danu kada je 1918. godine posle više od dve godine došlo do konačnog proboja Solunskog fronta i početka procesa oslobađanja zemlje koje je okočano 1. novembra, za svega 45 dana.

„U jesen 1918. godine, otpočeo je proboj Solunskog fronta. Malo ko od savezničkih sila u I svetskom ratu je tada mogao i da pretpostavi da će ovo sporedno ratište uskoro dobiti takav značaj, a da će oko 62 000 vojnika države za koju mnogi više nisu ni verovali da postoji, odlučiti o ishodu pobede koja je praktično okončala Prvi svetski rat“.

Za više informacija pritisnite ovde.

 


 



Dan NIkole Tesle - 10. jul 2020. godine u Nijagarinim vodopadima

10. jul 2020. godine

U Nijagarinim vodopadima U Ontariju, obeležen je 10. jul 2020. godine - Dan Nikole Tesle. Zbog aktuelne situacije vezane za pandemiju korona virusa, kao i vanrednog stanja u Ontariju i izrečenih mera zaštite, svečanost je imala nezvaničan karatker.

Međutim, i pored ograničavajućih faktora, pojavio se izvestan broj ljudi iz srpske zajednice, kao i deca iz Srpske škole Nikola Tesla iz Nijagare u srpskim narodnim nošnjama i sa srpskim i kanadskim zastavama.

Na neformalnoj svečanosti, pored njenog organizatora i domaćina Borislava Živkovića, direktora Srpske škole, prisustvovali su i sveštenik crkve Sv. Đorđa u Nijagari - Milorad Delić, poslanik u saveznom parlamentu Kanade (MP) - Toni Baldineli, gradonačelnik Nijagarinih vodopada - Džim Diodati i generalni konzul Republike Srbije u Toront -  Vasilije Pektović.

Deo učenika Srpske škole "Nikola Tesla" iz Nijagare, direktor Srpske škole Borislav Živković, GK RS u TO Vasilije Petković i sveštenik u crkvi Sv. Đorđa u Nijagari Milorad Delić (pored spomenika).

MP Toni Baldineli, gradonačelnik Nijagare Džim Diodati i GK RS u TO Vasilije Petković

GK RS u TO Vasilije Petković i direktor Srpske škole "Nikola Tesla" u Nijagari Borislav Živković.


 



REZULTATI KONKURSA O SUFINANSIRANJU PROJEKATA KOJI DOPRINOSE OČUVANJU I JAČANJU VEZA MATIČNE DRŽAVE I DIJASPORE I MATIČNE DRŽAVE I SRBA U REGIONU PO JAVNOM POZIVU OD 18. MAJA DO 1. JUNA 2020. GODINE

8. jul 2020. godine 

Za više informacija molim da se povežete OVDE. 

 


 



VLADA REPUBLIKE SRBIJE UKINULA MERE OGRANIČENJA ULASKA U REPUBLIKU SRBIJU

22. maj 2020. godine


Vlada Republike Srbije je donela Odluku o prestanku važenja Odluke o zatvaranju svih graničnih prelaza, Odluku o prestanku važenja Odluke o zatvaranju graničnih prelaza, kao i Odluku o izmenama i dopunama Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću.

Pomenutim odlukama otvoreni su svi granični prelazi Republike Srbije i isti, od danas, 22. maja 2020.godine, funkcionišu u uobičajenom režimu. Pripadnici nadležnih državnih organa vršiće standardne granične provere, u skladu sa Zakonom o graničnoj kontroli i drugim relevantnim propisima (verodostojnost navoda u vezi mesta polaska i nameravanog boravka, okolnosti u vezi sa svrhom putovanja i sl.).

Takođe, izmenama i dopunama Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću ukinuta je zabrana ulaska u Republiku Srbiju, kao i epidemiološke mere za sve kategorije domaćih i stranih državljana, što znači da za ulazak u Republiku Srbiju stranim državljanima više nije potrebna posebna dozvola.

Skrećemo pažnju da nosioci putnih isprava država sa kojima Republika Srbija ima na snazi vizni režim, moraju podneti zahtev za izdavanje viza u najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu, najkasnije 4 nedelje pre dana planiranog polaska, u skladu sa važećim propisima.

Svim licima koja ulaze u Republiku Srbiju, umesto ranijih mera izolacije i obaveze posedovanja negativnog PCR testa, prilikom pasoške kontrole uručivaće se pismeno obaveštenje o merama kojih se treba pridržavati radi sprečavanja pojave, širenja i suzbijanja zarazne bolesti COVID-19.

Posebno skrećemo pažnju stranim državljanima sa odobrenim privremenim boravkom u Republici Srbiji, a kojima je rok važenja privremenog boravka istekao u vreme važenja vanrednog stanja, rok važenja će biti produžen i oni u Republiku Srbiju mogu ući do 1. juna 2020. godine.




DIGITALNI SADRŽAJI IZ OBLASTI KULTURNO-ISTORIJSKE BAŠTINE REPUBLIKE SRBIJE

U CILJU ŠTO BEZBEDNIJEG PREVAZILAŽENJA DRUŠTVENE SITUACIJE, NASTALE ŠIRENJEM ZAZARZE IZAZVANE KORONA VIRUSOM, OMOGUĆEN JE PRISTUP VIRTUELNIM PREZENTACIJAMA, IZLOŽBAMA I PREDAVANJIMA U ORGANIZACIJI KULTURNIH, ISTORIJSKIH I OBRAZOVANIH INSTITUCIJA U REPUBLICI SRBIJI.

MOLIMO DA SE DETALJNO INFORMIŠETE NA POSTAVLJENE LINKOVE:

1.  Digitalna solidaronost

https://www.digitalnasolidarnost.gov.rs/

2.  Pretraživač kulturnog nasledja 

https://kultura.rs/

_______________________



U ČAST DANA DRŽAVNOSTI REPUBLIKE SRBIJE, 15. FEBRUAR 2020. GODINE - NIJAGARINI VODOPADI U BOJAMA SRPSKE ZASTAVE

Ambasada Republike Srbije u Otavi i Generalni konzulat Republike Srbije u Torontu, u saradnji sa nacionalnim parkom "Nijagara" i gradom Nijagarini vodopadi, organizovali su centralnu svečanost povodom Dana državnosti Republike Srbije, 15. februara 2020. godine, na kojoj su vodopadi Nijagare osvetljeni u bojama srpske zastave.

Svim gradjanima Republike Srbije, celokupnoj srpskoj zajednici u Kanadi i svim Srbima u rasejanju, čestitamo Dan državnosti Republike Srbije.


 



KONKURS MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE

Ministarstvo kulture i informisanja je 31. januara 2020. godine, raspisalo:

1. Konkurs za sufinansiranje projekata prevođenja reprezentativnih dela srpske  književnosti u inostranstvu u 2020.        godini;
2. Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti  Srba u inostranstvu u 2020.godini.

Tekstovi u vezi sa konkursima i prateći prijavni obrasci nalaze se na internet stranici Ministarstva kulture i informisanja  www.kultura.gov.rs . Rok za podnošenje konkursnih priajva je 16. mart 2020. godine.

Za dodatne informacije, molimo da kontaktirate Ministarstvo kulture i informisanja putem elektronske pošte:   mladen.veskovic@kultura.gov.rs .
 



