Printer Friendly Version ПРЕДАВАЊЕ И ФОТО ИЗЛОЖБА НА ТЕМУ КАНАДСКИХ МЕДИЦИНСКИХ МИСИЈА У СРБИЈИ И НА БАЛКАНСКОМ ФРОНТУ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ НА МЕДИЦИНСКОМ ФАКУЛТЕТУ УНИВЕРЗИТЕТА У ТОРОНТУ, ПОВОДОМ ОБЕЛЕЖАВАЊА СТОГОДИШЊИЦЕ ПОТПИСИВАЊА ПРИМИРЈА 11. НОВЕМБРА 1918. ГОДИНЕ @ 11 November 2018 08:53 PM

          

Слика лево: ГК РС В. Петковић приликом отварања фото изложбе на Медицинском факултету; Слика десно: Председник Српске националне академије Канаде Жарко Брестовац и ГК РС В.Петковић приликом полагања венца испод спомен-обележја припадницима канадског медицинског корпуса на Медицинском факултету Универзитета у Торонту 

      

 Део слушалаца на предавању (у првом реду ГК Р. Кореје, ГК Молдавије, ГК Мађарске, ГК Грчке, у позадини ГК Аустрије, представник ГК РФ, начелник војно-полицијске академије канадских оружаних снага и др). 

          С

лика лево: ГК РС В. Петковић током уводног излагања на предавању; Слика десно: Професор историје др Рајко (Реј) Радојевић, испред Српске националне академије Канаде, током свог излагања на предавању у сали Медицинског факултета Универзитета у Торонту.

ПОВОДОМ ОБЕЛЕЖАВАЊА СТОГОДИШЊИЦЕ ПОТПИСИВАЊА ПРИМИРЈА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

     Свечаност обележавања 100-годишњице потписивања примирја у Првом светском рату под називом ``Канадске медицинске мисије у Србији и на Балканском фронту у Првом светском рату``, одржана је 7. новембра о.г. на Медицинском факултету Торонто универзитета, у организацији Генералног конзулата РС у Торонту и „Српске националне академије Канаде“. У оквиру свечаности организовано је тематско предавање и изложба ратних фотографија.
        Свечаности су присуствовали представници канадских удружења војних ветерана, чланови конзуларног кора, представници Епархије канадске СПЦ, угледни чланови српске дијаспоре, професори и студенти са Торонто универзитета, Јорк универзитета, Рајерсон универзитета  и други гости.
        Генерални конзул В. Петковић је у име Владе Р. Србије и ГК РС одао пошту и положио венац испред спомен-плоче коју је осамдесетих година прошлог века „Српска национална академија Канаде“ поставила у холу Медицинског факултета Торонто универзитета у част чланова канадског медицинског корпуса који су, у оквиру области свог деловања, дали допринос савезничкој победи на Солунском фронту, лечећи српске цивиле и српске и савезничке  војнике. Међу канадским добровољцима био је и Лестер Пирсон, премијер Канаде од 1963-1968. и добитник Нобелове награде за мир 1957. године за оснивање војних мировних снага УН.
        Генрелани конзул Републике Србије у Торонту, Василије Петковић је у уводном излагању указао на спону која историјски повезује српски и канадски народ и баца светло на учешће канадских добровољаца у медицинском корпусу на Солунском фронту. Ове храбре и хумане жене и мушкарци, као и једна од најзначајнијих канадских личности, некадашњи премијер Лестер Пирсон, на војни позив или добровољно, напустили су миран живот у Канади да би дошли и, у ратом погођену, Србију и заједно са рањеницима, у оскудици хране, лекова и медицинских апарата, пролазили Албанску голготу и на себи својствен начин учествовали на Солунском фронту. Већина њих је срећом преживела ратне страхоте, али су неки, на жалост, нису преживели, погинувши или настрадавши од тешких болести и зараза, истих оних од којих су лечили српску војску. 
      Генерални конзул Василије Петковић је истакао чињеницу да већина Канађана, нажалост, није упозната са историјским подацима о великој хуманости својих суграђана и предака у Србији за време Првог светског рата, али да Срби у Србији и Канади, као и држава Србија нису заборавили њихову испружену руку и помоћ, онда када је она била најпотребнија. Поред плоче захвалности на Медицинском факултету Торонто универзитета, Српска национална академија Канаде је, такође, поставила и спомен-плочу у Музеју српског лекарског друштва у Београду на којој је на енглеском и француском језику написано: „Канађани, хвала вам“.
      На крају свог излагања, ГК Петковић је представио присутнима „Рамонду сербику“ или "Рамонду Наталију" и упознао присутне о њеном историјату и значењу као симбола препорода и васкрснућа српске војске након натчовечанских напора, Албанске голготе и славног пробоја Солунског фронта у Првом светском рату.
       У име „Српске националне академије Канаде“ проф. др. историје Рајко Реј Радојевић (живи и ради у Канади више од 50 г.) одржао је исцрпно предавање на тему српског учешћа и доприноса у Првом светском рату као и учешћа канадског медицинског корпуса на Солунском фронту. Изнео је историјски доступне и потврђене податке о именима и биографијама пре, током и после рата свих канадских добровољца у оквиру медицинског корпуса.
По завршетку предавања, гости су разгледали изложбу ратних фотографија у свечаном холу Медицинског факултета на којима су приказани српски војници и рањеници, пробој Солунског фронта и слике канадских добровољаца међу којима и Л. Пирсона.
       Свим посетиоцима уручен је каталог са кратким освртом на одржано предавање и изложбу са фотографијама, а ВИП званицама поклоњена је и књига на енглеском језику „Србија 1914-1918, храбри савезник“ заједно са значком „Рамонда сербика“.
 

Рамонда Сербика или Наталијина Рамонда 

                                                           

Такође, позната као Српска Рамонда и Српски цвет Феникс, је врста у породици Gesneriaceae породице. Један је од ретких европских представника ове породице, који се налази у југоисточној Европи - јужном Балкану.

Цвет је открио Јосиф Панчић 1874.године, у близини града Ниша у Србији, а научно га је описао Сава Петровић, познати српски лекар 1884. године.

Цвет Рамонда Сербика је познат по својој способности да оживи када се залије, чак и када је потпуно осушен. Због тога се овај цвет сматра симболом борбе и васкрсења српске војске након епохалног повлачења преко албанских планина током Првог светског рата, све до  Грчке,.

Носећи  Рамонду Сербику, сећамо се и поштујемо српске и савезничке жртве и Дан примирја у Првом свјетском рату. Овај цвет има исто или слично значење као британски црвени цвет мака или француски плави различак.

Друго име Наталијина Рамонда, дато је по Наталији Обреновић, која је била краљица Србије од 1882. до 1889. године, као супруга краља Милана I Обреновића.

Зелена и црна позадина Рамонде Сербике представљају боје Албанске споменице, која се додељивала војницима који су учествовали у Великом рату и у Албанској голготи.