U Generalnom konzulatu R. Srbije u Torontu, održana je komemorativna manifestacija u spomen žrtvama NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine, sa osvrtom na pogrom na Kosovu i Metohiji 2004. godine.
                Generalni konzul V. Petković je u svom izlaganju rekao da je pre 20 godina počela NATO agresija na Saveznu Republiku Jugoslaviju koja je usledila nakon neuspelih pregovora u vezi sa rešenjem krize na KiM u Rambujeu i Parizu u februaru i martu 1999. godine. Nakon pregovora, Skupština SRJ je donela odluku da ne prihvati dogovor o prisustvu stranih trupa na svojoj teritoriji, posle čega je tadašnji generalni sekretar NATO-a Havijer Solana izdao naređenje za početak vazdušnih napada, što je zapravo bila objava rata. Ponuđeni sporazum je bio neka vrsta ultimatuma, u izvesnom smislu, kao ultimatum kojim je Austro-Ugarska zatražila od Kraljevine Srbije da dozvoli prisustvo stranih inspektora na srpskoj teritoriji. U oba slučaja karakterističan je zahtev za prisustvom stranih istražnih organa i vojne sile na teritoriji suverene države, što je bilo i ostalo neprihvatljivo za našu zemlju.
                 Dvadeset i četvrtog marta 1999. godine, u 19.45 časova, na više lokacija u Srbiji počeli su napadi raketama i avijacijom, a Jugoslavija je iste noći proglasila ratno stanje. Tokom 11 nedelja koliko je trajalo bombardovanje, poginulo oko 2.500 civila, od kojih 79 dece, i oko 1.008 vojnika i policajaca.
                 Osim toga, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, zdravstvene ustanove, medijske kuće i vojni objekti, što je ne samo usporilo, već i unazadilo srpsku privredu.
                 NATO agresija bila stravičan zločin prema srpskom narodu koja po svojim posledicama još uvek traje. Bilo je puno primera bombardovanja civilnih meta i kolona izbeglica što ne može da se podvede pod „kolateralnu štetu“ jer je „iz vazduha moglo da se vidi da to nisu bili vojni ciljevi“.
                 Iako je NATO propaganda želela da vojnu akciju prikaže kao deo aktivnosti za razrešenjem krize na KiM, upravo su među najviše stradalim civilima bili stanovnici naše južne pokrajine albanske ncionalnosti, koji su bežali u izbegličkim kolonama u pravcu centralne Srbije. U takvom jednom napadu, stradalo je čak 30 novorođenih beba od ukupnog 185 žrtava, što je, pored stradanja Milice Rakić i druge nedužne dece i civila bio nečuven zločin u moderno doba na tlu Evrope.
                 Prošle godine Skupština Srbije usvojila je Komisiju za istragu NATO bombardovanja 1999. godine i utvrdjivanje posledica po zdravlje građana Srbije i životnu sredinu.
                 U drugom delu izlaganja GK Petković se osvrnuo na pogrom Srba sa KiM 2004. godine, povezanosti sa događajima iz 1999. godine, kao i posledicama po kasniji tok događaja u ovoj našoj južnoj pokrajini. Na kraju predavanja, prisutni gosti su imali priliku da pogledaju izložbu fotografija koji svedoče o stravičnim ljudskim i materijalnim posledicama NATO agresije na našu zemlju.

________________________________________________________________________________________________