 



PREDSTAVLJEN SRPSKO-KANADSKI ČASOPIS ZA KULTURU I KNJIŽEVNOST "LJUDI GOVORE"

Za detaljnije informacije, molim da kliknete ovde.


 



KONKURS ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA NAMENJENIH DIJASPORI I SRBIMA U REGIONU

                Poštovani sugrađani,

                Obaveštavamo Vas da je Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu (MSP - USDSR), raspisalo Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države u Srba u regionu.
                Konkurs će biti otvoren od 20. januara do 10. februara 2020. godine.  Za detaljnije informacije, molimo da kliknete na ovaj link.
 

______________________________________________________________________________________________



Narodna banka Srbije - Finansijki vodič za povratnike

Za više detalja molimo da kliknete OVDE

______________________________________________________________________________________________



IZLOŽBA ORDENJA, POVELJA I FOTOGRAFIJA IZ PRVOG SVETSKOG RATA

Za opširnije informacije molimo kliknite ovde.

_____________________________________________________________________________________



Odluka o ukidanju viza za gradjane Jermenije

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije 24. oktobra 2019. godine, donela Odluku o ukidanju viza za državljane Republike Jermenije. Na osnovu Odluke, nosioci običnih pasoša R. Jermenije mogu, bez vize, da borave na teritoriji R. Srbije najviše 90 dana u periodu od 180 dana, računajući od datuma prvog ulaska. Odluka stupa na snagu 2. novembra 2019. godine.



ODLUKA O SUFINANSIRANJU PROJEKATA DIJASPORE I SRBA U REGIONU

            Obaveštavamo da su 19. juna  2019. godine, donete Odluke o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u reoginu.
            Odluke o sufinansiranju projekata mogu da se preuzmu na sledećim elektronskim adresama:

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-DIJASPORA-2019.pdf

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-REGION-2019.pdf

______________________________________________________________________________________________



CEREMONIJA PODIZANJA ZASTAVE REPUBLIKE SRBIJE ISPRED PARLEMNTA ONTARIJA

                  Povod za održavanje ceremonije podizanja državne zastave Republike Srbije je dolazak i naseljavanje prvih Srba u Ontario i grad Toronto. Ovaj događaj predstavlja sponu između prvih srpskih doseljenika, vas kao njihovih naslednika koji živite i radite u Kanadi i matice zemlje Srbije koju nijedna generacija iseljenika nije zaboravila, već je ostala u tesnoj vezi, pomažući i čuvajući sećanje na svoje poreklo.
                 Od prvih doseljenika pa sve do današnjih generacija izgradila se organizovana, obrazovana i osvešćena srpska zajednica, koja svojom očuvanom kulturom i identitetom doprinosi razvoju Kanade, ali u isto vreme, pravi neraskidivu sponu između Kanade i Srbije i srpskih zemalja.
                 Prema zvaničnim podacima ontarijske asocijacije multi-kulturalnog i istorijskog registra, kao i statističkog zavoda Kanade, prvi Srbi su se doselili početkom 20. veka. Oni su radili uglavnom na severu provincije, a prema istorijsko-statističkim podacima, zabeleženo je da je prvi Srbin, koji se naselio u Toronto bio izvesni Sremac Herceg u avgustu 1903. godine, događaj koji smo izabrali da obeležimo podizanjem državne zastave Republike Srbije. Prva parohija SPC u Ontariju je osnovana u Hamiltonu 1913. godine.
                 Zbog konstanog uvećavanja srpske zajednice u Ontariju, ukazala se potreba za otvaranjem genrelanog konzulata.
                 Prvi jugoslovenski generalni konzulat u Torontu, otvoren je 1953. godine, koji je u to vreme zastupao interese SFRJ, a konačno, posle raspada savezne države i zajednice Srbije i Crne Gore, počev od 5. juna 2006. započinje sa radom Generalni konzulat Republike Srbije u Torontu, služeći građanima Republike Srbije i svim Srbima koji žive i rade na jurisdikcionom području ovog GK.
                 Zahvaljujući patriotizmu, istrajnosti i opredeljenosti srpske zajednice u Ontariju i Kanadi, u Torontu je 26. oktobra 2004. jedna ulica dobila ime "Beogradske bašte" ili ``Beograd Gardens``, čime je ukazano poštovanje glavnom gradu Republike Srbije. Spomenik jednom od najvećih svetskih naučnika Srbinu Nikoli Tesli na Nijagarinim vodopadima podignut je 9. jula 2006.godine, a u julu mesecu 2016. godine, jedan od najvećih bulevara u Hamiltonu je, takođe, dobio naziv po ovom srpskom i svetskom naučniku.
                 Savremena srpska zajednica u Ontariju ima dobru organizacionu šemu koja se ogleda u postojanju eparhije Kanadske, mnoštvu udruženja, organizacija, asocijacija, kulturno-umetničkih društava, humanitarnih organizacija, sportskih društava, auto i moto klubova i svaka na svoj način obeležava, čuva i promoviše osnovne srpske vrednosti.
Srpska zajednica u Ontariju spada u grupu i najaktivnijih srpskih zajednica u svetu. O tome govore mnoga priznanja koja su organizacije i pojedinci dobili kao nagradu za njihova ostvarenja, ali i kao podstrek za njihov dalji rad.
Samo ove godine, KPZS je dodelila šest priznanja i to zlatne značke Dragani Varaklić, predsednici SKUD Oplenac i predsednici humanitarne organizacije Stara Raška, Jasmini Vučurović, dirigentu hora Kir Stefan Srbin,Rajko Radojević, profesor istorije, Gordani Laković, književnici i humanitarnom radniku, dok su povelje KPZS dodeljene Akademiji srpske narodne igre i dnevnom listu „Novine“ iz Toronta.
                Srpska zajednica u Ontariju može da se podiči sa nekoliko reprezentativnih KUD i horova, čiji su nastupi na profesionalnom nivou: SKUD Oplenac, Akademija srpske narodne igre, hor Kir Stefan Srbin, hor Sveti Arsenije Sremac iz Vitbija, kao i druga umetnička društva širom Ontarija. Svi oni zajedničkim snagama doprinose neospornom i sve snažnijem prisustvu srpske zajednice u kanadskom društvu i svojim aktivnostima promovišu srpsko nasleđe i kulturu na najlepši mogući način.  GK RS u Totontu se, takođe, trudi da zajedno sa srpskom zajednicom doprinese svojim aktivnostima promociji srpskog kultuno-istorijskog nasleđa. Od sredine 2017. godine do danas, GK je ustanovio četiri događaja koja su dobila ili će dobiti karakter godišnjih manifestacija. U novembru 2017. i 2018. godine u saradnji sa SNA, započeli smo sa obeležavanjem Dana primirja u Prvom svetskom ratu, podsećajući na učešće kanadskog medicinskog korpusa na Solunskom frontuna Medicinskom fakultetu Univerzitta u Torontu. Sa eparhijom Kanadskom, GK je u februaru 2018. organizovao je zajedničku svečanost Svetosavske akademije i Dana državnosti R. Srbije u Izabel Bejder teatru, a u martu ove 2019. godine, u Kulturnom centru hrama „Sabora svih srpskih svetitelja“ u Misisagi, GK RS je ponovo u saradnji sa eparhijom Kanadskom, ali i uz svesrdnu pomoć grupe entuzijasta iz srpske zajednice, koji su zaslužni i za današnju manifestaciju, ogranizovan je veoma dobro posećen prijem povodom Dana državnosti RS.
                 Povodom Dana pobede 9. maja ove godine GK je položio venac i odao poštu nevino nastradalima u Drugom svetskom ratu u jevrejskom spomeničkom kompleksu u Erl Bejls parku u Nort Jorku, u kojem je pored naziva svih koncentracionih logora, ispisan i naziv koncentracionog logora Jasenovac. U spomeničkom kompleksu je na jednom od spomen zidova postavljena i sprska zastava zahvaljujući porodici Jovanović.
                Ono što je, međutim, najvažnije, sve ove manifestacije su realizovane zajedničkim snagama eparhije Kanadske, srpske zajednice i GK što predstavlja dobitnu formulu uspeha: crkva, narod, država. Zajedno smo jači i to je u duhu sa našim nacionalnim sloganom na koji bi uvek trebalo da se pozivamo: "Samo sloga Srbina spašava".

