У Генералном конзулату Р. Србије у Торонту, одржана је комеморативна манифестација у спомен жртвама НАТО агресије на СР Југославију 1999. године, са освртом на погром на Косову и Метохији 2004. године.
           Генерални конзул В. Петковић је у свом излагању рекао да је пре 20 година почелa НАТО агресија на Савезну Републику Југославију која је уследила након неуспелих преговора у вези са решењем кризе на КиМ у Рамбујеу и Паризу у фебруару и марту 1999. године. Током преговора, Скупштина СРЈ је донела одлуку да не прихвати договор о присуству страних трупа у својој територији, након чега је тадашњи генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана издао наређење за почетак ваздушних напада, што је заправо била објава рата. Понуђени споразум је био врста ултиматума, у извесном смислу, као ултиматум којим је Аустро-Угарска  затражила од Краљевине Србије да дозволи присуство страних инспектора на српској територији. У оба случаја карактеристичан је захтев за присуством страних истражних органа и војне силе на територији суверене државе, што је било и остало неприхватљиво за нашу земљу.
            Двадесет и четвртог  марта 1999. године, у 19.45 часова, на више локација у Србији почели су напади ракетама и авијацијом, а Југославија је исте ноћи прогласила ратно стање. Током 11 недеља колико је трајало бомбардовање, погинуло око 2.500 цивила, од којих 79 деце, и 1.008 припадника оружаних снага СРЈ.
            Осим тога, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, здравствене установе, медијске куће и војни објекти, што је не само успорило, већ и уназадило српску привреду.
            НАТО агресија била стравичан злочин према српском народу, која по својим последицама још увек траје. Било је пуно примера бомбардовања цивилних мета и колона избеглица што не може да се подведе под „колатералну штету“ јер је „из ваздуха могло да се установи  да то нису били војни циљеви“.
            Иако је НАТО пропаганда желела да војну акцију прикаже као део активности за разрешењем кризе на КиМ, управо су међу највише страдалим цивилима били становници наше јужне покрајине албанске нционалности, који су бежали у избегличким колонама у правцу централне Србије. У таква два напада, страдало је чак 30 новорођених беба од укупног 185 жртава, што је, поред страдања Милице Ракић и друге недужне деце и цивила био нечувен злочин у модерно доба на тлу Европе.
            Прошле године Скупштина Србије формирала је Комисију за истрагу НАТО бомбардовања 1999. године, и утврђивање последица по здравље грађана Србије и на животну средину.
            У другом делу излагања ГК Петковић се осврнуо на погром Срба са КиМ 2004. године, који је уско повезан са догађајима из 1999. године, као и последицама по каснији ток догађаја у овој нашој јужној покрајини.
           На крају предавања, присутни гости су имали прилику да погледају изложбу фотографија које сведоче о стравичним људским и материјалним последицама НАТО агресије на нашу земљу.