____________________________________________________________________________________________



Dan pobede 9. maj - odavanje počasti nevino nastradalima u Drugom svetskom ratu, Toronto

               Povodom 9. maja, Dana pobede nad fašizmom, generalni konzul R. Srbije u Torontu V. Petković, položio je venac u Holokaust memorijalnom centru u Torontu, koji je, između ostalog, posvećen i postradalima u logoru Jasenovac.                                                                                                                                                                                                                 Memorijalni centar je podiglo „Kanadsko udruženje Jad Vašem“ (Canadian Society for Yad Vashem) koje je osnovano 1986. godine u cilju očuvanja sećanja na zločine počinjene nad Jevrejima u koncentracionim logorima tokom Drugog svetskog rata, podučavanju mlađih naraštaja o strašnom periodu istorije kao i o pouci da se ovako nešto nikada više ne ponovi. Memorijalni centar su osmislili osnivači „Kanadskog udruženja Jad Vašem“ koji su preživeli holokaust, Dejvid Smuskovic i Piter Silverman. U finansiranju izgradnje Centra učestvovali su i pojedinci iz srpske zajednice u Torontu.                                                                                                                                                                                        U podnožju stuba sa večnom vatrom ispisana su imena svih koncentracionih logora iz Drugog svetskog rata, među kojima je i Jasenovac. Ime ovog logora uklesano je velikim slovima i jendoj od staza koje vode ka centralnom spomeniku - obelisku na čijem vrhu gori večna vatra.                                                                                                                                        Večni memorijalni plamen zapaljen je 1991. godine, a zidovi sećanja su postavljeni 2001. godine. Istorijska priča o holokaustu ugravirana je u osam memorijalnih zidova. Na jednom od njih su ispisana imena nejevreja koji su spašavali Jevreje od stradanja, a pored njihovih imena su i zastave država čiji su bili građani. Među zastavama nalazi se i srpska pored imena porodice Jovanović.                                                                                                                                                        GK V. Petković je venac sa porukom: „Honoring the Innocent Victims, May 9th, 2019. Consulate Genral of the Republic of Serbia“, postavio ispod natpisa logora Jasenovac i minutom ćutanja odao poštu.

____________________________________________________________________________________________



Komemoracija žrtvama agresije NATO na Saveznu Republiku Jugosalviju 1999. godine u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Torontu

                U Generalnom konzulatu R. Srbije u Torontu, održana je komemorativna manifestacija u spomen žrtvama NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine, sa osvrtom na pogrom na Kosovu i Metohiji 2004. godine.
                Generalni konzul V. Petković je u svom izlaganju rekao da je pre 20 godina počela NATO agresija na Saveznu Republiku Jugoslaviju koja je usledila nakon neuspelih pregovora u vezi sa rešenjem krize na KiM u Rambujeu i Parizu u februaru i martu 1999. godine. Nakon pregovora, Skupština SRJ je donela odluku da ne prihvati dogovor o prisustvu stranih trupa na svojoj teritoriji, posle čega je tadašnji generalni sekretar NATO-a Havijer Solana izdao naređenje za početak vazdušnih napada, što je zapravo bila objava rata. Ponuđeni sporazum je bio neka vrsta ultimatuma, u izvesnom smislu, kao ultimatum kojim je Austro-Ugarska zatražila od Kraljevine Srbije da dozvoli prisustvo stranih inspektora na srpskoj teritoriji. U oba slučaja karakterističan je zahtev za prisustvom stranih istražnih organa i vojne sile na teritoriji suverene države, što je bilo i ostalo neprihvatljivo za našu zemlju.
                 Dvadeset i četvrtog marta 1999. godine, u 19.45 časova, na više lokacija u Srbiji počeli su napadi raketama i avijacijom, a Jugoslavija je iste noći proglasila ratno stanje. Tokom 11 nedelja koliko je trajalo bombardovanje, poginulo oko 2.500 civila, od kojih 79 dece, i oko 1.008 vojnika i policajaca.
                 Osim toga, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, zdravstvene ustanove, medijske kuće i vojni objekti, što je ne samo usporilo, već i unazadilo srpsku privredu.
                 NATO agresija bila stravičan zločin prema srpskom narodu koja po svojim posledicama još uvek traje. Bilo je puno primera bombardovanja civilnih meta i kolona izbeglica što ne može da se podvede pod „kolateralnu štetu“ jer je „iz vazduha moglo da se vidi da to nisu bili vojni ciljevi“.
                 Iako je NATO propaganda želela da vojnu akciju prikaže kao deo aktivnosti za razrešenjem krize na KiM, upravo su među najviše stradalim civilima bili stanovnici naše južne pokrajine albanske ncionalnosti, koji su bežali u izbegličkim kolonama u pravcu centralne Srbije. U takvom jednom napadu, stradalo je čak 30 novorođenih beba od ukupnog 185 žrtava, što je, pored stradanja Milice Rakić i druge nedužne dece i civila bio nečuven zločin u moderno doba na tlu Evrope.
                 Prošle godine Skupština Srbije usvojila je Komisiju za istragu NATO bombardovanja 1999. godine i utvrdjivanje posledica po zdravlje građana Srbije i životnu sredinu.
                 U drugom delu izlaganja GK Petković se osvrnuo na pogrom Srba sa KiM 2004. godine, povezanosti sa događajima iz 1999. godine, kao i posledicama po kasniji tok događaja u ovoj našoj južnoj pokrajini. Na kraju predavanja, prisutni gosti su imali priliku da pogledaju izložbu fotografija koji svedoče o stravičnim ljudskim i materijalnim posledicama NATO agresije na našu zemlju.

________________________________________________________________________________________________



"Desete konferencije medicinske dijaspore“ u Beogradu, od 20. do 22. juna 2019. godine

           Pod pokroviteljstvom NJ.K.V. princa Aleksandra i NJ.K.V princeze Katrine u toku je proces organizovanja „Desete konferencije medicinske dijaspore“, u Beogradu od 20. do 22. juna 2019. godine.
           Cilj Konferencije je da se srpski lekari iz inostranstva i međunarodni medicinski stručnjaci okupe u misiji podrške srpskom zdravstvenom sistemu promovišući solidarnost, prijateljstvo i razmenu znanja.
           Pored Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, partneri u organizaciji Konferencije su i Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Svetska zdravstvena organizacija, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Univerzitetska dečija klinika, Lekarska komora Srbije i Kraljevski medicinski odbor.
           Svečano otvaranje Konferencije predviđeno je u hotelu „Hilton“ u Beogradu, u četvrtak 20. juna 2019. godine u 9:00 sati. Prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar spoljnih poslova gospodin Ivica Dačić zvanično će se obratiti lekarima koji prisustvuju Konferenciji.
           Prijem za sve učesnike Konferencije biće održan 20. juna 2019. godine u Kraljevskom dvoru, nakon čega sledi večera u čast predavača i partnera u organizaciji manifestacije.
           Vebsajt „Desete konferencije medicinske dijaspore“ nalazi se na internet adresi www.sdm.rs.

___________________________________________________________________________________________________



Konkurs za sufinansiranje projekata za dijasporu Ministarstva spoljnih poslova

Konkurs za sufinansiranje projekata za dijasporu

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, raspisuje Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, koji će trajati od 13. marta do 01. aprila 2019. godine.

Predmet konkursa je sufinansiranje projekata koji imaju za cilj:
1) upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta;
2) unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore.
Na konkursu učestvuju projekti koji se mogu svrstati u jednu od sledećih OBLASTI:
Na prijavnom formularu obavezno je naznačiti oblast skraćenom formulacijom oblasti.
Podrška organizaciji škola, kampova i edukativnih radionica namenjenih dečjem i omladinskom uzrastu – skraćeno: ŠKOLE.
Podrška izradi i akviziciji udzbenika, knjiga i didaktičkih sredstava namenjenih školama i bibliotekama Srba izvan matične države – skraćeno: KNjIGE.
Podrška organizovanju manifestacija, omladinsko – sportskih i kulturno – umetničkih događaja i priredbi u inostranstvu i matičnoj državi– skraćeno: MANIFESTACIJE.
Podrška projektima medija, medijske pismenosti i digitalne komunikacije koji su namenjeni Srbima izvan matične države – skraćeno: KOMUNIKACIJA.
Podrška projektima izdavačke i knjižarske delatnosti koji jačaju veze i matične države i Srba u inostranstvu – skraćeno: IZDAVAŠTVO.
Podrška projektima koji doprinose zaštiti prava i interesa državljana R. Srbije i Srba izvan matične države (pravna pomoć, statusna podrška u matičnoj i državi prijema, podrška organizovanju, istraživanja) – skraćeno: STATUS.
Podrška projektima koji doprinose unapređenju ekonomske saradnje R. Srbije i Srba izvan matične države – skraćeno: EKONOMIJA.

Pravo učešća na konkursu imaju:
1) organizacije u dijaspori;
2) organizacije čije je sedište u  Republici Srbiji.
Pravo učešća na konkursu nemaju:
1) direktni ili indirektni korisnici budzetskih sredstava;
2) pojedinci;
3) privredni subjekti.

Obavezna dokumentacija:
Podnosioci projekata OBAVEZNO dostavljaju sledeću DOKUMENTACIJU:
Popunjen Obrazac 1 – za prijavu i pisanje predloga projekta (sastavni deo ovog obrasca je Prijava, Predlog projekta i Izjava o nepostojanju sukoba interesa i verodostojnosti podataka u obrascima za prijavu –potpisana od strane ovlašćenog lica u organizaciji koja je podnosilac projekta)
Popunjen Obrazac 2 – predlog budzeta projekta
Rešenje o upisu u registar organizacija, ili drugi odgovarajući akt, kao dokaz da je organizacija registrovana u skladu sa propisima države u kojoj deluje; organizacije registrovane van teritorije Republike Srbije potrebno je da dostave Rešenje ili drugi odgovarajući akt, preveden na srpski jezik kod ovlašćenog sudskog tumača za srpski jezik;

Za organizacije čije je sedište registrovano u Republici Srbiji, provera    statusa se vrši službenim putem preko zvaničnog sajta organa za registraciju, sa danom prijema prijave na konkurs.

Za organizacije iz inostranstva uz prijavnu dokumentaciju potrebno je dostavljanje instrukcije za devizne uplate iz banke u kojoj organizacija ima otvoren račun (nije dovoljno samo popuniti SWIFT i IBAN u obrazcu prijave), sa identifikacionim podacima organizacije i upisanim podacima o ovlašćenom licu za raspolaganje sredstvima, koji se slažu sa podacima nevedenim u prijavi, ne stariju od 30 dana od dana objavljivanja konkursa.

Napomena: Eparhije Srpske pravoslavne crkve u inostranstvu dostavljaju fotokopiju potvrde o upisu u Registar crkava i verskih zajednica. Crkvene jedinice u okviru eparhije Srpske pravoslavne crkve u inostranstvu, pored potvrde o upisu u registar Eparhije, dostavljaju i potvrdu te Eparhije da jedinica ima svojstvo pravnog lica u smislu autonomnih propisa SPC.

Poželjna prateća dokumentacija:
Protokol ili ugovor o partnerstvu u slučaju partnerstva više udruženja, koji jasno definiše uloge i odgovornosti svakog partnera;
Pisma preporuke od diplomatsko konzularnog predstavništva na čijoj se teritoriji konzularne nadležnosti projekat realizuje;
Ostala pisma preporuke.

Realizacija projekata predviđena je do 28. februara 2020. godine.
Svi obrasci su dostupni na internet stranici Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu www.dijaspora.gov.rs.
Konkurs se objavljuje na internet stranici Ministarstva spoljnih poslova www.mfa.rs i internet stranici Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu www.dijaspora.gov.rs. 13. marta 2019. godine, i u listu ,,Vesti”.

Rok i način dostavljanja projekata:
Zainteresovani su dužni da projekte dostave najkasnije do 01. aprila 2019. godine, u zatvorenoj koverti sa naznakom ,,Za konkurs za dijasporu”, uz navođenje oblasti konkursa, u skladu sa obrascem za prijavu i pisanje projekta, Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Kneza Miloša 24-26, 11000 Beograd, lično ili poštom preporučeno. Neblagovremene prijave i nepotpuna dokumentacija neće biti uzeti u razmatranje.

Ukupna vrednost opredeljenih sredstava za ovaj Konkurs iznosi do 50.201.000 (slovima: pedeset milionadvesta jedna hiljada ) dinara i to: 5.000.000. (slovima: pet miliona) dinara za programske aktivnosti 0001 i 45.201.000 (slovima: četrdeset pet miliona dvesta jedna hiljada) dinara za programske aktivnosti 0002.

Organizacija koja se prijavljuje na Konkurs može aplicirati samo sa jednim projektnim predlogom.
Obrazac za prijavu i pisanje predloga projekta i Obrazac predloga budzeta projekta potrebno je popuniti čitko, štampanim slovima ili otkucati na pisaćoj mašini ili personalnom računaru, na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu.
Smernice za podnosioce predloga projekata sadrže detaljne kriterijume i prioritete na osnovu kojih će se projekti ocenjivati, kao i informacije o načinu pripreme i podnošenja projektnog predloga. Smernice za podnosioce predloga projekta čine sastavni deo konkursne dokumentacije.

Predata prijava i druga dokumentacija ostaje trajno u arhivi Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i ne vraća se podnosiocima.

Ministar će formirati konkursnu komisiju koja će razmatrati pristigle  projekte i utvrditi predlog Odluke za sufinansiranje projekata. Rezultati Konkursa biće objavljeni na internet stranici Ministarstva spoljnih poslova www.mfa.rs i internet stranici Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu www.dijaspora.gov.rs.
________________________________________________________________________________________________



Prijem povodom Dana državnosti Republike Srbije u Misisagi, februar/mart 2019

Povodom obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije, Generalni konzulat Repuiblike Srbiju Torontu, organizovao je prijem sa koktelom u Srpskom kulturnom centru pri „Hramu svih srpskih svetitelja“, 4. marta 2019. godine od 7- 9:30 časova.                                                             

Prijemu su prisustvovali vladika kanadske eparhije dr Mitrofan sa sveštenicima, ministar rudarstva i energetike Republike Srbije Aleksandar Antić sa delegacijom, ambasador RS u Kanadi Mihailo Papazoglu, ambasador Kanade u RS Kati Čaba, poslanik ontarijskog Parlamenta Tom Rakočević, potpukovnik kanadske policije Nensi Sju, članovi konzularnog kora, kao i brojni, ugledni članovi srpske dijaspore, predstavnici udruženja, asocijacija, humanitarnih organizacija. Prijemu je prisustvovao i predsednik Srpske nacionalne akademije u Kanadi Ž. Brestovac, dobitnik zlatne medalje na osnovu Ukaza predsednika R. Srbije, brojni novinari najvažnijih srpskih medija u Ontariju „Srpska televizija Toronto“, „Novine“, „SAN“, „Vesti“, „Istočnik“ i dr.                                             

Organizaciju prijema, podržao je klub sponzora, koji je za ovu priliku osnovan na inicijativu GK V. Petkovića, a članovi kluba su vlasnici kompanija: Modular Homes, Advanced Coatings, Zoran Kitchens and Bath INC, Delta B Electronic INC, 747 Travel Toronto, JIT Road Transportation, Pirlitor Machine and Tool LTD, Zoran Properties INC, Wyndham Street Investments INC, Interex Constructions INC, Esbee Construction CORP i Royal Meats Barbeque. Svečanosti su prisustvovali i drugi kanadski i srpski privrednici, kao i predsednik i članovi kanadsko-srpskog udruženja privrednika “CANSEE” (Canadian Serbian Business Association).                                                                                         

Nakon što je hor „Sveti Sava“ otpevao srpsku i kanadsku himnu i vladika dr Mitrofan blagoslovio prisutne,                  Generlani konzulat V. Petković je, kao domaćin proslave, pozdravio ugledne goste, zahvalio se kanadskoj eparhiji SPC i sponzorima koji su doprineli organizaciji proslave Dana državnosti Republike Srbije, kao i svim prisutnim gostima i kolegama iz konzularnog kora. Ukratko je izložio o okolnostima donošenja prvog srpskog Sretenjskog Ustava iz 1835. i njegovu važnost za kasniji razvoj naše države i društva. Istakao je zadovoljstvo dosadašnjom, veoma uspešnom, saradnjom GK RS, eparhije kanadske i srpske zajednice u pravcu podizanja našeg ugleda i važnosti u kanadskom društvu.                                                                                                                                                   

Ambasador M. Papazoglu je istakao važnost razvoja srpsko-kanadskih političkih i ekonomskih odnosa i u tom pravcu doprinos srpske dijaspore, istakavši, između ostalog, značaj aktivnosti „Korporacije Nikola Tesla“ iz Hamiltona koje su doprinele da jedan od najvećih bulevara u tom delu Ontarija nosi ime našeg slavnog naučnika N. Tesle. Istakao je značaj i drugih srpskih udruženja, kao i počasnih konzulata na unapređenju položaja srpske zajednice u Kanadi. Posebno se zahvalio kanadsko-srpskom udruženju privrednika “CANSEE” na kontinuiranom radu u pravcu razvoja privrednih odnosa dve zemlje.                                                                                                                                     

Specijalan gost, ministar A. Antić se zahvalio na toploj dobrodošlici rekavši da se tamo gde ima Srba „uvek oseća kao kod svoje kuće“. Rekao je da je Srbija u svojoj bogatoj istoriji prolazila kroz mnoge teške trenutke i da ni sada nije oslobođena suočavanja sa određenim problemima, ali da je odlučna da pronađe najbolja rešenja u skladu sa slavnim istorijskim i kulturnim nasleđem. Istakao je komparativne prednosti investiranja u privredu naše zemlje koje su prepoznale velike svetske kompanije, među kojima su i kanadske. U tom pravcu, informisao je da je prilikom posete Međunarodnom sajmu rudarstva i energetike u Torontu, održanom 2-6. marta o.g., imao više korisnih i konstruktivnih sastanaka sa kanadskim i ontarijskim privrednicima koji su zainteresovani za saradnju i ulaganje u srpsku privredu.   

Kanadska ambasadorka u Beogradu K. Čaba je, na vrlo dobrom srpskom jeziku, čestitala Dan državnosti i zahvalila organizatoru prijema i prisutnima na pozivu i prilici da se još jednom uveri u tradicionalno srpsko gostoprimstvo. Istakla je da je profesionalno i privatno veoma zadovoljna što je dobila priliku da službuje u Srbiji i tako bliže upozna srpski narod i njegovu tradiciju i kulturu. Istakla je uverenje da će srpsko-kanadski odnosi, koji su tradicionalno veoma dobri, imati dalji uspon na političkom i ekonomskom planu, a u tome, uverenja je, doprinosi i značajna srpska dijaspora u Kanadi.

Član ontarijskog Parlamenta T. Rakočević (treća generacija srpskih doseljenika iz CG, rođen u Kanadi) nakon što je pozdravio ministra Antića i druge ugledne goste, evocirao je uspomene iz detinjstva u okruženju starijih ukućana koji su govorili srpski jezik, odlazili u crkvu i opisivali rodni kraj sa velikom ljubavlju. Rekao je da nikada nije zaboravio svoje poreklo i da i dalje, velikim delom, oseća pripadnost srpskoj zajednici u Kanadi.                                           

Nakon govora, održan je kratak kulturno-umetnički program sa folklornim igrama, a zatim su gosti pozvani da pogledaju izložbu fotografija kulturne baštine Srbije sa posebnim osvrtom na srpske crkve i manastire na Kosovu i Metohiji.

________________________________________________________________________________________________



Dodela predsedničkog odlikovanja Žarku Brestovcu iz Toronta

 

Ukazom predsednika Repubike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, zlatnom medaljom za zasluge u oblasti javnog i kulturnog života, odlikovan je gospodin Žarko Brestovac.

Gospodin Žarko Brestovac je jedan od najpoznatijih članova sprske zajednice u Kanadi, koga krase osobine patriote, humaniste, filantropa i donatora.    



Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2019. godini

MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA

Sektor za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije
raspisuje


K O N K U R S


za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu  u 2019. godini


Predmet konkursa je: sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti na strane jezike.

Opšti cilj konkursa je: podsticanje prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti na strane jezike.

Na konkurs u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti na strane jezike može se aplicirati iz sledećih književnih oblasti: poezija, proza, drama, književnost za decu (izuzimajući slikovnice i udžbenike), antologije i tematski izbori i teorijska dela iz oblasti kulture i umetnosti namenjena široj čitalačkoj publici.
Prioritet za podršku prevodima na strane jezike će biti dat klasičnim delima srpske književnosti kao i delima koja su bila zapažena u stručnoj javnosti.

Konkurs prevodi 2019 - formular SRB.doc
http://www.kultura.gov.rs/cyr/konkursi/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-u-oblasti-prevodjenja-reprezentativnih-dela-srpske-knjizevnosti-u-inostranstvu--u-2019--godini-

________________________________________________________________________________________________



ODLUKA VLADE REPUBLIKE SRBIJE O UKIDANJU VIZA ZA DRŽAVLJANE FEDERACIJE SVETI KITS I NEVIS I REPUBLIKE PALAU

                     Državljani Federacije Sveti Kits i Nevis i Republike Palau, nosioci svih vrsta pasoša, mogu da uđu, tranzitiraju i borave na teritoriji Republike Srbije do devedeset (90) dana od datuma ulaska u Republiku Srbiju, u periodu od sto osamdeset (180) dana, ukoliko za to ne postoje smetnje iz člana 15. Zakona o strancima.
                      Ova odluka stupa na snagu 25. januara 2019. godine.

___________________________________________________________________________________________________



PREDAVANJE I FOTO IZLOŽBA NA TEMU KANADSKIH MEDICINSKIH MISIJA U SRBIJI I NA BALKANSKOM FRONTU U PRVOM SVETSKOM RATU NA MEDICINSKOM FAKULTETU UNIVERZITETA U TORONTU, POVODOM OBELEŽAVANJA STOGODIŠNJICE POTPISIVANJA PRIMIRJA 11. NOVEMBRA 1918. GODINE

              

Slika levo: GK RS V. Petković prilikom otvaranja foto izložbe na Medicinskom fakultetu; Slika desno: Predsednik Srpske nacionalne akademije Kanade, Žarko Brestovac i GK RS V. Petković prilikom polaganja venca ispod spomen-obelžja posvećenog pripadnicima kanadskog medicinskog korpusa na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Torontu.

  

Deo slušalaca na predavanju (u prvom redu GK R. Koreje, GK Moldavije, GK Madjarske, GK Grčke, u pozadini GK Austrije, predstavnik GK RF, načelnik vojno-policijske akademije kanadskih oružanih snaga i dr.).

              

Slika levo: GK RS V. Petković tokom uvodnog izlaganja na predavanju; Slika desno: Profesor istorije dr Rajko (Rej) Radojević, ispred Srpske nacionalne akademije Kanade, tokom svog izlaganja na predavanju u sali Medicinskog fakulteta Univerziteta u Torontu.

POVODOM OBELEŽAVANJA STOGODIŠNJICE POTPISIVANJA PRIMIRJA
U PRVOM SVETSKOM RATU

        Svečanost obeležavanja 100-godišnjice potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu pod nazivom ``Kanadske medicinske misije u Srbiji i na Balkanskom frontu u Prvom svetskom ratu``, održana je 7. novembra o.g. na Medicinskom fakultetu Toronto univerziteta, u organizaciji Generalnog konzulata RS u Torontu i „Srpske nacionalne akademije Kanade“. U okviru svečanosti organizovano je tematsko predavanje i izložba ratnih fotografija.
Svečanosti su prisustvovali predstavnici kanadskih udruženja vojnih veterana, članovi konzularnog kora, predstavnici Eparhije kanadske SPC, ugledni članovi srpske dijaspore, profesori i studenti sa Toronto univerziteta, Jork univerziteta, Rajerson univerziteta  i drugi gosti.
          Generalni konzul V. Petković je u ime Vlade R. Srbije i GK RS odao poštu i položio venac ispred spomen-ploče koju je osamdesetih godina prošlog veka „Srpska nacionalna akademija Kanade“ postavila u holu Medicinskog fakulteta Toronto univerziteta u čast članova kanadskog medicinskog korpusa koji su, u okviru oblasti svog delovanja, dali doprinos savezničkoj pobedi na Solunskom frontu, lečeći srpske civile i srpske i savezničke  vojnike. Među kanadskim dobrovoljcima bio je i Lester Pirson, premijer Kanade od 1963-1968. i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1957. godine za osnivanje vojnih mirovnih snaga UN.
        Genrelani konzul Republike Srbije u Torontu, Vasilije Petković je u uvodnom izlaganju ukazao na sponu koja istorijski povezuje srpski i kanadski narod i baca svetlo na učešće kanadskih dobrovoljaca u medicinskom korpusu na Solunskom frontu. Ove hrabre i humane žene i muškarci, kao i jedna od najznačajnijih kanadskih ličnosti, nekadašnji premijer Lester Pirson, na vojni poziv ili dobrovoljno, napustili su miran život u Kanadi da bi došli i, u ratom pogođenu, Srbiju i zajedno sa ranjenicima, u oskudici hrane, lekova i medicinskih aparata, prolazili Albansku golgotu i na sebi svojstven način učestvovali na Solunskom frontu. Većina njih je srećom preživela ratne strahote, ali su neki, na žalost, nisu preživeli, poginuvši ili nastradavši od teških bolesti i zaraza, istih onih od kojih su lečili srpsku vojsku. 
Generalni konzul Vasilije Petković je istakao činjenicu da većina Kanađana, nažalost, nije upoznata sa istorijskim podacima o velikoj humanosti svojih sugrađana i predaka u Srbiji za vreme Prvog svetskog rata, ali da Srbi u Srbiji i Kanadi, kao i država Srbija nisu zaboravili njihovu ispruženu ruku i pomoć, onda kada je ona bila najpotrebnija. Pored ploče zahvalnosti na Medicinskom fakultetu Toronto univerziteta, Srpska nacionalna akademija Kanade je, takođe, postavila i spomen-ploču u Muzeju srpskog lekarskog društva u Beogradu na kojoj je na engleskom i francuskom jeziku napisano: „Kanađani, hvala vam“.
           Na kraju svog izlaganja, GK Petković je predstavio prisutnima „Ramondu serbiku“ ili "Ramondu Nataliju" i upoznao prisutne o njenom istorijatu i značenju kao simbola preporoda i vaskrsnuća srpske vojske nakon natčovečanskih napora, Albanske golgote i slavnog proboja Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu.
          U ime „Srpske nacionalne akademije Kanade“ prof. dr. istorije Rajko Rej Radojević (živi i radi u Kanadi više od 50 g.) održao je iscrpno predavanje na temu srpskog učešća i doprinosa u Prvom svetskom ratu kao i učešća kanadskog medicinskog korpusa na Solunskom frontu. Izneo je istorijski dostupne i potvrđene podatke o imenima i biografijama pre, tokom i posle rata svih kanadskih dobrovoljca u okviru medicinskog korpusa.
         Po završetku predavanja, gosti su razgledali izložbu ratnih fotografija u svečanom holu Medicinskog fakulteta na kojima su prikazani srpski vojnici i ranjenici, proboj Solunskog fronta i slike kanadskih dobrovoljaca među kojima i L. Pirsona.
         Svim posetiocima uručen je katalog sa kratkim osvrtom na održano predavanje i izložbu sa fotografijama, a VIP zvanicama poklonjena je i knjiga na engleskom jeziku „Srbija 1914-1918, hrabri saveznik“ zajedno sa značkom „Ramonda serbika“.

Ramonda Serbica or Ramonda nathaliae

                                                         

Takođe, poznata kao Srpska Ramonda i Srpski cvet Feniks, je vrsta u porodici Gesneriaceae porodice. Jedan je od retkih evropskih predstavnika ove porodice, koji se nalazi u jugoistočnoj Evropi - južnom Balkanu.

Cvet je otkrio Josif Pančić 1874.godine, u blizini grada Niša u Srbiji, a 1884. godine, naučno ga je opisao Sava Petrović, poznati srpski lekar tog vremena.

Cvet Ramonda Serbika je poznat po svojoj sposobnosti da oživi kada se zalije, čak i kada je potpuno osušen. Zbog toga se ovaj cvet smatra simbolom borbe i vaskrsenja srpske vojske nakon epohalnog povlačenja preko albanskih planina tokom Prvog svetskog rata, sve do  Grčke.

Noseći  Ramondu Serbiku, sećamo se i poštujemo srpske i savezničke žrtve i Dan primirja u Prvom svjetskom ratu, koji imaju isto ili slično značenje kao britanski crveni cvet maka ili francuski plavi različak.

Drugo ime Natalijina Ramonda, dato je po Nataliji Obrenović, koja je bila kraljica Srbije od 1882. do 1889. godine, kao supruga kralja Milana I Obrenovića.

Zelena i crna pozadina Ramonde Serbike predstavljaju boje Albanske spomenice, koja se dodeljivala vojnicima koji su učestvovali u Velikom ratu i u Albanskoj golgoti.
 



Uručenje Zlatne značke i Povelje Kutlurno-prosvetne zajednice Srbije u Generalnom konzulatu, jul 2018. godine

Sa uručenja Zlatne značke i Povelje Kulturno-prosvetne zajednice Srbije zaslužnim Srbima u Kanadi.  Dobitnici (u sredini), Žarko Brestovac-"Zlatna značka" i u ime Srpske nacionalne akademije (SNA) -"Povelja", Gordana Laković, generalni skeretar SNA, jul 2018. godine.    

 

Dobotnici Zlatne značke i Povelje, Žarko Brestovac i u ime SNA, generalni sekretar Gordana Laković, jul 208. godine.

 

Živorad Ajdačić, generalni sekretar Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, drži uvodnu reč prilikom uručenja Zlatne značke i Povelje, jul 2018. godine. 

 

Živorad Ajdačić, generalni sekretar Kutlurno-prosvetne zajednice Srbije uručuje reprodukciju slike Karadjordja Vasiliju Petkoviću, generalnom konzulu Republike Srbije u Torontu, jul 2018. godine.



Način plaćanja takse za konzularne usluge

Poštovani građani Republike Srbije, poštovani korisnici usluga Generalnog konzulata Republike Srbije u Torontu,

Radi poboljšanja usluga Generalnog konzulata, obaveštavamo Vas da je plaćanje konzularnih taksi, počev od 15. novembra 2017. godine, moguće isključivo debitnom karticom (ne kreditnom), preko instaliranog POS terminala na šalteru Generalnog konzulata. Gotovinske uplate se više ne primaju.  Ukoliko stranka ne poseduje debitnu karticu, na šalteru generalnog konzulata će dobiti pisano uputstvo za uplatu konzularne takse preko bankovnog računa.  

Za lica koja žive i rade u udaljenim delovima jurisdikcijskog područja ovog generalnog konzulata (Manitoba i Saskačevan), konzularne takse mogu biti plaćene putem Money Order ili Certified Cheque, i to samo za konzularne usluge koje ne podrazumevaju lično prisustvo u Generalnom konzulatu. 

S poštovanjem, vama na usluzi,

Generalni konzulat Republike Srbije u Torontu



O DIJASPORI I SRBIMA U REGIONU

Republika Srbija odnosima sa dijasporom i Srbima u regionu pridaje izuzetan značaj o čemu najbolje svedoče Deklaracija Vlade Republike Srbije o proglašenju odnosa između otadžbine i rasejanja odnosom od najvećeg državnog i nacionalnog interesa (2006. g.), Zakon o dijaspori i Srbima u regionu (2009. g.) i Strategija očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu (2011. g.).

Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, preko mreže svojih DKP u svetu, svim svojim raspoloživim kapacitetima, materijalnim i ljudskim resursima, i diplomatskim instrumentima, čini sve napore da iziđe u susret potrebama svojih državljana i iseljenika našeg porekla u stranim državama i pomogne u očuvanju njihovog nacionalnog identiteta, jezika, kulture i običaja. Kroz pružanje efikasne i kvalitetne konzularne zaštite i usluga, organizovanje obrazovanja i informisanja na maternjem jeziku, pomoć u osnivanju i radu klubova i udruženja, njihovom povezivanju sa poslovnim i drugim subjektima u matici, podstiču ih na međusobnu saradnju, intenziviranje kontakata i odnosa sa maticom i neprekidno rade na unapređenju njihovih sveukupnih privrednih, naučnih, kulturnih, informativnih, sportskih i drugih veza sa maticom.

Naša želja je da srpska dijaspora u svetu i Srbi u regionu u DKP Republike Srbije vide "svoju kuću", kojoj treba da se obrate za pomoć i rešavanje svojih problema u stranoj državi, dobiju informacije o matici i ostvare svoje obrazovne, kulturne i druge pojedinačne i grupne interese. Takođe, DKP Republike Srbije su adresa na kojoj mogu naći partnera za razgovor o poslovnoj saradnji sa privrednim subjektima u Republici Srbiji, bilo da je reč o investiranju, zajedničkom ulaganju, trgovini, turizmu ili bilo kom drugom vidu obostrano korisne privredne saradnje.

Informacije na veb stranicama Ministarstva spoljnih poslova i DKP Republike Srbije namenjene dijaspori i Srbima u regionu treba da pruže osnovne informacije, olakšaju međusobni kontakt i budu podsticaj za našu dalju saradnju.

 

 

Više informacija o dijaspori možete pronaći OVDE.



Vesti
Konkurs za sufinansiranje projekata za region i dijasporu 2024
VAŽNO - IZBORI 2023 - Odluka RIK o biračkim mestima u Kanadi
Prijavljivanje za glasanje u Generalnom konzulatu RS u Torontu povodom predstojećih izbora u Republici Srbiji
Generalnom konzulu Republike Srbije posebna nagrada Nacionalnog saveta za etničku štampu i medije Kanade
Knjiga saučešća
Obaveštenje: Privremeno premeštanje – Usluge zvaničnih dokumenata Ontarija – Za usluge provere autentičnosti
Obaveštenje
Od 1. februara naši državljani širom inostranstva moći će da koriste nove usluge
JAVNI POZIV – nacionalna priznanja – 2022
OTVOREN NOVI SRPSKI CENTAR U NIJAGARI
SPOMENIK SVIM GENERACIJAM SRBA U KANADI
Zahvalnica i Plaketa dodeljena generalnom konzulu Vasiliju Petkoviću
Predsednik Vučić položio zakletvu
Predsednik Vučić na godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma
Humanitarna organizacija "Za nevidljive heroje" uručila zahvalnicu GK V. Petkoviću
Odluka o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države sa dijasporom
Odluka o određivanju vremena početka i završetka glasanja na biračkim mestima u inostranstvu
Video koji se odnosi na glasanje u inostranstvu
Konkurs za sufinansiranje projekata za dijasporu
PREDSEDNIČKI I PARLAMENTARNI IZBORI U REPUBLICI SRBIJI 2022. GODINE
Dan državnosti Republike Srbije, 15. februar
Beograd dobija Centar za četvrtu industrijsku revoluciju
RADIONICA O PREDSTAVLJANJU PODSTICAJNOG OKRUŽENJA I RAZVOJ PROIZVODA I USLUGA U SRBIJI
Važna uloga Uneska za očuvanje srpske baštine na Kosmetu
Obraćanje predsednika Republike Srbije na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP26 održanoj u Glazgovu
Selaković pred SBUN: Dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje otvorenih pitanja
Sastanak na visokom nivou posvećen obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, održanom u Beogradu 11. i 12. oktobra 2021. godine
Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave
Kampanja zaštite imovinskih prva Srba u Federaciji BiH
Obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“
Javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu
Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu
Predsednik Vučić: Odlučili smo - naš cilj je EU, ali je Kina važan partner
Srbija ostvarila veliki uspeh u oblasti digitalizacije
PRVA PROSLAVA DANA NIKOLE TESLE NA NIVOU PROVINCIJE ONTARIO
SRPSKA NACIONALNA AKADEMIJA KANADE - URUČENJE PREDSEDNIČKOG ODLIKOVANJA
Postoje uslovi za brži razvoj ekonomske saradnje Srbije i Kanade
Obraćanje predsednika Republike Srbije na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija
Proglašen 10. jul za Dan Nikole Tesle u Ontariju
Obeleženo 80 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Kanade
Predstavljanje online konkursa za sufinansiranje projekata
Ministar Selaković predstavio novu uslugu „e-Konzulat“
INVESTIRANJE U SRBIJU E-SEKTOR
Vakcinacija srpskih državljana iz dijaspore
Predsednik Vučić se sastao putem video linka sa predstavnicima delegacije MMF
Sastanak sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu
SZO ocenila impresivnim proces imunizacije u Srbiji
Selaković: Priština istrajava u kampanji mržnje prema srpskom narodu
Selaković - Politički ekstremizam Albanaca na KiM sve jači
KOVID 19 - Vakcinacija stranaca u Srbiji
Обележавање Дана сећања на страдале у НАТО агресији
Republika Srbija u mesecu Frankofonije 2021
Obeležavanje Dana sećanja na 17. mart 2004. godine - Pogrom na Kosovu i Metohiji
Selaković: Borba protiv svih oblika kriminala prioritet Vlade Srbije
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije izabran za Patrijarha srpskog
Predsednik Vučić primio je akreditivna pisma novoimenovanog ambasadora Kanade
Nijagarini vodopadi osvetljeni u bojama srpske zastave - kamera uživo
Video čestitka Ambasade Republike Srbije u Otavi povodom Dana državnosti Republike Srbije
Vučić: Srbija spremna za dijalog o KiM, ali neće biti ponižavana
Selaković i Gujon čestitali Savindan
Selaković za Politiku: Godina podmlađivanja srpske diplomatije
Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021. godini
Vučić: Srbija po rastu prva u Evropi
Selaković: Ove godine novi ambasadori, ali ciljevi isti
Svaki Srbin u dijaspori potencijalni lobista
Vučić: Srbija ostaje na kursu pobedničke politike stabilnosti
Predsednica Vlade Srbije prva evropska premijerka koja je primila antikovid vakcinu
Saopštenje Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije
SAOPŠTENJE MINISTARSTVA SPOJNIH POSLOVA
Deseta konferencija novinara i medija dijaspore i Srba u regionu, 29. decembra 2020. godine
Dodela priznanja Kulturno-prosvetne zajednice Republike Srbije
Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave
Dan NIkole Tesle - 10. jul 2020. godine u Nijagarinim vodopadima
REZULTATI KONKURSA O SUFINANSIRANJU PROJEKATA KOJI DOPRINOSE OČUVANJU I JAČANJU VEZA MATIČNE DRŽAVE I DIJASPORE I MATIČNE DRŽAVE I SRBA U REGIONU PO JAVNOM POZIVU OD 18. MAJA DO 1. JUNA 2020. GODINE
VLADA REPUBLIKE SRBIJE UKINULA MERE OGRANIČENJA ULASKA U REPUBLIKU SRBIJU
DIGITALNI SADRŽAJI IZ OBLASTI KULTURNO-ISTORIJSKE BAŠTINE REPUBLIKE SRBIJE
U ČAST DANA DRŽAVNOSTI REPUBLIKE SRBIJE, 15. FEBRUAR 2020. GODINE - NIJAGARINI VODOPADI U BOJAMA SRPSKE ZASTAVE
KONKURS MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISANJA REPUBLIKE SRBIJE
PREDSTAVLJEN SRPSKO-KANADSKI ČASOPIS ZA KULTURU I KNJIŽEVNOST "LJUDI GOVORE"
KONKURS ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA NAMENJENIH DIJASPORI I SRBIMA U REGIONU
Narodna banka Srbije - Finansijki vodič za povratnike
IZLOŽBA ORDENJA, POVELJA I FOTOGRAFIJA IZ PRVOG SVETSKOG RATA
Odluka o ukidanju viza za gradjane Jermenije
ODLUKA O SUFINANSIRANJU PROJEKATA DIJASPORE I SRBA U REGIONU
CEREMONIJA PODIZANJA ZASTAVE REPUBLIKE SRBIJE ISPRED PARLEMNTA ONTARIJA
Dan pobede 9. maj - odavanje počasti nevino nastradalima u Drugom svetskom ratu, Toronto
Komemoracija žrtvama agresije NATO na Saveznu Republiku Jugosalviju 1999. godine u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Torontu
"Desete konferencije medicinske dijaspore“ u Beogradu, od 20. do 22. juna 2019. godine
Konkurs za sufinansiranje projekata za dijasporu Ministarstva spoljnih poslova
Prijem povodom Dana državnosti Republike Srbije u Misisagi, februar/mart 2019
Dodela predsedničkog odlikovanja Žarku Brestovcu iz Toronta
Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2019. godini
ODLUKA VLADE REPUBLIKE SRBIJE O UKIDANJU VIZA ZA DRŽAVLJANE FEDERACIJE SVETI KITS I NEVIS I REPUBLIKE PALAU
PREDAVANJE I FOTO IZLOŽBA NA TEMU KANADSKIH MEDICINSKIH MISIJA U SRBIJI I NA BALKANSKOM FRONTU U PRVOM SVETSKOM RATU NA MEDICINSKOM FAKULTETU UNIVERZITETA U TORONTU, POVODOM OBELEŽAVANJA STOGODIŠNJICE POTPISIVANJA PRIMIRJA 11. NOVEMBRA 1918. GODINE
Uručenje Zlatne značke i Povelje Kutlurno-prosvetne zajednice Srbije u Generalnom konzulatu, jul 2018. godine
Način plaćanja takse za konzularne usluge
O DIJASPORI I SRBIMA U REGIONU
Arhiva vesti